Odbrambeni nasip od poplava u navodnjavanju

ODBRAMBENI NASIP OD POPLAVA – PRIMENA U NAVODNJAVANJU

Ubacivanjem betonskog kanala (korita) u zemljani nasip ili postavljanjem kanala na nasip omogućena je odbrana od poplava i navodnjavanje

Poplave su prirodna pojava. Zašto je priroda stvorila takav oblik kretanja? Da nosi sve sa sobom ili da navodnjava? Poplave i navodnjavanje se u istoriji ljudske civilizacije pominju zajedno

Plave se priobalja donjih delovi reka. Obogaćuje se zemljište čistom vodom, zemljom, mineralima, biljnom masom. Poljoprivredni prinosi su bolji. Nekada je tako bilo… Iz istorije znamo da je Tigar i Eufrat plavio Mesopotamiju. U starom Egiptu, a i danas, život miliona ljudi zavisi da li će Nil plaviti svoje obale. Da li današnje reke plave čistom vodom? Sa čime se sve pomeša voda, prolazeći kroz naseljena mesta?

Od nastanka vode na zemlji poplava ruši i stvara, i danas je tako. Mi tu pojavu gledamo iz svog ugla, iz svog interesa. Čovek po svojoj meri oblikuje prirodu. Danas se na poljoprivredno zemljište nabaca tone veštačkog đubriva, napršće se svim i svačim. Pored reka niču gradske četvrti koje nemaju nikakve veze sa navodnjavanjem poljoprivrednog zemljišta. Sve se dobro plati, a poplava sve odnese, uništi. Kažemo da se priroda pokvarila.

Odgovor ljudi prirodi

Grade se zemljani nasipi, metalne pregrade… Pokušava se voda zadržati između nasipa, a poplava im dođe iza leđa na ušćima manjih pritoka: Jadra, Kolubare…. svoju vodu ne mogu izručiti matičnoj reci jer je vodostaj viši umesto da bude niži; zbog padavina i suženog prostora izme đu nasipa. Ako nemamo ovih rečnih ušća voda ne može da se raširi, preliva se preko brane ili je probije . Grade se sve viši nasipi, mukama nema kraja. Okrenimo ovu borbu u drugom pravcu.

Ne ulazim u raspravu da se problem poplava može rešavati u gornjim delovima rečnog sliva. Svakako metode treba kombinovati. Primer kako zadržati vodu dao sam na http://www.bastabalkana.com/2015/08/nestasica-vode-resenja-za-nestasicu-ciste-vode/

Uzimanje vode od planinskih potoka napomenuto je u http://www.bastabalkana.com/2015/08/gasenje-pozara-zastita-sadica-navodnjavanje-planinski-oluk/

Odbrana od poplava

Nastavljam priču o borbi u drugom pravcu.Šta uraditi ovde, na samom odbrambenom zemljanom nasipu? Reke ne treba potpuno zatvoriti u svoje nasipe za odbranu od poplava,već je puštati kroz nasip. Kako propustiti vodu kroz nasip? Nasip je statičan objekat, kroz njega se to ne može uraditi. Proboj nasipa se desi i zbog kopanja rupa u zemlji od lisica i dr. životinja. Treba pomoći reci da obavi svoju misiju plavljenja, ali onoliko koliko mi odredimo. Kako kontrolisano pustiti vodu kroz nasip?

Predlažem tehnička rešenja odbrane:

– Da se u postojeći zemljani nasip, na više mesta i iste visine, ubaci 15-naesto metarski element (zvaću ga “Korito“) nadzemnog betonskog kanala. Na njegovoj jednoj strani, okrenutoj reci, urade se četiri otvora-prozora za puštanje vode sa poplavljene strane u korito. Na drugoj strani,ka priobalju, su prozori za ispuštanje vode iz korita u manji odvodni nadzemni betonski kanal, dimenzija sličnih oluku, pomenut na “Bašta Balkana”. Prozori omogućavaju kontrolisano propuštanje vode. U slučaju objave neposredne opasnosti od poplave odbrana nije pasivna već dinamična.. Kada ta opasnost nije data koristi se visok vodostaj za obično navodnjavanje ako je voda čista.

– Po zemljanom nasipu postavlja se (1,1 m visine) betonski kanal, oluk. Kao i korito i on ima na svojim stranama veći broj, manjih otvora; iste namene kao prozori kod korita. Ulaz vode je moguć kada se vodostaj nađe u rejonu otvora. Čim se proglasi neposredna opasnost od poplava prozori se otvaraju.

– Sa zemljanim nasipom se kombinuje korito i oluk. Korito i oluk su fizički spojeni i čine jedan betonski kanal. Prednost korita nad olukom je da se u njega može puštati voda, čim se reka izlije na obale i dođe do podnožja korita. Vodu možemo puštati nekoliko dana ranije, dok još nismo sigurni da li će prelivati preko nasipa. Na taj način sprečavamo poplavu u samom začetku, a počinjemo navodnjavati.

Veoma važna mogućnost je: da zatvorimo otvore ka priobalju i vršimo transport vode kanalom, paralelno sa rekom. Iz kanala vraćamo vodu u reku na mestima gde je rečno korito sposobno da primi vodu. Zadnja destinacija je 50 km nizvodno. Ovo rešenje je najbolje, sa najmanjim posledicama po zemljište. Naravno najveći protok bi bio ako bi celom dužinom zemljani nasip zamenili koritom: za 14 časova može se transportovati 753 840 metara kubnih vode. Drugom obalom isto toliko.

Koliko treba vode puštati kroz zemljani nasip za regulaciju vodostaja i porasta protoka od 260 na 1300 m3/s ? Potrebno je kontrolisano puštati polovinu protoka koji pristiže rekom Vreme istakanja od 14 h, pauza 7h. Ako poplave ne bude, nema veće štete; svaka količina puštene vode je kontrolisana, vršimo navodnjavanje koristeći visok vodostaj reke. Kada imamo korito nema potrebe posebno graditi ustave za propust vode jer u koritu i oluku imamo prozore za obavljanje tog zadatka. Cena ustava nije mala.

– Da se od zemljanog nasipa postave odvodni nadzemni betonski kanali. Zadaci su im da prihvate vodu iz korita ili oluka i odvodi što dalje od linije odbrane. Odvođenjem želimo održati vodostaj reke na istoj visini. Da bi bez posledica obavili zadatak mesto za istakanje, na ravnom zemljištu, mora početi od 235 m, smanjiti visinu odvodnog kanala i nastaviti istakanje. Dalje od 1500m nema potrebe ići. Istočena voda krenuće na sve strane, pa i nazad ka zemljanom nasipu. Kada stigne do njega dubina vode će biti 10 cm, praktično i manje.

Maksimalna dužina odvodnih kanala nije definisana. Koliko god se uradi – dobro je. Na celoj dužini, od 50km nasipa, ravnomerno rasporediti odvodne kanale i istakati vodu. Voda se istače i na mestima koja nikada nisu plavljena, time eliminišemo džepove koji su svake godine ugroženi. Ako su reke u ravnici, rastojanje između dva susedna kanala ne sme biti manje od 235 m.

Kada je zemljanom nasipu blizu brdsko – planinski reljef sa zasecima, uvalama odvodni kanal okrenuti ka njima. Betonskom pregradom zatvoriti taj prostor i istakati vodu iz odvodnog kanala.Protok je veliki, odvodni kanal je dimenzija korita. Kao primer navodim reljef pored puta na izlazu iz Brčog ka Semberiji: sa leve strane puta je Sava ,sa desne – brda i podnožja planina. Rastojanja ovih reljefnih oblika su 50 m , 100 m. Idealno mesto da se reguliše nivo Save pomoću zemljanog nasipa sa Koritom.

Navodnjavanje

Primena zemljanog nasipa sa koritom, olukom i odvodnim kanalom za skladištenje i transport vode – navodnjavanje

Do sada smo pričali da se preko ovih objekata transportovala voda iz reke na zemljište. Predlažem obrnuti smer vode, ne u reku već u korito i oluk na nasip; postupak potreban za razvod vode radi navodnjavanja.

Prvi pravac napajanja:

Na postojećoj mreži nadzemnih odvodnih kanala izgraditi nekoliko odvodnih kanala visine korita. Pored njih uraditi nekoliko crpnih stanica sa bunarina, ili već čime.. Za pogon pumpi uzeti što se može nabaviti od čistih energija. Njima prebacivati vodu u odvodni kanal, a iz njega u korito i oluke. Bunare i crpnu stanicu udaljiti od odbrambenog nasipa od 235 m do 6000 m. Zatvoriti sve otvore korita i oluka. Ako teren ima vetra odmah predlažem vetrenjače za pogon crpnih pumpi.

Napajanje betonskih kanala vodom sa visinskom energijom

Druga mogućnost je napajanje kanala zemljanog nasipa sa vodom iz planine. Voda sakupljena od kiše u “Planinski oluk“ ili odvojena od planinskih izvora spušta se u ravnicu i istače u betonski kanal zemljanog nasipa. Pomenut na gornjem linku idealni reljef je od planine Gučevo, kanalom zemljanog nasipa Drinom i Savom do Sremske Mitrovice. Grubom procenom bi bilo 2 x 50 km.

Teničke karakteristike oluka, korita i odvodnog kanala videti na linku

https://gradiuinflaciji.wordpress.com/ i  …. Geometrijske veličine oluka, korita, odvodn. kanala ugrađenih u zemljani odbrambeni nasip dužine 50km

Finansiranje

O glavnim finasijerima neću pričati. Rekao bih o novcu koji će biti pomoć izgradnji sistema za navodnjavanje. Novac običnih ljudi, poljoprivrednika na čijem zemljištu su zemljani nasipi ili su u planovima izgradnje. Ovo je rizična zona; mnogima je zemlju odnela voda.Ponovo moraju dati deo zemlje za budući nasip. Zemlju Država mora otkupiti ili eksproprijacijom uzeti.

Ljudi se teško odvajaju od zemlje. Predlažem da zemlju zadrže u svom vlasništvu. Deo kanala Korita i Oluka da im se da na korišćenje i staranje i delom da učestvuju u finasiranju izgradnje kanala. Time se stvara osećaj da je njihovo ostalo njima.“Vezaće“ se za kanal poslom oko navodnjavanja zemljišta, gradiće plastenike…

Ovim rešenjem se postiže veća ekonomičnost i produktivnost na svim stranama u finasiranju projekta. Konkretan primer su prilozi iz projekta izrade nasipa na levoj obali Drine, koji se već realizuje:

PRILOG BR 4 “Plana upravljanja životnom sredinom i procjena uticaja na društvo 2” ,navodi se “Predviđene količine zemljišta za eksproprijaciju zemljišta po fazama:

UKUPNO : od St. 0+000,00 – St. 33+360,00, dužine 33,36 km

– Eksproprijacija zemljišta : 238,40 ha.

– Pod nasipom : 47,82 ha. ”

PRILOG BR 3 ,strana 9 . “Tabela 6. Da li biste bili spremni ustupiti dio svoje zemlje za potrebe realizacije projekta?”: – “ne” sa 72.9 % ispitanika.

Na strani 45 je: “3.5.2.4.1. Eksproprijacija Važeći Zakon o eksproprijaciji Republike Srpske propisuje da eksproprijacija predstavlja oduzimanje ili ograničenje prava vlasništva na nekretninama uz naknadu (član 1.). Ovim se eksproprijacija definiše kao potpuna (izuzimanje nekretnina) i nepotpuna (ograničenje prava vlasništva – na primjer uspostavom služnosti). Naknada za slučaj eksproprijacije u skladu sa pomenutim Zakonom definiše se kao pravična naknada, koja ne može biti niža od tržišne vrijednosti.”

Moj komentar : količina novca za 238,40ha x 5 000 evra =1 192 000 evra. Ako se ova količina novca upotrebi za izgradnju Oluka može se uraditi 11,98 km. Na ovoj dužini možemo imati 283 vlasnika, a svaki će imati 70m kanala na raspolaganju. Kanal je rezervoar za smeštaj vode u cilju navodnjavanja. Na tom delu vlasnici mogu svojim pumpama puniti rezervoar.

Ukupna cena celog projekta 50-seto kilometarskog odbrambenog nasipa, jedne obale reke, do veličine reke Drine, je 45 285 003 evra. Tu je 46,57km Oluka, 3,42 km Korita i 51,984km odvodnih kanala. Više tehničkih podataka o kanalu za transport i smeštaj vode videti na

Ekologija

Predloženu kombinaciju zemljanih nasipa i betonskih objekata dajem da bi se, na korak više, uspela očuvati pririroda i primenilo manje bolno rešenje. Samo u nuždi ispuštati vodu na zemljište preko 7cm. Tip zemljišta, pravci odvoda, vreme i dubina držanja zemljišta pod vodom, i mesta za istakanje odabrati preciznim istraživanjem priobalja. Naše velike reke i veštački ravničarski kanali su glavni kanalizacioni kolektori i biće to za sledećih 200 godina, a možda i zauvek Dokaz za to imamo stanje Dunava koga ne zagađuje Srbija Već Evropa koja nam je uzor u rezultatima popravke kvaliteta voda. Kvalitet Dunava Evropa popravlja već 50 godina.

Kada poplavom reke izbace vodu na oranice ne možemo govoriti o organskoj proizvodnji i zdravom povrću. Plaveći naseljena mesta razvuče se voda iz septičkih jama, kanalizacije, industrujskog otpada. Voda za piće nije za upotrebu.

Predloženim sistemom uspevamo da situaciju neposredne opasnosti od visokog vodostaja i poplava prevedemo u akciju navodnjavanja iz nužde. Ravnomernim istakanjem vode duž celog zemljanog nasipa (50km) zemljište će primiti manju dozu otrovnih materija i neće se sručiti na jedno mesto i fizički ga unistiti. Priroda će se lakše izboriti sa manjom količinom otpadnog materijala.

Predlažem da, radeći u zdravim delovima prirodne sredine, tehničkim rešenjima čuvamo i eksploatišemo taj prostor. Doprinos u obavljanju ovog zadatka daće predloženi sistem navodnjavanja. Dovodimo čistu vodu iz “Planinskih oluka“ i crpnih pumpi pored odvodnih kanala, i njome punimo sistem kanala na nasipu. Voda se kanalima odvodi za navodnjavanje. Sve je bezbedno. Uzeta voda iz predloženih mesta je prve kategorije.

Ceo sistem može funcionisati samo sa mehanickom energijom: visinskom energijom i energijom vetra

Za izgradnju celog sistema korita , oluka, odvodnih kanala, na dužini 50 km zemljanog nasipa za odbranu od poplava i navodnjavanje potrebno je ugraditi 129 102 m kubnih betona.

Kada bi od tog betona pravio put njegove mere bi bile 129,102 km x 10 m x 10 cm. Vek trajanja sistema je 100 godina; trajanja naših puteva je 40 godina.

Da su se sistemi za navodnjavanje Mesopotamije nastavili graditi po celom svetu do današnjeg dana možemo zamisliti kakva bi to bila džungla kanala. Teško da bi neko uspeo da proceni razvoj i veličinu mreže u nekoliko hiljada godina. Doduše, čovek bi imao orijentir u veličini razvoja gradova zadnjih 200 godina. Kolike su to džungle od betona? Čovek je odustao od prve a ušao u drugu.

maš.inž. Mladen Popović
[email protected]