PROPADANJE MORALA A UZDIZANJE RATA

Nemci vode savremeni svet u jednostavnom pravcu koji će ga promeniti i možda odvesti u gore stanje postojanja –  biće to novi evropski rat

 

Ne zanosite se savremenom tehnologijom, jeftinom hranom i izobiljem svega i svačega. Svet je u propadanju, pre svega na moralnom planu. A kada padne moral, pašće i sve ono čime smo okruženi, sav sjaj i blagostanje u kome živimo. Mir nije budućnost sveta, nego rat.

Ne verujete?

Ne vidite takav scenario?

Ne razumete zašto bi se to desilo?

Nacistički miting  – Nemci i Treći svetski rat

Nacistički miting pred Drugi Svetski rat – kako se toliko nemaca prihvatilo rata

Početak 20 veka je u Evropi dočekan sa velikim entuzijazmom. Snažan razvoj industrije i tehnologije, društvene promene i nove ideologije slobode, dali su ljudima krila da se okrenu od tradicionalnih vrednosti i da zaborave na Boga. Kada su to uradili i kada im Bog nije bio vodilja u životu, vodio ih je onaj drugi, nepojamnik, djavo. I vodio je taj nečastivi slabe i podložne ljude kroz raznorazne zabave, uživanja i nemoral. Život je izgledao lep i zabavan, ljudi su bili nadahnuti sobom i sopstvenom veličinom. Postali su kreatori istorije i svetle budućnosti.

Onda je u svom tom revolucionarnom naboju, bez naizgled velikih razloga, osim što je postojala ta pohlepna ambicija Nemaca i Pruske, nastala je najveća klanica u istoriji sveta – Veliki rat ili Prvi svetski rat.

Taj Veliki rat su poveli i vodili najprosvećeniji, najvredniji i najpametniji Evropljani, oni koji su upravo i najviše dobili u miru na materijalnom planu od svoje organizovanosti, znanja i mudrosti – Nemci. Oni koji su vladali Evropom i bili samozadovoljni sobom, odveli su sebe i svoje komšije u rat i pakao.

Zašto? Što baš Nemci?

Rekoh, zato što su postali nemoralni, licemerni, pohlepni, jednom rečju grešni. A bili su ekonomski najmoćniji i bilo ih je mnogo. Ali su nemci više verovali u idole (velikog vodje, supremacije, viziju Trećeg Rajha) nego u Boga Oca na nebesima. I Bog ih je zato kaznio, prepustio ih je prvo djavolu da ih čereči, a zatim im je oduzeo svo njihovo bogatstvo i sredjenost, kulturu i prosvećenost i oterao ih u ratno ludilo. I sve nas sa njima, nemački nacisti su bili kazna za sve nas, jer nismo ni mi bili bolji od njih, naivno i alavo zagledani u sjaj evropskih velegrada i u nemačko bogatstvo. Medjuratna Srbija nije bila ništa bolja od sadašnje Srbije, svuda je vladala korupcija, tabloidi, prevare, želja za brzim bogaćenjem, kurvarluk i brakolomstvo.

Berlin je evropski centar homoseksualaca. Postoje čitavi kvartovi u kojima živi samo lgbt populacija. Nemačka otvoreno i agresivno nameće tu vrstu nemorala i biblijskog greha svim zemljama balkana. Deo tog paketa su i javna prostitucija, napor da prostitutke postanu seksualne radnice sa sve radnim stažom, zatim tu su i svi ostali aspekti degradacije morala i porodičnih vrednosti, to su ideje kojima doduše prednjače skandinavske zemlje, ali ih nakon toga Nemačka svojom političkom i ekonomskom silom nameće ostalim zemljama Evrope i Balkana.

Prvi svetski rat je bio veliko otrežnjenje za Evropu i pokazatelj da prosvećenost, progres, modernost i kultura nisu ništa kada u ljudima nema istinskog hrišćanskog duha.

Ali budjenje samosvesti nije dugo potrajalo, jer već nekoliko godina nakon Prvog svetskog rata, svet je ponovo utonuo u nemoral, u sukob suprotnosti, ateizam i levičarstvo i pohlepu svake vrste. Uz dirigovanu ekonomsku krizu, tenzije su počele da rastu. Kao da se ništa nije desilo, ljudi su se vratili svojim utabanim stazama nemorala i sve većeg odricanja od Boga. Sveti vladika Nikolaj je to video deceniju ranije pre početka Drugog Svetskog rata, upozoravao da će opet biti svetskog rata i pokušavao kroz Bogomoljački pokret da preokrene naše srpsko društvo, da se od nemorala i zaludnog evropejstva okrenemo sebi i Bogu, ne bi li nas Tvorac zaštitio od rata koji se sprema. Malo je nedostajalo da Srbija izbegne Drugi svetski rat. Čiji je greh kod Srba pretegnuo da udjemo u rat, ko će ga znati. Da li je to masonstvo kraljevske porodice i buržoazije ili pak levičarske ideje i bogoborstvo običnog naroda, samo Bog zna.

A Nemačka je nakon krize 30-ih godina prošlog veka u medjuvremenu rasla i jačala. I onda je opet, najnapredniji, najpošteniji i najvredniji narod u Evropi – naši junaci Nemci, prvo pokrenuo progon jevreja a zatim i novu svetsku klanicu – Drugi svetski rat.

Kako je to moglo Nemcima da se desi dva puta, kada su tako pametni, mudri i uspešni? Kada su nemci bili uzor tada a i sada balkanskim zemljama? Moćni nemci, mudri nemci, pošteni nemci, radni nemci, moralni nemci, odgovorni nemci, organizovani nemci, pažljivi nemci.

Zašto Bog kažnjava vredne, poštene i pametne nemce, pa im oduzme pamet da se zanesu Hitlerom i sličnim paganskim opsenarima? Kako to da je jedna hrišćanska nacija podeljana na katolike i jeretičke protestante, odjednom prihvatila paganske simbole i ideologiju krvi i tla Trećeg Rajha?Ili zašto je nama Srbima oduzeta pamet i svetosavski um pa se zanosimo jugoslovenstvom i sličnim masonskim tvorevinama novog paganizma? Ili zašto amerikancima Bog oduzme pamet pa umisle da su pozvani da uredjuju svet po svojoj volji? U stvari, zašto Bog dozvoljava da djavo vlada njima i nama, pa mi odemo u rat i klanicu?

Zbog greha. I samo zbog greha. Zbog bezbošništva i nemorala.

Ovo nije tekst protiv Nemaca i Nemačke. Narod ko narod, zauzet životom, sa svojim nadanjima, patnjama i verovanjima, posvećen radu i sticanju. Ali narod koji u svojoj duši prihvata ozbiljan nemoral i greh kao životnu vodilju, narod koji nameće to zlo drugima, mora biti opisan kao takav kakav jeste. Možda prave najbolje automobile na svetu i imaju najbolju infratrukturu, ali su skloni idolopoklonstvu i moralnom relativizmu pa su spremni da u ime idola ljudima uništavaju dušu a i živote. Zato nisu ni prihvatili pravoslavlje, jer im je bilo milije zemaljsko carstvo od nebeskog.

 

Ko će otpočeti novi evropski rat i zbog čega

Prvi put je slučaj. Drugi put je koincidencija. Treći put je namera. To je jedna zanimljiva izreka koju ćemo primeniti na ovaj tekst.

Izgleda logično da će Nemci ponovo pokrenuti novi evropski ili čak i Treći svetski rat, iako su zapadni imperijalisti radi da se on desi daleko od Evrope i da počne u Južnoj Aziji, izmedju Kine i Japana, dok je praktičnoj realizaciji početak Trećeg svetskog rata najizgledniji na Bliskom istoku, na potezu Egipat – Izrael – Sirija – Irak – Iran. Ali jedno je šta svetski planeri razradjuju i žele, a drugo je kako nas Gospod Bog kažnjava.

Uz to, poznato je da u fudbalu i drugim sportovima nemci igraju uporno do zadnjeg minuta utakmice, i ne bih se usudio da ih izostavim iz analiza gde može da se otvori Treći Svetski rat. Ne zaboravimo, nemci su licemerna nacija koja sve relativizuje ako im je to u interesu, jesu vredni i pošteni, ali su i pohlepni i gledaju samo svoj interes. Solidarnost koju pokazuju u svom društvu je samo forma i maska za očuvanje ličnog komfora i bogatstva, jer su disciplinovani i gledaju da budu uskladjeni sa opštim vrednostima. To sve divno funkcioniše kada im je život divan, ali kada su u krizu, pokazali su svoje drugo lice. Uz to, zbog ekonomskog uspeha imaju osećaj supremacije i egoizma. A ako ih ekonomskom krizom, aferama, krahom ekonomije i životnog standarda, promenom lepih životnih okolnosti na koji su navikli, uvozom izbeglica na primer, dovedeš u pritisnut položaj i stres, lako je predvideti kako će reagovati.

Tako da kada vidite da je Nemačka ušla u ekonomsku krizu, da je u previranju, da se tumba, znajte da oni to neće rešiti samo medju sobom, jer su svi drugi njima krivi, pošto su oni ubedjeni u svoju izuzetnost. Nije to samo njihova odlika, svaki narod misli da je najpametniji, najlepši, najhrabriji, najsposobniji, ali nisu svi narodi toliko mali u padu kao ovaj veliki narod.

Greh po greh se skuplja na njima, a nemci i nemačka država je sve više bez Boga u mislima i delima, već naprotiv promovišu suprotno, protežiraju biblijski nemoral kao što su sodomija, homoseksualizam, eutanazija, …

Njih je lako gurnuti u rat.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.