Ona zdravlje čuva…
BRUSNICA SNIŽAVA LOŠ A POVEĆAVA DOBAR HOLESTEROL
Brusnica je voće koje se kod nas najčešće jede kandirano, tj., sušeno, blagotvorno deluje na srce i krvne sudove, snižava krvni pritisak, ublažava urinarne infekcije i smiruje čir na želucu…
U hladnim zimskim danima, u nedostatku svežeg, često jedemo suvo voće, a jedno od njih je i brusnica. Ovo voće kod nas se često nalazi ušećereno, odnosno kandirano, ali i u obliku sirupa ili soka. U svežem obliku slabo je zastupljeno, možda i zbog svog slatko-kiselog ukusa koji pomalo „vuče” i na gorko.
Nutritivno gledano, sveža brusnica daje 46 kilokalorija na 100 grama ploda. Sadrži najviše vode (87 odsto), zatim ugljenih hidrata (12 odsto), a ostatak čine belančevine i masti (jedan odsto). Od minerala, najzastupljeniji su kalijum, fosfor, kalcijum i mangan, a ima i gvožđa i sasvim malo natrijuma.
Ovo voće ne sadrži holesterol a veoma je oskudno i natrijumom. Umesto toga, brusnica obiluje vitaminom Ce, flavonoidima i polifenoloidnim jedinjenjima koje pozitivno utiču na zdravlje.
Brusnica je bogata antioksidansima (antocijanini, kvercetol, selen, vitamini A, Ce, E…), pa se ovo voće preporučuje u ishrani. Antioksidansi su, podsetimo, supstance koje čuvaju ćelije od oksidativnog stresa i pogubnog uticaja slobodnih radikala, koji u organizmu nastaju usled različitih spoljašnjih uticaja. Ovi slobodni radikali povećavaju šanse za nastajanje bolesti srca, tumora i mnogih drugih oboljenja. Neuporedivo je bolje unositi antioksidanse iz prirodnih izvora nego iz suplemenata.
Brusnica se najviše proizvodi na severoistoku SAD i Kanade, u severnoj Aziji, severnoj i istočnoj Evropi, i u Srbiji
Brusnica je za srce i krvne sudove blagotvorna zbog smanjivanja rizika za dobijanje bolesti ovih organa, u prvom redu snižavanjem povišenih vrednosti LDL holesterola (loš holesterol) i triglicerida u krvi, a povećavanjem nivoa HDL holesterola (dobar holesterol).
Anticijanini iz brusnice, koji daju ovom voću jarkocrvenu boju, utiču na sprečavanje oksidativnog oštećenja kod endotelnih ćelija. Zdravstveni efekti konzumiranja ovog voća ovim se ne završavaju. Zbog niskog sadržaja natrijuma (a nešto većeg kalijuma), brusnica deluje na snižavanje krvnog pritiska.
Mnogi znaju da ovo voće pomaže u održavanju zdravlja urinarnog trakta. Istraživanja za sada pokazuju samo da sok od brusnice podstiče njegovo lečenje. Konzumiranje ovog voća blagotvorno je kod urinarnih infekcija. Zbog kiselosti brusnica smatralo se da povećavanje pe-ha urina ubija bakterije (u prvom redu Ešerihiju koli), ali mehanizam delovanja je sasvim drugačiji. Naime, i za ovu ulogu zaslužni su antioksidansi, prvenstveno proantocijanidi, koji sprečavaju prianjanje bakterija (izazivača infekcije) uz zid bešike, pa se one izlučuju urinom. Iz istog razloga brusnica može da se konzumira i kod čira na želucu.
Autorka treksta: Jasna Vujičić, nutricionistkinja
—
Dodatak tekstu…
SALATA S BRUSNICAMA
Priprema:
Pšenicu skuvati i ostaviti da se ohladi. Dodati med i mlevene orahe, pa dobro izmešati. Sipati u činijice, posuti brusnicama i servirati uz ceđeni sok od pomorandže i grejfruta. Sirova brusnica se može čuvati u frižideru nekoliko meseci, ali prethodno treba odstraniti omekšale, smežurale i neugledne primerke. Zamrznuta brusnica se može održati u zamrzivaču i nekoliko godina. Odmrznuti plodovi ce biti mekani i treba ih odmah upotrebiti. Sušeno voće čuvati na hladnom mestu u dobro zatvorenoj ambalaži.
Izvor: politika.rs/spektar, kuhinjica.rs
Priredio: Velibor Mihić, nov.
oOOo