NAJLEPŠA REČ
Od tol’ko lepih, najlepših reči,
da se ispriča sto jedna bajka,
nijedna nije toliko lepa,
toliko nežna, kao reč majka.
Njene me ruke najlepše grle
i brižne nada mnom uvek strepe;
zovnem li samo, meni hrle
mamine ruke meke i lepe…
Mamine ruke kosu mi spliću,
njena me ljubav na put sprema,
kada porastem, kao mama biću,
niko kao ona lepe ruke nema.
Mamine oči me uvek prate,-
te oči dobre nada mnom bdiju,
kad odu, jedva čekam da se vrate,
one za mene uvek osmeh kriju.
Kao u bajci koja se voli
smeh se detinjstva meko zasrebri…
Kad mene boli, i nju zaboli,-
i zato hvala, majko, tebi!
Zato od tol’ko najlepših reči,
da se ispriča sto jedna bajka,
jedna je od svih za mene lepša,
jedna je od njih samo reč majka.
Mira Alečković
Mira Alečković (Novi Sad, 2. februar 1924 — Beograd, 27. februar 2008) je bila srpska književnica i pesnikinja.
Stvaralački opus Mire Alečković predstavljaju 53 knjige za decu i odrasle (oko 30 knjiga za decu, i oko 20 knjiga za odrasle) — poezije i proze. Njena poezija je duboka, misaona i upečatljiva, u kojoj se bavila pitanjima smisla, života i smrti, kao i uvek neizbežne ljubavi. Knjige poezije za odrasle sadrže lirske pesme koje su neopravdano zaboravljen i zapostavljen deo njenog bogatog stvaralaštva.
O svom radu Mira Alečković kaže: Stvaranje za decu meni znači vraćanje samoj sebi, svetu detinjstva, čistijem od sveta odraslih. To je večito traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utočištem kad izneveri svet odraslih.