Poseta ocu Tadeju – otac Tadej i divlja kruška

OTAC TADEJ

Poseta ocu Tadeju i divlja kruška

Manastir Kovilj poznat po vladiki Porfiriju, tadašnjem igumanu, i još nekim detaljima ali jedno vreme i po tome jer je otac Tadej dok je živeo u Bačkoj Palanci odlazio tamo – dovozio ga brat Slobodan u manastir na liturgiju. Na moju molbu, Slobodan mi je preko telefona poručio da kada želim da sa njim porazgovaram, dođem na liturgiju i posle će me primiti. O mojoj sreći i zadovoljstvu ne treba da trošim reči.

Divlja kruška

Posle završene liturgije pođosmo mladi bračni par i ja u sobu za goste. Đakon Jeronim se zauzeo da meni olakša, jer sam hodao uz pomoć štapa. Uđosmo u sobu a đakon uze mali tronošac i postavi ga pored fotelje gde će sedeti Starac. Đakon nam je malo govorio ocu i ispričao jedno duhovito sećanje na Patrijarha Pavla, kaže jednom kada je došao kod njih, monasi su pre nego je ušao u sobu pričali o vrsti hrane, šta je dobro a šta nije zdravo jesti. Ušavši u sobu patrijarh ih upita o čemu se raspravljaju i đakon mu ispriča, uz pitanje.

„Vaša Svetosti, šta je najbolje jesti“?

Patrijarh odgovori: „Deco, najbolje je ništa ne jesti“! Imitirajući njegov glas kroz nos.

Smeh se raširio po sobi. Izmenili smo nekoliko rečenica, kada je ušao otac Tadej.

Nekoliko kratkih pouka i ispričao je neku priču koje se ne sećam a ticalo se mladog bračnog para. Ja sam bio obuzet da ga upitam nešto što sam čuvao u sebi o jednom unutarnjem neobično lepom i nedoživljenom, čudu. Zatim je ispričao i priču o jednoj sestri koja je bila čest gost u Vitovnici i tražila pouke od Starca.

Kaže de mu se jednom požalila da je bolesna i da su joj lekari sve moguće lekove davali ali te bakterije u stomaku nisu posustajale i pravile su joj probleme, sve više. Tada, dok su izlazili iz porte otac Tadej joj reče: „Jel vidiš onu krušku – drvo divlje kruške koje je raslo u porti?“

„Da vidim“.

„Idi i naberi listove i kad dođeš kući osuši listove i pravi čaj i više puta dnevo da piješ. Videćeš da će nestati bakterije. I nemoj piti više te lekove“- pouči je otac Tadej

„Ali šta da kažem doktorima“ – reče žena.

„Ništa im nemoj reći i samo pij“ – reče otac Tadej

Posle nekih mesec dana žena je tako radila i na sledećoj kontroli se pokazalo da su labaratorijski nalazi uredni, bez bakterija. To joj je saopštio lekar a žena je bila oduševljena, a na to je lekar rekao, eto vidiš kako su ti lekovi dobri. Žena se zadovoljno nasmejala i zbog sebe i zbog tajne koju je čuvala, jer joj je otac tako i rekao.

Zoran Lazarević