MUDRA STANIŠINA SNAHA
Staniša je imao tri sina: Vida, Vuka i Stefana. Reši da za njih izabere devojke iz najboljih kuća. Za najstarijeg sina uze Danicu, za Vuka Milicu, a Anka beše obećana za Stefana. Anka nije bila lepotica, ali mudrosti joj ne manjkaše.
Negde iz mraka dođe Staniša Manda u selo Vila. Selo beše nalik na ostrvce, okruženo rekama Zlom i Lošom. U dubinama reke živi zmajica Zlurada. Ljudi su pričali da joj san poput vetra u borovim granama. Ko je probudi, ili uništi obale , progutaće ga. Uputiše ga prijatelji , jer će ga u tom selu štititi vile , a ljudi će ga primiti kao najrođenijeg vilama će braniti , ako ga nekad pronađu , Turci ili osvetnici.
Niko nije znao šta je učinio u hercegovačkom kršu ovaj nepoznati čovek, čije ime mu, možda, i nije pravo. Deca i žena bili su ćutljivi. Bio je likom više nalik vuku iz šume, nego čoveku. Bio je visok, crnih prodornih očiju, prek, svadljiv i uvek spreman za kamu ili kuburu. Kad bi govorio, glas mu je ozvanjao negde u planini. Koliko su se plašili Zlurade tako se počeše plašiti i Staniše. Pred njim je svako drhtao i glas mu je zamuckivao od njegovog pogleda.
Aga, koji beše upravljao selom, važio je za strogog čoveka, dade mu imanje na tri strane sela. Staniša mu je svake godine donosio deo koji mu je pripadao. Ponekad se plašio i veoma retko je navraćao kod njega. Onekud je čuo da u ljutini i grkljan čoveku može progutati u jednom zalogaju.
Staniša je imao tri sina: Vida, Vuka i Stefana. Reši da za njih izabere devojke iz najboljih kuća. Starost mu je kucala na vrata i opominjala ga da kuću ostavi najvrednijem i najpoštenijem sinu. Za najstarijeg sina uze Danicu, ćerku ratnika poginulog u bojevima sa Turcima. Njena majka je noću tkala najlepše ćilime, toplina tih šara grejala je svaku kuću gde bi se našli. Za Vuka uze Milicu, ćerku poznatog majstora, Marka, koji se sve znao da popravi sve od alata do ljudi. Jedino svog agu nije mogao poraviti, niti njegovu pohlepu, pa ode u hajduke. Pljačkao je i davao siromašnim. Turci ga na prevaru uhapsiše i odvedoše u tamnicu, Najmračnija vrata, gde čovek zaboravi ključ, i ko je, i odakle je. Za Stefana uze Anku, Đorđa ćate, koji je znao vrednost reči i njihovu pogubnost. Anka nije bila lepotica, ali beše mudra.
Negde pred jesen dok je još bio Gospođinski post dođe Staniši pismo od Marka. U pismu koje donese neki nepoznati čovek stajalo je da treba da ode do kruške na kraju sela, one što je izrasla iz tri prsta. Iz svakog prsta da uzme tovar blaga. Kad on dođe, da podele po pola. Dom mu mora biti iznad reke u kojoj ima hiljadu ogledala i kad pogleda u nebo da u ruke može staviti sunce i mesec kao vodu kad pije. Mora mu sagraditi dom pod zemljom ispod drveta i napraviti dimnjak koji će prolaziti kroz jednu smrču, a kroz drugu smrču da gleda sunce i mesec. U sobi da napravi siniju, tri tronošca i krevet. Mora doneti hrane za tri dana. On je pobegao iz tamnice, a ovo pismo će mu doneti čovek kod koga nikakav greh nisu mogli naći prema lavljoj sili. Neće ništa tražiti osim čaše vode i kriške hleba. Staniša je sve u potaji radio. Ukućanima je zabranio da reč progovore. Ko progovori, jezik će mu odseći , pa će hodati svetom da ljude plaši.
Negde u putu do sela presrete ga sila i ubi. Vest se brzo proširi. Staniša je jedne hladne jesenje noći sa Stefanom otkopao blago i stavio ga ispod panja na kome su putnici namernici sedali. Hteo je da proveri kome blago da ostavi. Milici će da ga savest ne peče dati tovar blaga. Kako izvadi blago, oslepe i poče da gluvi. Reče Danici da mu donese varenike i skorupa jer je gladan. Ona mu reče: „ Matori đavole, uzmi sam!“ Pozva Milicu i reče joj da donese pitu od sira. Milica mu reče: „Drtino, ako si gladan, napravi sam!“
Anku pozva i reče joj da donese kajsera i kukuruznog hleba. Anka donese svekru govoreći mu: „Oče, što ste gladni ja ću vam doneti. I donese i vareniku, i skorup, i pitu, i hleb sa kajserom. Tako blago osta Ankinoj porodici. Danicu otrera u Krlje, tamo gde je strmo i teško. Milicu u Bote. Gde ljudi govore: „Bog te, gde te otera među vukove i medvede!“ Ono „g“ se negde izgubilo jer ove Mande bogatstvo jedino mogu steći radom, a ne gospodstvom. Danica prokle Anku: „Da joj onaj koga najviše voli , ne živi više od pola vjeka“. Anka joj reče: „ Nisam te ja oterala, nego tvoj pogani jezik“
Autor: Tatjana Krpović, nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi „Milivoje Borović“, Mačkat