Šta je nesanica, uzroci i kako nastaje poremećaj spavanja

 

NEĆE SAN NA OČI

Šta je nesanica – insomnia, zašto je važan zdrav san i kako nastaje poremećaj spavanja. Kakvi sve poremećaji spavanja postoje

 

Budite li se umorni i neispavani? Taj neugodan osećaj prati vas celi dan? Možda patite od poremećaja spavanja. Važno je znati da osećaj pospanosti i težine u nogama i očnim kapcima koji se proteže celoga dana nije normalan, a činjenica da se netko uvek tako oseća ne znači da je to stanje u redu.

Insomnia - Šta je nesanica, uzroci i kako nastaje poremećaj spavanja

Nesanica i lekovi koji mogu stvoriti zavisnost i potrebu da se stalno uzimaju da bi se zaspalo

San za zdravlje

Za zdravlje čoveka nije važan samo dovoljan broj sati sna, jednako važan je i kvalitet sna.

Normalno stanje je uvek se osećati odmorno nakon buđenja i zadržati taj osećaj tokom dana. Sledeća stanja upućuju na poremećaj spavanja:

  • buđenje s osećajem umora nakon sedam ili osam sati spavanja
  • spontano padanje u san za vreme sastanaka i društvenih događaja
  • neugodan osećaj gmizanja i trnci u nogama praćeni neodoljivom potrebom za pomicanjem nogu, pogotovo ako se javljaju nakon leganja u krevet
  • vrlo glasno hrkanje i nemiran san

Ako je bilo koje od tih stanja prisutno možda se radi o poremećaju spavanja ili nekom medicinskom stanju povezanom s tim poremećajem, čije izlečenje čoveku može zaista promeniti život.

Za zdravlje čoveka nije važan samo dovoljan broj sati sna, jednako važna je i njegov kvalitet. San ima složenu strukturu i sastoji se od četiri faze koje se u ciklusima ponavljaju tokom noći. Za vreme određenih faza i razdoblja ciklusa spavanja luči se celi niz hormona i drugih materija koje pomažu u regulaciji metabolizma i ostalih činilaca koji utiču na zdravstveno stanje. Promena strukture sna može dovesti do osećanja umora i pospanosti, pa čak i povećati rizik od nastanka celog niza ozbiljnih medicinskih stanja. Valja razlikovati probleme sa spavanjem, primarne poremećaje sna, te poremećaje sna koji su uzrokovani nekim medicinskim stanjem.

Problemi sa spavanjem

Problemi sa spavanjem često nastaju zbog loše higijene spavanja, odnosno loših navika. Radi se o navikama i činiocima okoline na koje se može uticati i koje je moguće kontrolisati. Ovde spadaju pušenje, konzumiranje alkohola ili kofeina, intenzivno vežbanje ili konzumiranje velikih obroka hrane pre spavanja. Tu su takođe i umor uzrokovan promenom vremenskih zona prilikom putovanja i psihološki stresovi koji dovode do otežanog uspavljivanja ili spavanja, poput rokova na poslu, ispita, bračnih konflikata ili poslovnih kriza.

Ove probleme je moguće ublažiti osmišljavanjem i provođenjem dobrog programa higijene spavanja.

Primarni i sekundarni poremećaji spavanja

Primarnih i sekundarnih poremećaja spavanja ima više od 85, no najčešći su nesanica ili insomnija, apnea kod spavanja, sindrom nemirnih nogu i narkolepsija.

Nesanica ili insomnija

Najčešći simptomi nesanice su pospanost, umor, poremećaj koncentracije i pažnje, bolovi u mišićima, depresija i stanje preterane osetljivosti poput osećaja napetosti, zabrinutosti ili nervoze. Često se događa da čovek ne može uveče zaspati, a s druge ga strane san uhvati ispred televizora, za vreme gledanja filma, čitanja, pa čak i za vreme vožnje automobila.

Radnje za koje se smatra da pomažu uvođenju u san mogu čak imati suprotan učinak i otežati problem, a tako deluje i samo očekivanje da će san biti loš. Sve to su neugode, jadi i opasnosti nesanice. Mnogi ljudi ponekad pate od privremene nesanice koja traje nekoliko dana ili nedelja. Uzroci takve nesanice najčešće su uobičajene životne situacije poput nekog stresnog događaja, emotivnog stresa, bolesti ili akutne boli, poremećaja u higijeni spavanja ili poremećaji dnevnog ritma. Takva privremena nesanica obično nestaje kada nestane i njen uzrok.

Apnea kod spavanja

Apnea je prestanak disanja koji može trajati 10, 20 ili 30 sekundi, nakon čega čovek počne grčevito hvatati vazduh. Taj se ciklus može ponavljati cele noći, a da spavač toga nije ni svestan, ali se ujutro budi suvih usta, s glavoboljom i mamurlukom. Takođe je moguća pospanost tokom dana, te značajan gubitak pamćenja, otežana koncentracija, poremećaj pažnje, ćudljivost i ostali problemi. Postoje dve vrste apnee: opstruktivna i središnja. Kod opstruktivne apnee dolazi do suženja grla za vreme spavanja što onemogućava protok vazduha kroz dišne putove. Kada padne nivo kiseonika mozak šalje poruku „probudi se i diši.“ Te epizode mogu se javiti čak i do 100 puta u jednom satu. Središnja apnea je puno ređa, javlja se u samo 10% slučajeva, uzrokovana je time što mozak ne šalje signal za disanje, a prati različite srčane i neurološke poremećaje.

Ovaj poremećaj javlja se kod 2% žena i u 4% muškaraca srednjih godina, dakle njegova učestalost je ista kao učestalost šećerne bolesti ili astme. Takođe je primarni činilac rizika za nastanak visokog krvnog pritiska. Na sreću, ako se postavi tačna dijagnoza, apneu je moguće uspešno lečiti putem fizikalne ili mehaničke terapije, hirurškog lečenja, te nespecifične terapije. Fizikalna ili mehanička terapija uključuje primenu vazduha pod pritiskom koji se putem maske ili nosnog nastavka upumpava u dišne putove i drži ih otvorenima tako da vazduh slobodno cirkuliše.

Druga mogućnost je primena naprava koje jezik i donju vilicu drže u položaju prema napred, što kod lakšeg oblika apnee sprečava sužavanje dišnih puteva. Naprave se izrađuju za svakog pacijenta posebno, a obično ih postavljaju zubar ili ortodont. Hirurško lečenje sastoji se u uklanjanju tkiva poput krajnika, trećeg krajnika, nosnih polipa, te strukturalnih deformacija koje mogu zatvarati dišne puteve. Postoje različiti postupci, ali ni jedan nije u potpunosti efikasan a niti bez rizika. Takođe je vrlo teško predvideti rezultat hirurškog zahvata, te moguće popratne pojave.

Nespecifična terapija odnosi se na biheviorističke aspekte koji mogu biti važan deo programa lečenja. Neki od primera ove vrste terapije su smanjenje telesne težine kod gojaznih ljudi, što može dovesti do smanjenja broja epizoda apnee. Takođe pomaže izbegavanje konzumiranja stvari poput alkohola i tableta za spavanje, koje povećavaju verovatnoću pojave produženih epizoda apnee. Neki ljudi pate od apnee samo kada leže na leđima, pa se uz pomoć jastuka ili neke naprave koja im pomaže da leže na boku problem može smanjiti.

Biorelax kapi za smirenje i nesanicu antistres

100% prirodne biljne Biorelax kapi za smirenje i nesanicu – klikni na sliku i naruči

Sindrom nemirnih nogu

Oko 15% ljudi, posebno kada je vreme za spavanje, u nogama oseća trnce, unutarnji svrab ili grčeve, praćene neodoljivom potrebom da uklone te neugodne osećaje energičnim pomicanjem nogu. Ovo su klasični simptomi sindroma nemirnih nogu koji onemogućava padanje u san, a takođe može čoveka buditi iz sna, terajući ga da šetnjom olakša neugodnost. Iako se ne smatra medicinski ozbiljnim stanjem, simptomi ovog poremećaja mogu biti različite jačine, od neugode do ozbiljnih smetnji koje značajno utiču na život osobe koja od njega pati.

Većina ovih ljudi također pati od poremećaja koji se sastoji u povremenom nekontrolisanom pokretanju nogu, odnosno pokretanju prstiju, stopala, ponekad kolena ili kuka, koje se ponavlja za vreme spavanja. Često se javlja u obliku kratkih trzaja mišića, naglih pokreta ili savijanja noge. Jednako kao i kod apnee za vreme sna, spavači ne moraju biti svesni da ovi poremećaji ometaju njihov san i vrlo ih često tek njihovi partneri ili partnerke upozore na njihovu pojavu. Važno je imati na umu da oba poremećaja mogu biti vezana uz niz drugih medicinskih stanja, uključujući anemiju zbog pomanjkanja gvoždja. Stoga svakako treba zatražiti lekarsku pomoć.

Osobe koji pate od sindroma nemirnih nogu obično dobro reaguju na terapiju, ali s obzirom na to da se simptomi mogu javljati sporadično i sa spontanim remisijama stalno uzimanje lekova opravdano je samo ako se simptomi javljaju najmanje tri noći u jednoj nedelji. Terapija se dobija isključivo na lekarski recept i potrebno ju je provoditi pod nadzorom lekara.

Narkolepsija

Sindrom narkolepsije karakterističan je spontanim padanjem u san. Prvi simptom je obično preterana pospanost tokom dana. Radi se o neodoljivoj želji za spavanjem u trenutku kada osoba želi biti budna. Narkolepsija je povezana s katalepsijom, iznenadnom slabošću ili paralizom često izazvanom smejanjem ili nekim drugim intenzivnim osećanjem, zatim paralizom u snu, vrlo zastrašujućom pojavom u kojoj je čovek napola budan ali se ne može pomicati, te halucinacijama, odnosno vrlo slikovitim i zastrašujućim snovima koji se javljaju na početku ili pred kraj sna. Osoba takođe može pokazivati znakove automatskog ponašanja, odnosno izvođenja rutinskih ili dosadnih zadataka, čega se kasnije ne seća u potpunosti. Ovaj poremećaj može se lečiti bihevioristički ili putem lekova.

Bihevioristička terapija uključuje izbegavanje rada u smenama, izbegavanje konzumacije teških jela i alkohola, poštovanje rasporeda noćnog spavanja, te strateški raspoređenog dnevnog odmora. Lekove treba davati kontrolisano, njihova doza mora biti individualna, a propisuju se stimulanti kojima se pokušava povećati nivo pažnje, te antidepresivi kojima se kontrolišu gore navedena stanja vezana za narkolepsiju.

Medicinski uzroci nesanice

Nesanica može biti uzrokovana celim nizom medicinskih stanja, bolovima, pa čak i nekim lekovima, a loša higijena spavanja dodatno je otežava. Ako je neko medicinsko stanje uzrokovalo nesanicu, njeno je lečenje vezano u prvom redu uz lečenje tog stanja. Veza između različitih medicinskih stanja i poremećaja sna vrlo je složena i obostrana i nije u potpunosti jasno kako ti različiti činioci međusobno deluju. Međutim, postizanje što boljih terapijskih učinaka zavisi i o komponenti sna, o kojoj svakako treba voditi računa. Stoga je vrlo važno lekara obavestiti o poremećajima sna koji mogu otežati znakove primarne bolesti, kako bi ih on mogao uključiti u celokupni plan lečenja.

  • Depresije su gotovo uvek povezane s poremećajima sna. Ljudi koji pate od teskobe mogu imati poremećaj sna uzrokovan prisilnim mislima, nemogućnošću da se opuste, opsesivnim osećajem brige i preteranom mentalnom aktivnošću. Bipolarni, panični i psihijatrijski poremećaji takođe su povezani s poremećajima sna.
  • Bol uzrokovan artritisom i drugim reumatskim bolestima, karcinomima i različitim neurološkim poremećajima poput neuropatije uzrokovane dijabetesom, obično izaziva nesanicu. Želudačni i crevni poremećaji kao što su refluks želudačnog sadržaja i čir na želucu, te stenokardija uzrokovana bolešću srca, mogu izazvati bolove u prsima čija je posledica buđenje po noći. Pored toga se za vreme određenih faza sna mogu pojaviti cluster glavobolje uzrokovane nedostatnim spavanjem.
  • Ostale bolesti koje često imaju noćne simptome i tako mogu uzrokovati nesanicu su učestali nagon na mokrenje uzrokovan povećanom prostatom, otežano disanje usled kongestivnog zatajivanja srca i emfizema, nepokretnost uzrokovana paralizom ili Parkinsonovom bolešću, povećana štitnjača, moždani udar, te alkoholizam.
  • Još jedan važan razlog zbog kojeg lekra treba obavestiti o poremećajima sna je to što ti poremećaji mogu biti uzrokovani ili otežani uzimanjem lekova poput antidepresiva, lekova za regulaciju povišenog krvnog pritiska, lekova za regulaciju srčanog ritma, antibiotika, antihistaminika, bronhodilatatora, lekova za stimulaciju središnjeg živčanog sistema, kortikosteroida, lekova protiv zatvora, diuretika, nesteroidnih lekova s protuuopalnim delovanjem, i drugih.

Lečenje nesanice

Jedna od strategija je i opuštanje, to jest korišćenje određenih tehnika za relaksaciju tela i uma, što će olakšati uvođenje u san i smanjiti verovatnoću buđenja tokom noći.

Nesanica se obično leči na dva načina: primenom lekova ili biheviorističkih strategija za uspavljivanje. U medikamentozno lečenje spada uzimanje hipnotika koji ne spadaju u grupu benzodiazepina, koji brzo deluju, ne izazivaju poremećaj strukture sna ili njegov kvalitet, te ne izazivaju zavisnost. Ostale hipnotike bi trebalo koristiti samo kod određenih pacijenata jer se radi o jakim lekovima koji imaju snažan učinak na kvalitet sna i mogu izazvati teške popratne pojave, uključujući pospanost tokom dana i stvaranje zavisnosti. Ponekad se koriste i neki od lekova protiv depresije koja je često povezana s nesanicom, čija je popratna pojava sedacija.

BioRelax kapi za smirenje i nesanicu su potpuno prirodni biljni preparat koji vas sigurno opušta i oslobadja nesanice. Kapi protiv nesanice deluju na celokupan nervni sistem, opuštaju nerve i zategnute mišiće, smanjuju grčeve i uspavljuju. Na prirodan način će vas osloboditi nesanice bez ikakvih štetnih efekata i bez stvaranja zavisnosti

Biheviorističke strategije uključuju ograničavanje spavanja, odnosno mesta na kojem se spava. Osnovna ideja je da se spava isključivo u krevetu, te da krevet služi samo za spavanje. Nije dobro satima ležati budan u krevetu. Ako se ne zaspi u roku od otprilike 25 minuta, bilo bi dobro ustati i raditi nešto što smiruje, poput čitanja knjige. Na taj će se način smanjiti neugodna asocijacija na krevet u kojem se ne može zaspati i na kraju se može stvoriti pozitivna asocijacija na krevet u kojem se dobro spava. Takvo ograničavanje spavanja će pre ili kasnije dovesti do umora i pospanosti već rano uvečer, odnosno do nestanka problema nesanice.

Potrebno je, međutim, u tim danima ograničavanja sna paziti na sigurnost, jer pospanost može biti opasna, na primer pri vožnji automobila. U biheviorističke strategije spadaju i kontrola stimulansa, što znači da spavaća soba ne bi trebala služiti za gledanje televizije ili konzumiranje hrane nego za spavanje. Još jedna strategija je i opuštanje, to jest korišćenje određenih tehnika za relaksaciju tela i uma, što će olakšati uvođenje u san i smanjiti verovatnoću buđenja tokom noći. Moguće je i provođenje kognitivne biheviorističke terapije u kojoj psiholog pomaže ukloniti asocijacije vezane za loš san. Odabir bilo kojeg od ovih oblika terapije protiv nesanice mora se zasnivati na detaljnoj analizi i postavljanju tačne dijagnoze.

Nesanica nije samo vrlo neugodna nego i opasna. Studije pokazuju da hronična nesanica, odnosno manje od šest ili sedam sati sna na noć, povećava smrtnost, čak da je rizik veći nego kod pušenja, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca. Stoga je važno nesanici pristupiti vrlo ozbiljno, kao prema bilo kojem drugom medicinskom stanju. Svakako je potrebno paziti na higijenu spavanja, te lekara obavestiti o svim simptomima.

Izvor: Pliva.hr

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.