DOBRO SE DOBRIM VRAĆA

Bajka o dve devojke, sasvim različitog pogleda na svet. Kako je koja bila dobra, tako ju je i život nagradio. Poučna narodna bajka Lužičkih Srba o jednoj vrednoj i jednoj lenjoj devojci.

 

Živeli su nekad, kuća uz kuću, jedan čestiti udovac i jedna veoma zla udovica. Udovac je imao lepu i vrednu kćer, a udovica ružnu i lenju. Jednoga dana udovica reče kćeri čestitog udovca:

bajka lužičkih srba

– Kada bih ja tvoja mati bila, svakog dana bih ti glavicu mlekom, a nožice pivom umivala!

Zbog toga uze udovac udovicu za ženu. Ali ona odmah ispolji svoju zlobu. Ne sam da ne održa obećanje, nego i reče mužu:

– Gledaj da svojoj kćeri službu nađeš!

I otac je posluša. Pošto je susedno mesto gde je svojoj kćeri službu našao bilo dosta daleko, on pođe da je otprati. Posle jednog časa hoda, ugledaše krmaču gde leži na putu. Ona reče devojci:

– Počeši me, moja devojko, počeši! Kada opet kući dođeš, daću ti lepo prase.

Devojka počeša krmaču.

Na jedan čas hoda dalje, ugledaše kobilu, koja reče:

– Pogladi me, moja devojko, pogladi! Kada opet kući dođeš, daću ti lepo ždrebe.

Devojka i kobilu pogladi.

Na jedan čas hoda dalje, ugledaše u jednoj bašti jabukovo drvo. Ono reče devojci:

– Potkreši me, potkreši! Kada se kući vratiš, daću ti punu pregaču lepih, okruglastih jabuka.

Devojka jabukovo drvo potkresa.

Opet na čas hoda dalje, naiđoše na grupu mladih devojaka, koje su u jezercetu platno močile. Devojke joj rekoše:

– Pomozi nam da komad platna omočimo! Kada kući pođeš, daćemo ti pola sanduka platna.

I devojka im pomože da omoče platno.

Nije potom dugo potrajalo i stigoše kod bogatog seljaka. Seljak je, pre nego što je primi u službu, zapita:

– S kim hoćeš da jedeš: sa psima i mačkama ili s ljudima?

– Sa psima i mačkama – odgovori devojka.

A psi i mačke su kod tog seljaka jeli zemičke u mleku, a ljudi samo suvi hleb.

– A gde želiš da spavaš – upita je seljak – kod pasa i mačaka ili kod ljudi?

– Ja bih sa psima i mačkama ostala.

A psi i mačke su kod toga seljaka na mekanoj postelji ležali, a ljudi na podu.

Kada je godina službovanja minula, upita seljak:

– Kakav kovčeg želiš, novi ili stari?

– Ja bih, ipak, uzela stari – odgovori devojka.

A stari kovčeg je bio pun srebra i zlata. Sada devojka krenu kući.

Najpre naiđe na grupu devojaka, kojima je prošlog leta pomogla u močenju platna. Od njih dobi pola kovčega prekrasnog platna. Potom priđe jabukovom drvetu, kojeg je tada kresala. I ono joj punu pregaču crvenih okruglastih jabuka natrese.

Zatim prođe pored kobile, koju je negda pogladila. A ona joj dade mladog ždrepca.

Naposletku susrete krmaču, koju je onda počešala. Ona joj dade lepo prasence.

Ubrzo stiže kući. Maćeha je još izdaleka ugleda. Zato reče petlu:

– Uzleti na strehu i zapevaj: „Naše prljavo prase ide kući s gujama i krastačama.“

A petao uzlete na strehu i zapeva: „Naša mlada gospodarica ide kući sa srebrom i zlatom!“

Zbog toga ga maćeha odmah zakla, ali on je bio u pravu. Kada je devojka u sobu ušla i svoje bogatstvo pokazala, maćeha se veoma začudi i reče svom mužu:

– Odvedi i moju kćer da isto tako služi!

I on joj službu pronađe.

Kad je maćehina kći odmakla od kuće, na jedan čas hoda ugleda krmaču gde leži na putu. Krmača joj reče:

– Počeši me malo, moja devojko, počeši! Kad opet kući dođeš, daću ti lepo prase.

– Glupa životinjo – odvrati joj devojka – drapaj se sama!

I ode dalje. Na jedan čas hoda dalje, ugleda kobilu koja joj reče:

– Pogladi me, moja devojko, pogladi! Kada opet kući dođeš, daću ti lepo ždrebe.

– Glupi skote – kaza devojka – gladi se sama!

I ode dalje. A posle jednog časa hoda naiđe na drvo, koje joj reče:

– Potkreši me malo, potkreši! Kad opet kući pođeš, daću ti punu pregaču lepih jabuka.

– Ja imam prečih poslova, a ne da drveće potkresujem – odgovori ona i ode dalje.

Za jedan čas stiže do jezerceta, gde su devojke platno močile.

– Draga devojko – zamoliše je one – pomozi nam da platno omočimo!

– Nisam valjda poludela! – odbi devojka i ode dalje.

Ubrzo stiže svom gazdi. On je odmah upita:

– S kim hoćeš da jedeš, sa psima i mačkama ili s ljudima?

– Neću, valjda, sa životinjama da jedem – odgovori ona.

A ljudi su kod tog gazde jeli suvi hleb, a psi i mačke zemičke u mleku.

– A gde hoćeš da spavaš – upita je dalje gazda – kod pasa i mačaka ili kod ljudi?

– Ja ću s ljudima spavati! – odgovori devojka.

A ljudi su spavali na podu. Psi i mačke kod ovog gazde imali su mekanu postelju.

Kada je godina službovanja minula, upita je seljak: – Kakav kovčeg hoćeš, stari ili novi?

– Stari svakako ne! – odgovori devojka.

A nov kovčeg je bio pun guja i žaba krastača. U starom je ležalo srebro i zlato. Sada devojka pođe kući.

Najpre prođe pored jezerceta, gde su one devojke platno močile. One je strašno izudaraju. I jabukovo drvo je svojim granama po obrazima ošinu, kobila je ritnu, a krmača ujede, pa je devojka posle toga bila sva modra i hroma.

Još izdaleka ugleda je mati i reče petlu:

– Uzleti na strehu i zapevaj: „Naša lepa mlada gospodarica ide kući sa srebrom i zlatom“.

Ali petao uzlete na strehu i zapeva: – Kukuriku! Naša zamazana prasica ide kući s gujama i krastačama!

A gazdarica ga na mestu zakolje. Ipak, on je bio u pravu.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.