Promene počinju od nas samih
„Kao ljudskim bićima, naša veličina ne leži toliko u mogućnosti da promenimo svet – jer to je mit atomskog doba – već u mogućnosti da promenimo sebe.” – Mahatma Gandi
Svako od nas je u toku svog života iskusio onaj trenutak kada ne samo da oseća nego i vidi da se nešto menja, a sa druge strane iskusili smo i promene koje su na prvi pogled nevidljive, ali na kraju naprave „veliku buku”. I uglavnom sve sfere u životu na planeti se menjaju postepeno tako da nas naviknu i da ih ni ne primetimo dok se dešavaju. Taj primer najbolje možemo videti u biljnom svetu, jer od samog semena, pa do velike biljke ne deli mnogo, ali mi taj proces razvitka ne možemo videti. Tako je i sa promenama i sazrevanjem u našim životima. Ako pokušamo samo da zamislimo da promene ne postoje, to bi značilo da ni svet ne može da postoji.
Promene podrazumevaju smene istorijskih doba, smene generacije, godišnjih doba, ali i one koje direktno menjaju naš lični život, koje su za čovečanstvo male, a za nas velike, kao što je promena posla, mesta življenja, pa sve do onih najsitnijih bez kojih naš dan ne bi bio ispunjen. Kada smo određen vremenski period u nekoj situaciji koja nas ne čini srećnima sledi momenat koji će biti “okidač” završetka tog perioda i koji će označiti promene. Ako osećamo da moramo nešto da promenimo, znači i da je došao krajnji momenat da to i učinimo, ali samo u svom životu jer od njega sve i počinje. Današnji ljudi su nezadovoljni, zabrinuti, život shvataju kao mesto borbe ne za sebe i svoje bližnje nego mesto borbe protiv drugih. Na prvi pogled nema neke bitne razlike, ali u samoj suštini razlika je velika. Boriti se za sebe ne znači “gaziti preko drugih”, a boriti se protiv drugih znači i mnogo gore. Ako smo zadovoljni sobom, sve će nam biti lakše i lepše. Treba da uradimo nešto pozitivno u svom životu! Mi smo ovde da ulepšamo i unapredimo planetu i da budućim generacijama ostavimo lepše mesto nego što smo ga mi pronašli. Tu se ne misli samo na građevine i imovinu, tu se misli i na sisteme vrednosti, međuljudske odnose, pozitivan stav i ljudskost. Mi svi treba da promenimo nešto kod sebe. Ako smatramo da ljudi koji nas okružuju nisu dobri po nas, ne treba odmah da ih izbegavamo kako nas mnogi savetuju, jer niko nije bez razloga dospeo u naš život. Prvo treba da vidimo možemo li im pomoći da reše problem koji je izvor njihovog nezadovoljstva, jer neko je nesvesno postao prazan i izgubio optimizam, i za to ga ne treba kriviti a ponajmanje izbegavati. Naša je obaveza da posvetimo bar neki minut pažnje čoveku u nevolji.
Promene kreću iz našeg stava prema drugima, a potom se prenose i na naše okruženje. Ako nam smeta boja zidova u našoj kući, treba da je prefarbamo, da uživamo u malim stvarima kao što je druženje, ukazana besplatna pomoć iz matematike maloj komšinici, strpljivost u redu pošte (nisu šalterski radnici krivi za našu žurbu kao ni za administrativna pravila koja moraju biti ispoštovana). Treba da se smejemo, a ako nam zaista smeta manji broj zuba u našoj vilici, pa ni to nije problem, danas je barem lako proveriti cene ugradnje zubnih implanata, odabrati najodgovarajuće i uštedeti nešto novca i načiniti svoj osmeh estetski savršenim. Da, pričamo o istinskoj radosti, tu ne treba pričati o estetici ni o zubnim implantima, ali moramo imati u vidu da posebno kod mladih ljudi estetika je veoma važna, i treba imati razumevanja i za to. Živimo u eri potrošačkog društva, i veoma je teško održati u sebi duhovnost i istinsku radost. Ali ako to uspemo jednom postići i ako jednom naučimo šta je istinska sreća, nikada više je nećemo izgubiti.
Autor: Mirjana Tadić