ŽELJA – Danica Marković (1879-1932)
Kad u julske noći zemlja zagrejana,
Pod nebom zvezdanim dršće od toplote,
Vasiona pruža neznane lepote,
A postelja žeže, iznurena, sana,
Rastrzana tajnom, što je večnost skriva,
Žudim za spokojstvom kad se slatko sniva
I dok devojčica, što je tek ponela
Duge suknje, sanja, nasmejanih usta,
Nepoznate čari ljubakanja pusta,
Il’ u nesanici mašta razgorela
— Već sazrele žene, žudne milovanja —
U zanosu divljem o preljubi sanja,
Ja čeznem da s Vama još jedanput mogu
Da sednem na klupu u stazi kraj vode,
I s povorkom misli, što mi dušom brode
Da Vam, kao kad se poverava Bogu,
Pričam tužnu bedu, drukčiju od one
Kad uboštvo i stid u beščašće gone:
Nevolju što prati trpeza obilna,
I odaja topla i postelja meka,
Siromaštvo što mi hrabro srce čeka,
Igo pod kojim mi cvili volja silna,
Tugu, što mi život svetlosti razriva,
I sve — osmeh jedan, što može da skriva.
*************************************************************
Danica Marković rođena je u Čačku, ali je ceo život provela u Beogradu. Između 1897. i 1910. godine radila je kao učiteljica. Pisala je poeziju i prozu. Celokupno njeno delo sastoji se iz zbirke „Trenuci“ i iz izvesnog broja pesama štampanih po raznim časopisima.
Najbitnije karakteristike poezije Danice Marković su pesimizam, izuzetna iskrenost i lična nota. Očigledan je uticaj Vojislava Ilića, a zbog izraženog pesimizma neki kritičari njeno delo upoređuju sa poezijom Velimira Rajića koji je bio savremenik poetese.
Umrla je u Beogradu 9. juna 1932. godine, u 53-oj godini.