BRONZANI DEČAK
Dimitrios Lundras imao je nepunih jedanaest godina kada je na prvim modernim Olimpijskim igrama osvojio bronzanu medalju čime je postao najmlađi olimpijac i osvajač jednog od odličja ikada! Njegov rekord nije oboren ni do dana današnjeg, a njegova biografija zanimljivija je tim što je Lundras u nastavku svog života postao zaslužno vojno lice, admiral koji je učestvovao u Balkanskom i u oba svetska rata.
„Najvažnije na Olimpijskim igrama nije pobediti, nego učestvovati, kao što ni u životu nije najvažnija pobeda nego borba. Velik je onaj čovek koji ne osvaja nešto bez časne borbe“. Ovaj olimpijski princip definisao je 1896. godine osnivač modernih igara, francuski baron Pjer de Kuberten (1863–1937) i osnivač prvog Olimpijskog komiteta.
Dimitrios Lundras (u sredini) sa kolegama iz olimpijskog tima Grčke
Olimpijski moto „Važno je učestvovati“ kao da je pre tačno 120 godina bio upućen u vidu reči ohrabrenja najmlađem učesniku na prvim modernim Olimpijskim igrama, desetogodišnjem Grku Dimitriosu Lundrasu.
Ovaj dečkić je daleke 1896. godine u Atini osvojio bronzanu medalju u ekipnoj gimnastici, a postavio olimpijski rekord koji ni do danas niko nije oborio! Lundras je ovim odličjem postao najmlađi učesnik Olimpijade svih vremena, ali i ne samo to!
Iako je na prvoj modernoj Olimpijadi Lundras izvojevao bronzanu medalju u ekipnom takmičenju na paralelnom razboju, njegova slava ostala je nepomućena pa je u istoriju ušao i kao najmlađi osvajač olimpijske medalje, čija je bronza, zbog njegove mladosti, zasijala zlatnim sjajem.
Dimitrios Lundras je rođen 6. septembra 1885. godine i u leto 1896. godine kada je izašao da se takmiči na prvoj Olimpijadi nije imao ni punih jedanaest godina. U trenutku osvajanja medalje imao je tačno 10 godina i 218 dana. Međutim, njegova mladost nije mu smetala da stekne potpunu uverenost u sebe i tih olimpijskih dana nastupi sa svojim nacionalnim timom i uzme medalju.
U sklopu ovog, sledi retoričko pitanje: Postoji li donja starosna granica za učešće na Olimpijskim igrama? Koliko god zvuči čudno, ali odgovor je: NE. Olimpijske vlasti ne mogu da isključe nikog zbog godina i zabrane mu učešće na Olimpijskim igrama, ali oni koji postavljaju ograničenja su Međunarodne sportske federacije priznate od MOK-a. Najraniji uzrast kome većina međunarodnih sportskih federacija daje zeleno svetlo za učešće na igrama je 16 godina.
Jedno vreme kružila je priča da ovaj mladi Grk ipak nije bio najmlađi učesnik Olimpijskih igara, jer je jedan francuski sedmogodišnjak navodno učestvovao na Olimpijskim igrama naredne 1900. godine, ali ta tvrdnja nikada nije zvanično potvrđena, niti je ostalo zabeleženo njegovo ime.
Takođe, ne postoje ni dokazi o tome kako se ovaj maleni grčki sportista takmičio, ali su ostali zabeleženi učešće i medalja na Olimpijskim igrama, što je bilo dovoljno da mu se ime nađe u sportskim analima. Još jedna zanimljivost iz biografije Dimitriosa Lundrasa je činjenica da je on ostao poslednji živi od svih takmičara koji su učestvovali na prvim Olimpijskim igrama.
Iako je bio jedan od simbola koji su obeležili oživljavanje olimpijskog pokreta, ipak njegov budući život nije bio povezan sa sportom iz kog se Lundras brzo povukao i posvetio vojnoj službi.
Ono što je interesantno iz Lundrasovog života je da je diplomirao na Pomorskoj vojnoj akademiji nakon koje je postao kapetan bojnog broda. Učestvovao je u prvom Balkanskom ratu (1912—1913) u kojem je dostigao admiralski čin Grčke ratne mornarice.
Osim ovog, Dimitrios Lundras je bio učesnik i u oba svetska rata.
Takođe, bio je i dugogodišnji predsednik Streljačkog saveza Grčke, dok ga je 1964. godine nacionalni Generalni sekretarijat za sport nagradio Ordenom grčkog kralja Đorđa I za doprinos grčkom sportu.
Lundras je umro 1970. godine u 85-oj godini života i, kao što je već rečeno, u tom trenutku bio je poslednji živi učesnik prve Olimpijade.
S grčkog preveo Slaviša Lekić