ČVOROVI U ŠTITASTOJ ŽLEZDI

Nodusi ili čvorovi u štitastoj žlezdi. Kako se sprovodi biopsija štitaste žlezde. Značaj aspiracione biopsije (FNAB) – profesor Dr Bojan Kovačević hirurg za tiroidnu žlezdu

Nodusi ili čvorovi u štitastoj žlezdi predstavljaju veoma čest klinički i ultrazvučni nalaz. Primenom savremenih ultrazvučnih aparata moguće je dokazati prisustvo nodusa u štitastoj žlezdi kod gotovo 50% pregledanih pacijenata.

Najčešće se promene i čvorići u štitastoj žlezdi identifikuju prilikom rutinskih sistematskih pregleda ili u toku dijagnostike nekog drugog stanja. Većina pacijenata je bez simptoma bolesti kao i bez prethodnog saznanja o prisustvu čvorova u štitastoj žlezdi.

Biopsija čvorova štitaste žlezde

Kod najvećeg broja pacijenata  sa novootkrivenim nodusima funkcija štitaste žlezde je očuvana. Sam klinički značaj nodusa se nalazi prevashodno u potrebi da se isključi postajanje karcinoma štitaste žlezde.

Na sreću, učestalost karcinoma u ovim promenama iznosi  tek oko 10%.

Kako bi se izbegle nepotrebne operacije,  a u isto vreme i mogućnost da se previdi maligna priroda nodusa svela na najmanju moguću meru, potreban je standardizovan pristup svakom pacijentu sa novootkrivenim nodusom u štitastoj žlezdi, što nažalost, u kliničkoj praksi, vrlo često nije slučaj.

Za adekvatnu procenu svakog nodusa – čvorića u štitastoj žlezdi, pored primene savremenih ultrazvučnih aparata neophodno je da lekar (radiolog, internista, hirurg) bude usko specijalizovan za bolesti štitaste žlezde. U najvećem broju slučajeva, samo nodusi veći od 1 cm zahtevaju dalju dijagnostiku.

Od laboratorijskih analiza kod pacijenta sa novootkrivenim nodusom dovoljno je u početnoj fazi dijagnostike odrediti samo vrednosti TSH (hormone hipofize koje reguliše rad štitaste žlezde).

Ukoliko su vrednosti TSH ispod donje referentne vrednosti kod pacijenata je indikovano uraditi scintigrafiju štitaste žlezde. Nalaz funkcionalnog čvora na scintigrafiji ukazuje na dobroćudnu prirodu čvora.

U slučaju normalnih ili povišenih vrednosti TSH dalja procedura je nešto složenija. Ultrazvučne karakteristike nodusa (dimenzije, ehogenost, ivice, kalcifikacije, vaskularizacija…) kao i regionalnih limfnih žlezda određuju naredne korake u dijagnostici.

Nodus veći od 1 cm sa ultrazvučnim nalazom koji je suspektan na malignitet zahteva aspiracionu biopsiju tankom iglom (FNAB).

Biopsija (grčki: bios = život, opsein = gledati/izgled) predstavlja medicinsku tehniku koje uključuje uzimanje ćelija ili tkiva radi ispitivanja. Tkivo se ili ispituje pod mikroskopom, ili može biti hemijski ispitivano. Kada se uzima samo deo tkiva, takva procedura se naziva inciziona biopsija ili biopsija srži.

Kada se cela izraslina ili sumnjiva površina uklanja, ta procedura se naziva eksciziona biopsija. Uzimanje dela tkiva ili neke telesne tečnosti iglom predstavlja proceduru koja se naziva aspiraciona biopsija ili punkcija.

Dobrom analizom uzetog uzorka sa biopsije se može ustanoviti da li se patološki proces proširio ili da li postoji mogućnost da se dalje širi. T

ermini čist uzorak ili negativan uzorak znači da patološke promene nisu nađene van ivica uzetog uzorka. Pozitivan uzorak, s druge strane, znači da je bolest nađena i da je potrebno lečenje.

Takođe, potrebno  je uraditi biopsiju i nisko suspektnih čvorova ali samo ukoliko su prečnika većeg od 1.5 cm. Biopsija štitaste žlezde predstavlja jedinu metodu kojom je moguće bez operacije dokazati malignu prirodu nodusa.

Radi se o gotovo bezbolnoj proceduri koja se izvodi u ambulantnim uslovima. Lekar uz pomoć ultrazvučnog navođenja plasira tanku iglu direktno u čvor i aspirira ćelije koje se šalju na citološku analizu.  Ova procedura se kod palpabilnih nodusa može uraditi i bez pomoći ultrazvuka, međutim samo primenom ultrazvučno vođene biopsije štitaste žlezde lekar može biti siguran da je uzorak adekvatan.

Takođe, u slučaju prisustva više nodusa, ultrazvučno vođena biopsija štitaste žlezde omogućava da se igla plasira u najsumnjiviji nodus, nezavisno od dimenzija.

Tek nakon adekvatnog ultrazvučnog pregleda, nalaza biopsije čvorova štitaste žlezde kao i analize anamnestičkih podataka moguće je, u razgovoru sa pacijentom, doneti odluku o potrebi hirurškog lečenja kao i odluku o obimu operacije.

Primenom ovog pristup moguće je izbeći operaciju kod velikog broja pacijenata, a samim tim i komplikacije operativnog lečenja, koje, iako retke, značajno narušavaju kvalitet života pacijenta.

Profesor dr Bojan Kovačević, hirurg

Šef odeljenja Endokrine hirurgije, KBC Zvezdara. Član Evropskog udruženja endokrinih hirurga (ESES). Privatna praksa u ordinaciji Proktomed u Beogradu.