SPASITELJ GLADNIH

Norman Borlaug bio je biolog, ali najpre mudar čovek koji je uspeo da američki kontinent spase gladi. Milioni stanovnika Amerike zahvalni su mu što je uspeo da sprovede „zelenu revoluciju“, odnosno stvori visoke prinose na njivama, čime je sprečio masovni trend krčenja šuma. Ipak, danas je Borlaug i osporavan, jer popularno stanovište o životnoj sredini pribegava „organskoj proizvodnji“ koju on nije sproveo.

 

Dvadeseti vek ostaće upamćen po velikim ratovima i stravičnom krvoproliću u kojem su milioni ljudi izgubili svoj život. Veliki diktatori minulog veka, u spektru svojih bolesnih strategija mučenja ljudi, imali su i izgladnjivanje, od kog je propatilo oko 40 miliona osoba. Represivni režimi širom Evrope i sveta doveli su do stradanja brojnog stanovništva i u mirnodopskim, a ne samo u ratnim uslovima.

norman borlaug

Na sreću, postojalo je, doduše malo, svetlih primera izuzetne humanosti, a jedan od najvećih junaka čovečanstva, koji je prema procenama spasao više od milijardu ljudi, bio je Norman Borlaug. Ovaj Amerikanac dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1970. godine, predsedničkog Ordena slobode i zlatne medalje Kongresa. Takođe je nagrađen i u Indiji, priznanjem u rangu druge najviše civilne časti.

Norman Borlaug rođen je u američkoj državi Ajova, 25. marta 1914. godine, kao dete farmera. Iako je rastao uz roditelje koji su se bavili poljoprivredom, Borlaug je 1942. godine na Univerzitetu u Minesoti postao doktor biologije, posebno zainteresovan za oblasti biljne patologije i genetike.

Akademik Borlaug je vredno radio na stvaranju “zelene revolucije”, što je dovelo do razvoja hibridnih zrna koja mogu da opstanu usled različitih klimatskih promena i da prevladaju razne bolesti, čime je povećao prinose više od 700 procenata u odnosu na ranije poljoprivredne tehnike.

On je iskoristio svoje znanje o poljoprivredi da stvori visoke prinose na njivama, a istovremeno sprečio masovni trend krčenja šuma kojem je pribeglo brojno stanovništvo kako bi imali zemlju za hranu. Takođe, prirodni priraštaj opao je u onom delu stanovništva koje je primenjivalo njegove tehnike, a obrazovanje dobija na značaju u odnosu fizičku snagu.

Međutim, umesto da mu zahvaljuje na ovome, njegov ga narod danas više kritikuje za ovaj njegov trud, jer sada, više nego ikada, u bogatom Zapadu postoje napori da se demonizuje rad Borlauga, pošto nije koristio metod tzv. „organske poljoprivrede“.

Kada je Borlaug pokušao da svoju zelenu revoluciju prenese i na afrički kontinent 1980. godine, tamo se susreo sa lobistima za zaštitu životne sredine koji su se ujedinili u tome da ga zaustave. Tvrdeći da bi Borlaug svojim poljoprivrednim metodama uništio životnu sredinu Afrike, oni su uspešno ubedili „Svetsku banku“ i fondaciju “Ford” da povuku skoro sva svoja sredstva podrške Borlaugovim naporima. Čak je i „Rokfeler“ fondacija, koja je prvobitno finansirala istraživanje pšenice u Meksiku, odustala od finansijske pomoći. Nema sumnje da je Afrika sve do danas ostala „gladna“ delimično i zbog ovakvog postupka.

Sve u svemu, delo Normana Borlauga pokazuje da je on zapravo voleo ljude, jer je toliko njih spasao gladi.

U intervjuu za časopis “Atlantik” pre skoro dve decenije, Borlaug je rekao:

„Neki od lobista životne sredine iz zapadnih zemalja su “so zemlji”, ali mnogi od njih su elitisti i nikada nisu iskusili fizički osećaj gladi. Oni lobiraju iz udobnih poslovnih apartmana u Vašingtonu ili Briselu. Da su živeli samo mesec dana u nemaštini sveta koji se razvija, kao što sam ja živeo 50 godina, oni bi vapili za traktorima, đubrivima i kanalima za navodnjavanje i bili besni na moderne elitiste što pokušavaju da im uskrate ove stvari“.

Norman Borlaug je umro 2009. godine, ali je njegova zaostavština ostala da živi. Dok ekolozi traže da smanje populaciju drakonskim sredstvima, Borlaug je nahranio gladne. Njegov život treba imati na umu i slaviti, zbog čega je “Kornvol Alijansa” odredila 25. mart, inače datum njegovog rođenja, kao Dan molitve za zaštitu životne sredine i siromašne.