ODEŠ LI…

odeš li

Odeš li, ovaj dan će posiveti
Sva jutra dobiće boju zaborava
I više niko neće živeti
U priči što se srećno završava.

Odeš li, kanuće suza sa breze
Srušiće se u letu poludela ptica.
Iako to sa mnom nema baš nikakve veze,
Zaboleće me do srži, do samih koščica.

Odeš li, neću umeti da te vratim
Narašće reke, izliće se sva mora
Samo će jedna ljubav isplivati
Kao meteor rasprsnuće se zora.
Odeš li*– idi, ako se već tako mora.

Odeš li, više neću ustajati
Prespavaću svoje najlepše dane
I kad se probudim u nekoj pojati
Možda će i meni jednom da svane
Možda će i mene sunce ogrejati.

Odeš li, da znaš: neću umirati
Postaću drvo na najvišem bregu
Ili zvezda što se na nebu zlati
U meni će reči ko iskre da se legu
Koje će nebeske ptice pozobati.

Odeš li, neće imati ko da pati
Što su se tamo u belome svetu
Rastale dve zaljubljene vlati
Pa vetar lije sad njihovu setu.
Odeš li – idi i više se ne vrati!

Pesma „Odeš li“ objavljena je u zbirkama pesama Radosava Stojanovića „Trepet“ (2007) i „Kad bi ljubavi bilo“ (2015)

_________________________________________

Radosav Stojanović je rođen 1950. godine u Kruševcu. Školovao se u Mlačištu, Crnoj Travi, Nišu i Prištini. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Prištini. Bio je profesor u prištinskoj gimnaziji „Ivo Lola Ribar“, a takođe i novinar, urednik i glavni i odgovorni urednik lista „Jedinstvo“, glavni i odgovorni urednik časopisa „Srpski jug“ i direktor Narodnog pozorišta u Prištini.

Objavio je 10 knjiga pesama, 12 knjiga pripovedaka, 3 romana, 5 knjiga drama, jednu publicistike i „Crnotravski rečnik“.

Dobitnik je više književnih nagrada za poeziju i prozu. Njegove drame su izvodila pozorišta iz Prištine, Vranja, Pirota i monodramu pozorište iz Peći. S Kosova prognan juna 1999. godine. Živi u Nišu i Mlačištu.