SAMILOST BEZ ZADRŠKE
Priča o starcu Visarionu, koji je vazda pod pazuhom nosio svetu knjigu Jevanđelja. Njegov postupak poučava nas šta predstavlja jevanđeljsko milosrđe, kada naposletku i samu knjigu od koje se nikad nije odvajao proda zarad onoga što u njoj piše: „Prodaj sve što imaš…“
Bejaše jedan starac, ubog i milostiv, po imenu Visarion. Sišavši u jedno naselje, on vide na trgu mrtvog prosjaka bez ikakve odeće. A on sam imađaše na sebi jedan hiton, saglasno jevanđelskom predanju, i malu kabanicu, jer osim ove najnužnije odeće on nije imao ništa drugo. No pod pazuhom on je uvek nosio Jevanđelje, ili da bi proveravao sebe u stalnoj poslušnosti reči Gospodnjoj, ili da bi imao pri sebi učenje koje je on delom ispunjavao.
Ovaj je čovek živeo tako uzvišenim i besprekornim životom, da je kao zemaljski anđeo išao putem nebeskog zakona. Dakle, kada je on ugledao mrtvaca, odmah skide sa sebe kabanicu i pokri ga njome.
A kad malo odmače, on srete jednog siromaha, potpuno naga, i zastade premišljajući u sebi:
“Zašto ja, koji sam se, tobož, odrekao sveta, imam odeću, a moj se brat mrzne na mrazu? Ako dopustim da on umre, onda ću nesumnjivo ja biti uzrok smrti bližnjega. Šta dakle? Da li da svučem svoj hiton i razdelim ga i dam jednu polovinu, ili da ga celog poklonim čoveku, sazdanom po liku Božjem? Ali kakvu će korist imati i on i ja, ako razdelim hiton na dva dela?”
I pošto razmisli, reče:
“Zar ću ja pretrpeti štetu, ako učinim više nego što je zapoveđeno?”
I ovaj blagorodni podvižnik svesrdno pozva siromaha pod trem jedne kuće, navuče na njega svoj hiton i otpusti ga, a sam ostavši potpuno nag, pokri se rukama i sede; jedino imađaše pod pazuhom Sveto Pismo, koje čoveka čini bogatim.
U to vreme, po promislu Božjem naiđoše tuda dvojica čuvara poretka, a jedan poznade starca pa reče svome drugu:
“Pogledaj, nije li onaj starac – ava Visarion?”
Ovaj odgovori:
“Da, on je”.
Tada prvi čuvar brzo sjaha s konja i upita svetitelja:
“Ko te skinu golog?”
Ava pruži desnu ruku sa Jevanđeljem i reče:
“Ono me skinu golog”.
A čuvar tog časa skide sa sebe gornju haljinu i reče:
“Evo ti, savršeni vojniče!”
Svetitelj je uze i odmah se krišom ukloni iz tog mesta, noseći je kao mali monaški ogrtač. On se postara da izbegne pohvalu od čoveka koji saznade njegovo dobro delo i tajno očekivaše slavu sakrivenu.
Pošto u potpunosti ispuni jevanđeljsku zapovest i nemajući već u duši ništa svetovno, on pokaza delo još savršenijeg čuvanja zapovesti Božje. Putem on vide jednog siromaška, i trčeći ode na trg, gde je malopre bio, i prodade Jevanđelje.
Posle nekoliko dana, učenik njegov upita ga govoreći:
“Ava, gde ti je Knjižica?”
Starac mu spokojno i veoma mudro odgovori:
“Ne žalosti se, brate, jer da bismo imali uzdanje gore, ja, poslušnosti radi, prodadoh samu onu reč, koja mi je uvek govorila: “Prodaj sve što imaš i podaj siromasima” (Mt. 19,21).