KAD ODEM
Dušo,
Kad ja odem
Da li ću sa sobom poneti sećanja
Fantazije i maštanja
Kad zatvorim oči
Da li će tmina doći
Ili će sve ostati nepromenjeno
I, da li ću zapamtiti
Šta mi se u poslednjem trenutku života snilo
Iluzija tvoga lika hoće li biti to
Ili, samo mrak i neko crnilo
Ili će mi, u poslednjem trenutku
U očima biti neko crvenilo
Da li ću se setiti šetnje prve
Ili će mi zadnji bljesak svesti
Pokazati samo Fruške gore zelenilo
Kad zatvorim oči
Hoće li sve ostati isto
I hoću li sanjati pogled tvoj
Zapamćen uz poljubac
tvoje lice milo
i sećati se kako je
u jednom trenutku
predivno s tobom bilo
Hoću li sanjati
Koliko sam te uz sebe,
stvarnu, zaista stvarnu želeo
Zašto se to nikad nije obistinilo
Ili, bar kao ljubavni roman
Ostalo zabeleženo
Ili će mi u sećanjima ostati iluzija
Da mi se sve to jednom samo pričinilo
No kraja života
U grob sa sobom
Nosi li se ljubavi divota
Ili ostane u duši koja luta
Večno kroz vasione tminu
I koja nikad više ne stiže
Na kraj svog puta…
Ma, nisam slabić ja
Da bi me to uplašilo,
Znam šta me
na kraju životnog puta čeka
i niko to još nije izbegao
ali, bar želju imam
da mi sećanje na tebe
bude poslednja svesna misao…