KRAVLJI PEDIKIR

Malo farmera zna da ako posvete pažnju izgledu papaka svojih krava, mogu da očekuju i koji litar mleka više. Nega papaka krava je već deceniju standardna praksa radnika Poljoprivrednog kombinata Beograd, koji bar dva puta godišnje rasterete krave tereta sa njihovih nogu.

 

Farma „Lepušnica“ u Glogonjskom ritu je i salon lepote. I to za krave koje vode računa o svom izgledu. Posebna pažnja posvećuje se nezi papaka. Ovi momci već deset godina zaduženi su za pedikir.

nega papaka

„Vršena je korekcija papaka uz upotrebu brusilice, sa brusnom pločom, uz upotrebu noževa po Rajzeru. Cilj je da se svaki papak skrati na sedam i po centimetara do mesta gde počinje rožina, pa do vrha papka. Kako jedan, tako i drugi papak skraćujemo. U sledećoj fazi sva rožina u međupapčanom prostoru se uklanja, tu se pravi jedna šupljina, odnosno žleb, cilj toga je da se izvrši rasterećenje u tom predelu. Upravo u ovom predelu najveće opterećenje trpi živi deo papka i na tih par centimetara oslanja se cela težina“, otkriva veterinar PKB-a Aleksandar Simić.

Nakon toga uklanja se svaka mrlja koja ukazuje na bolest, a zatim se nanosi antibiotski sprej. Zbog toga što dosta vremena provode stojeći, papci krava su veoma opterećeni. Zato veterinari savetuju da je najbolje dvaput godišnje orezivati papke krava.

„Samo krava koja ima pravilno obrađene papke i pravilno se oslanja na svoje papke može biti zdrava i može dati dobru proizvodnju. Naprotiv, ako taj uslov nije ispunjen i još mnogi drugi faktori koji utiču na pojavu oboljenja papaka su izraženi i onda imamo situaciju da krava neće biti zdrava, osećaće bol, to će se odraziti na unošenje hrane zatim to će delovati i na smanjenje količine mleka“, objašnjava Simić.

Da pedikir ne prija samo kravi, već i onima koji od nje žive, možda najbolje govori to da negovani papci posredno utiču i na veći prinos mleka. To znači da krava sa urednim papcima po danu može da daje i do litar i po mleka više.

Obrada papaka kravu ne boli, navodi veterinar, dodajući da može da je boli samo ako ima neku patologiju.

Na farmi ima oko 1.300 krava. U toku dana tri radnika mogu da srede papke 20 krava. One koje su hrome imaju prioritet. Često za ove ljude kažu da su pedikiri za krave. A oni kažu da je njihov posao dosta zahtevniji.

„Ovde treba i snage i pogotovo kad je reč o uvođenju krave u boks, već kad je tu krava onda više nije problem. Tu samo treba znanje“, tvrdi veterinar Simić.

A znanje je dobro plaćeno, jer je malo stručnih ljudi koji umeju da rade ovaj posao.

Ljude sa farme „Lepušnica“ obučavao je profesor Stefan Muske sa Veterinarskog fakulteta u Minhenu.

„Obuka je traja nekoliko godina, po dva-tri puta godišnje je dolazio, tako da su ljudi dobili međunarodne sertifikate za rad na nezi i obradi papaka“, zaključuje Simić.

Briga o papcima nije samo stvar lepote, već je neophodna zbog celokupnog zdravlja. Zato ovi „pedikiri“ često vole da kažu da papci čuvaju kravi glavu.

U VIDEO prilogu pogledajte kako se odvija ovaj proces.

Izvor: RTS

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.