DEVOJKE I ŽENE MOG POREKLA
Sve vas znam devojke i žene mog porekla
po pačjem hodu
kao staru česmu iza prvog ugla ulice
jer još uvek mirišete na velike sobe
na brdo jastuka gde niste prespavale
nijednu noć od bosiljka
Sve vas znam devojke i žene
jer u istom ritmu okrećete svoje nedelje
oko crkve i kržljavih mladića
kao jato vrana što okreće svoju glad
oko crkvenog tornja
Sve vas znam devojke i žene
i jao, prodaju vaših šesnaest godina
kao stoku na svim banatskim vašarima
Uz rakiju i njive putuju vaša mladost i starost
s jednog kraja sela do drugog
Sve vas znam devojke i žene
kada rađate decu cvetaju njive
a kada vam se razboli život
od rađanja, kiša i sunca
pačjim hodom vraćate se ocu
da kletvom lečite sudbinu
_____________________________________
Florika Štefan (1930-2016) rođena je u Lokvama kraj Alibunara. Bila je pesnikinja i prevodilac. Veliki broj antologija i istorija rumunske književnosti prikazale su je kao jednu od najpoznatijih rumunskih pesnikinja u Vojvodini, iako je samo dve zbirke pesama napisala na rumunskom jeziku („Cintecul tineretii“ i „Lacrimi si raze“), a oko trideset na srpskom. Među ove druge ubrajaju se: „Tako sam se rodila“, „Zatvorene u svet“, „Dozvolite suncu“, „Treća žena“, „Glasovi i sudbine“, „Do ovih i poslednjih dana“, „Mesto za ljubav“, „Utočišta“, „Satnica“, „Jutarnji hleb“, „Prelomne godine“, „Nanosi“…
Prevodila je mnoga dela istaknutih autora sa rumunskog na srpski jezik i obrnuto.
Dobitnica je priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, Oktobarske nagrade grada Novog Sada, nagrada „Jovan Popović“, „Milica Stojadinović Srpkinja“, kao i Društva književnika Vojvodine za životno delo.