PAKAO U DŽUNGLI FILIPINA

Jedan od najboljih filmova svih vremena – Apokalipsa danas – koji je ugledao svetlost dana 1979. godine, bio je neverovatan izazov za reditelja Frensisa Forda Kopolu. Način na koji je ovaj film nastao govori o tome šta se sve nepredviđeno desilo tokom snimanja, koje je trebalo da se završi za šest, a potrajalo je čak 68 nedelja!

 

Priča o vijetnamskom ratu, koja je srž filma, praktično je apokaliptični prikaz onoga što je filmsku ekipu, a iznad svega reditelja Kopolu, zaista zadesilo za vreme snimanja na Filipinima. Haos koji je pratio okolnosti nastanka ovog filma dovele su do toga da Kopola u jednom trenutku pomisli na samoubistvo.

apokalipsa danas
Reditelj Kopola pokazuje instrukcije glumcu

Jednom prilikom, Frensis Ford Kopola izneo je iskreno mišljenje o stvaranju ovog kultnog filma.

“Moj film nije film. Moj film nije o Vijetnamu. To je Vijetnam. To je ono na šta on zaista liči. Bilo je ludo. Način na koji smo ga napravili bio je vrlo sličan načinu na koji su se Amerikanci zatekli Vijetnamu. Bili smo u džungli. Bilo nas je previše. Imali smo previše novca, previše opreme… I malo po malo, postali smo ludi”.

Maler do malera

Snimanje je prvobitno bilo planirano da se obavi u Kvinslendu, koji je šumovitim i brdovitim pejsažom dosta podsećao na Vijetnam. Ipak, ekipa se stacionirala na Filipinima zbog jeftinijeg angažovanja statista i pomoćnih radnika. Tadašnji predsednik Filipina Ferdinand Markos omogućio je članovima filmske ekipe da koristite vojne helikoptere, stavivši im na raspolaganje i usluge vojnih pilota.

Problemi za Kopolu počeli su od samog starta – od glumačke audicije. Ulogu kapetana Bendžamina Vilarda odbila su dvojica glumaca, i to ne bilo kakvih! Al Paćino se plašio da se ne razboli u toku snimanja u džungli, dok Stiv Mekvin nije želeo da napusti SAD. Konačno, Harvi Kajtel je prošao audiciju, ali ga je Kopola otpustio šest nedelja pred početak snimanja, smatrajući da on nije bio dovoljno dobar za karakter koji treba da predstavi lik kapetana Vilarda. Na kraju, njega je zamenio Martin Šin, koji je ranije bio na audiciji za ulogu Majkla Korleonea u filmu “Kum”.

Kasting je bio završen, ali su se problemi nastavili. Glumci i ekipa susreli su se sa neprijatnom infekcijom dizenterije gotovo odmah na početku snimanja. U najgoroj od brojnih ozbiljnih nezgoda, jednog filipinskog radnika na setu ubila je cepanica dok je radio na scenografiji. Zatim je 20. maja 1976. godine, samo dva meseca nakon početka snimanja, pristigla naporna kišna sezona. Nedelju dana kasnije, tajfun Olga je sravnio sa zemljom najveći deo filmske scenografije, ostavivši je prekrivenu muljem i blatom.

Finansijske poteškoće

kopola
Kopolina fotografija sa snimanja filma: Na korak da presudi sebi

Kopola je bio primoran da obustavi snimanje tokom juna i jula. Za to vreme on je često bivao u bolnici, kontrolišući svoje zdravstveno stanje, jer je patio od neuhranjenosti i dehidracije.

Nakon manje od tri meseca, njegov film je već prešao planirani budžet za 2 miliona dolara sa nedeljama zakašnjenja unapred isplaniranog snimanja. Umesto procenjenih 6 nedelja, filmska ekipa je na snimanje potrošila čak 68 nedelja, tj. godinu i četiri meseca!

Film “Apokalipsa danas” koji je prethodno bio dugo najavljivan, postao je predmet podsmeha cinika iz filmske industrije, koji su mu predlagali druge naslove filma, poput “Kopolina lakrdija ” ili “Apokalipsa: Kada?”.

Ni Kopoline misli više nisu bile optimistične, pa je sve češće pomišljao da oduzme sebi život.

On je u ovaj filmski projekat investirao 30 miliona dolara svog novca kako bi film postigao onaj budžet i onu umetničku viziju koju je reditelj zamislio. Njegov novac uložen u film bio je zasnovan na hipoteci sopstvene kuće i vinarije, koje je morao da priloži banci kao zalog na visinu zajma. Banka mu je dala 15 miliona dolara na ime polise životnog osiguranja, tako da se Kopola u toj nezavidnoj finansijskoj situaciji znao našaliti kako je više mrtav nego živ, a da mu je još uvek potrebno 10 miliona zelenih novčanica za postprodukciju.

Zbog neisplaćenih obaveza, tokom snimanja mu je bio isključen telefon, a bilans posle godinu dana provedenih na Filipinima bio je takav da je tek jedna trećina filma bila završena.

Problematični glumci

Finansije su bile samo jedan od problema sa kojima se suočavao Kopola stvarajući film “Apokalipsa danas”. On je nekako uspeo da ubedi Marlona Branda da glumi u filmu, za zapanjujuće veliku sumu od 3.5 miliona dolara, što je izraženo u današnjoj vrednosti negde oko 15 miliona.

brando
Ćelavi Brando iznenadio ekipu

Veliki Brando pojavljivao se pijan na setu već u prvim kadrovima snimanja i bio je prilično gojazan, iako je lik pukovnika kog je igrao trebalo da bude izgladneo i mršav. On čak nije pročitao nijedan jedini redak romana “Srce tame” Džozefa Konrada, na čijim motivima je i zasnovan ovaj film, a takođe nije pogledao ni Kopolin scenario.

Brando nije bio u stanju da zapamti tekst koji treba da izgovori, što je izazivalo dodatne glavobolje slavnom reditelju. Nakon čitanja scenarija, Kopola mu je predao tekst, ali je Brando odbio da ga ponovo pročita. Posle mnogo rasprava, strasti su se smirile, ali je Brando “isterao svoje” kada se narednog dana pojavio na snimanju skroz obrijane glave.

Glumac Denis Hoper, koji u filmu igra američkog fotoreportera, bio je “urađen” od kanabisa, kokaina, spida ili nekih drugih lekova koje je nemilice trošilo na stotine učesnika, tako da ni on nije mogao da se seti svojih replika kada dođe red da ih izgovori.

Kada ga je Kopola pitao kako uopšte može da mu pomogne sa njegovom ulogom, Hoper je odgovorao: “(Daj mi) gram kokaina”. Reditelj nije imao drugog izbora već da angažuje produkciju koja je morala da se postara za to da glumac tokom snimanja bude snabdeven ovom drogom.

Ni glavni protagonista Martin Šin nije bio ništa bolji. Takođe je i on bio često pijan i stondiran tokom snimanja, pa je mnoge dijaloge i replike improvizovao u nemogućnosti da se priseti originalnog teksta. U jednom trenutku je neočekivano razbio ogledalo, koje je ekipa filma čuvala kao rekvizitu, a zatim se histerično rasplakao pred Kopolom. Reditelj je, na iznenađenje prisutnih, samo dao znak da kamere nastave sa snimanjem i sve da se odvija kao da se apsolutno ništa nije dogodilo.

Ipak, najgora stvar koja je dokusurila čuvenog reditelja bio je srčani udar koji je Šin doživeo uspred snimanja. Kopola je bio van sebe zbog još jednog u nizu pehova i tako potpuno izbezumljen je doživeo epileptični napad.

“Čak i ako umre, neće biti mrtav dok ja to ne kažem”, iz očaja je prozborio slavni reditelj po povratku u Holivud i time zapanjio vlasnike producentskog studija.

Sve u svemu, cela filmska ekipa boravila je u filipinskoj džungli oko šesnaest meseci. To je bio ogroman projekat sa više od 200 sati snimljenog materijala. Ozbiljno narušenog zdravlja, reditelj Frensis Ford Kopola izgubio je mnogo kilograma, uz česte pomisli da počini samoubistvo. Na sreću, to se nije dogodilo, ali je rezultat na kraju bio jedan od najvećih filmova u istoriji svetske kinematografije.

 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.