POLЈE
Sedi nasred polja
prekrsti noge
opusti se
kiša pada
nek pada
ne sklanjaj se
ne štiti se od kiše
hladne kapi ti ulaze u oči
neka ulaze
gledaj kroz zavesu vode
sve što se okolo miče
nemoj da misliš
kako sediš na kiši
jer ni kiša ne misli
dok pada preko tebe
nemoj da misliš više
nego što pusto polje
može da podnese
sedi nasred polja
kao mali kaktus
koji ne zna
otkud mu bodlje
nemoj da misliš da možeš
nekoga da ubodeš
na idealnom si mestu
nigde ne moraš da ideš
već ti ne smeta voda
što sliva se niz tvoje lice
tvoje odelo skroz mokro je
neka je
rođen si bez odela
ne razmišljaj o tome
ko ti je rekao da si
uopšte rođen
zemlja je tu da rodi
a ti sediš na zemlji
i samo zauzimaš mesto
gde bi nešto moglo
da klija
da rodi
ali ne pomeraj se
zemlja je dobra
i treba na zemlji da sediš
ništa se ne može učiniti
sad vidiš
svi su u stvari na kiši
svako sa svojim malim mozgom
pokislom kokoškom
bez ijednog zrna
za sutra
tek sedenje na kiši
ponedeljak utorak
sreda četvrtak
prah