OPASNOST OD PREVIŠE CO2 

Višak ugljen-dioksida u krvi poznat je kao hiperkapnija. Postoji nekoliko uzroka hiperkapnije, koja može biti akutna ili hronična. Šta se dešava ako se javi previše ugljen-dioksida u krvi i kako da prepoznamo takvo stanje, koje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa i smrti.

 

U krvi uvek ima ugljen-dioksida i to je nešto što je normalno. Dok krv cirkuliše, ugljen-dioksid se izbacuje kroz pluća, a kiseonik se upumpava u krv.

hiperkapnija

Međutim, kada krv sadrži previše ugljen-dioksida, postoji opasnost od neželjenih efekata, uključujući neka trajna oštećenja, pa čak i smrt.

Višak ugljen-dioksida u krvi poznat je kao hiperkapnija, a to je stanje u kome se parcijalni pritisak ugljen-dioksida nalazi iznad 45 mm Hg. Teška hiperkapnija se javlja kada je ovaj nivo veći od 75 mm Hg.

Moguće je da se hiperkapnija ignoriše kada se jave blagi simptomi i dok se razvija tokom dužeg vremena. Simptomi koji je prate su glavobolja, pospanost i mentalni zamor. Teži oblik hiperkapnije ima izraženije simptome. Ovo stanje može da izazove respiratornu insuficijenciju, pa i smrt. Simptomi ovakvog oblika hiperkapnije su vrtoglavica, ubrzano disanje, povišen krvni pritisak, povišen puls, zajapurena koža i grčevi mišića.

Višak ugljen-dioksida u krvi može dovesti do privremenog ili trajnog oštećenja nerava, a takođe može da izazove razne napade, halucinacije, delirijume i komu.

Postoji nekoliko uzroka hiperkapnije, a to su hipoventilacija, smanjenje razmene gasova, udisanje ugljen-dioksida i teške bolesti.

Hipoventilacija

Sporo ili plitko disanje može dovesti do smanjenja razmene vazduha ili hipoventilacije. Kada se to desi, manje ugljen-dioksida se izdiše, dok se udiše manje kiseonika. Rezultat je previše ugljen-dioksida u krvi. Kod zdravih ljudi, ovo stanje je privremeno i lako se rešava tako što se diše brže.

Međutim, stanja kao što su akutna hiperkapnija i problemi koji utiču na centralni nervni sistem, mogu da uspore brzinu disanja koja će da dovede do hipoventilacije. Plućne bolesti takođe mogu izazvati začepljenje disajnih puteva, pa i u tom slučaju može da se javi smanjena razmena vazduha. Ostali uzroci hipoventilacije uključuju povrede rebara i mišića koji su u vezi sa disanjem.

Smanjenje razmene gasova

Da bi ugljen-dioksid napustio telo kroz pluća, on mora da se ukloni iz krvi. Ovo se dešava u procesu poznatom kao razmena gasova, koji se odvija u plućnim mehurićima – alveolama. Osoba koja ima tečnost u plućima (edem pluća) ili povredu tog organa, smanjiće sposobnost razmene gasova koja može dovesti do akutne hiperkapnije. Ako previše ugljen-dioksida nastaje u organizmu, sve ga je teže izbaciti napolje kroz razmenu gasova. Sve ovo takođe može izazvati hiperkapniju, a ona se obično dešava kod ljudi čije je disanje, iz nekog razloga, pod kontrolom mehaničkih uređaja (ventilatora).

Biocapillary kapi za cirkulaciju i krvotok - klikni na sliku i naruči!
Biocapillary kapi za bolju cirkulaciju

Udisanje ugljen-dioksida

Akutna hiperkapnija može nastati usled izloženosti višku ugljen-dioksida koji se nalazi u vazduhu. Udisanje vazduha, čiji je nivo ugljen-dioksida visok zbog zagađenja, ugrožava razmenu gasova. Ovo dovodi do akumulacije ugljen-dioksida u krvi. Ugljen dioksid se takođe može udahnuti u slučajevima slabe ventilacije ili upotrebe neispravne inhalacione opreme. Svi ovi različiti uslovi mogu izazvati akutnu hiperkapniju, a kako bi se postigla pravilna razmena gasova, potrebno je potražiti dobro provetreno mesto na kome se može udisati čist vazduh.

Bolesti pluća i drugih organa

Kada postoji previše ugljen-dioksida u krvi tokom nekoliko dana ili nedelja, nastaje stanje poznato kao hronična hiperkapnija. Ovo se može desiti zbog bolesti kao što je emfizem pluća, kada su pluća nesposobna za odgovarajuću razmenu gasova. Hronična hiperkapnija može da rezultira i zbog drugih stanja kao što su napadi, uporno povraćanje, dehidracija i uzimanje nekih lekova ili vrsta hrane koje sadrže bikarbonat. Druge bolesti, poput bolesti bubrega, srca, jetre ili poremećaji lučenja adrenalina takođe mogu izazvati hroničnu hiperkapniju.

Prevencija hiperkapnije

Ovo su neki od saveta koji će pomoći u sprečavanju nastanka hiperkapnije.

– Izbegavajte područja sa nedovoljnom ventilacijom

– Preduzmite sve da obezbedite pravilno kretanje vazduha u zatvorenom prostoru

– Uzdržite se od situacija u kojima treba svesno da prestanete disati (npr. ronjenje na dah)

– Ako uzimate steroide ili laksative, budite sigurni da ih koristite pravilno kako bi se sprečilo nagomilavanje previše ugljen-dioksida u krvi

– Ako imate stanje kao što je HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća), moguće je sprečiti hiperkapniju redovnim testovima krvi

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.