MANA KINESKE INDUSTRIJE
To što je poslala rakete u svemir, napravila smartfone i metak vozove i dalje ne znači da je Kina svetska sila broj 1, jer nije u stanju da napravi običnu hemijsku olovku! Za Kineze je ona problematična za izradu, jer kineska precizna mehanika pokazuje izvesne slabosti.
Pre godinu dana premijer Kine žalio se na nacionalnoj televiziji zbog toga što njegova zemlja nije u stanju da proizvede dobru hemijsku olovku, naizgled tako jednostavnu stvarčicu. Izgleda da su danas, godinu kasnije, kineski proizvođači korak bliže trajnom rešenju.
Problem nije u samom “telu” pera, već i u vrhu – maloj rotirajućoj loptici koja se nalazi sa unutrašnje strane na vrhu hemijske olovke i širi mastilo.
Jednostavno rečeno, kineski čelik nije dovoljno dobar za ovaj proizvod. Osim toga, prečnik kuglice je manji od 0,1 milimetar i potrebna je tehnologija sečenja koju oni nemaju. Oblik koji je ključan za tu proizvodnju još je slaba tačka kineske industrije.
Svaku od tih malih metalnih loptica kineski proizvođači moraju da uvezu iz drugih zemalja: Nemačke, Švajcarske ili Japana. Surova činjenica je da Kina godišnje proizvede 38 milijardi hemijskih olovaka, ali još nije u stanju da proizvede rotirajuću kuglicu.
To kinesku industriju košta 17, 3 miliona dolara godišnje.
Međutim, državna kompanija „Tajvan Iajon end stil ko“ misli da je pronašla rešenje. Nakon pet godina istraživanja oni će pustiti sa proizvodne trake hemijsku olovku potpuno izvedenu u njihovoj proizvodnji.
Kada sve bude gotovo, odnosno kada prođu sva testiranja proizvoda, Kina će konačno moći da prestane da uvozi ovaj tako važan proizvod.
Problem sa hemijskom olovkom mnogi smatraju simboličnim za Kinu. Jer, uprkos tome što proizvodi više od polovine svetskog čelika, Kina sav kvalitetan čelik izvozi, a malo toga kvalitetnog joj ostaje za sopstvene potrebe. Drugo, kažu da Kina proizvodi sve od igle do lokomotive, ali da tehnologija kaska.
“Istorijski, Kina nikada nije bila u stanju da se bavi preciznom mehanikom i hemijska olovka je dobar primer toga”, rekao je Džordž Huang, profesor mašinstva na jednom univerzitetu u Hongkongu.
“Delovi ove kuglice su toliko mali i precizni i teško je bilo rešiti taj problem”, kaže Huang.
Precizna mehanika razvija se samo u određenim sektorima kineske industrije kao što su na primer avio-saobraćaj i vojna industrija, koje je vlada postavila kao prioritetne, piše BBC.
Izvor: B92.net