Prostitutke u Staroj Grčkoj nosile su sandale sa utisnutom porukom na đonu

ANTIČKO SHVATANJE PRODAJE LJUBAVI

Prostitucija postoji otkad je sveta, a mnoge stvari vezane za ovaj posao ostale su iste i danas. Prostitutke u staroj Grčkoj bile su iz redova raznih slojeva – mlade i starije, slobodne i udovice, domaće i strane… Ova „profesija“ je tada bila legalna i sveopšte prihvaćena kao i svaka druga, jer registracija je bila obavezna kao i plaćanje poreza.

 

U važnijim gradovima, a posebno u mnogim lukama, najstariji zanat upošljavao je značajan broj žena i čak predstavljao veoma važan deo ekonomske aktivnosti onog doba. Daleko od toga da je ta “profesija” bila pod velom tajni ili neki tabu, naprotiv – gradovi su imali nešto nalik na prave javne kuće i usvajali izvesne propise o njima.

prostitutke u staroj grčkoj

Vlasnik takvog jednog bordela mogao je biti građanin, koji je aktivnost svoje “ustanove” smatrao izvorom prihoda kao i bilo koji drugi.

Prema navodima spisa iz 4. veka p.n.e, vlasnik jednog bordela se, osim ove aktivnosti, bavio i kulinarstvom i ugostiteljstvom; čak je uz sve to bio i poreznik, što je tada bila profesija na ubedljivo najlošijem glasu.

U klasičnoj eri antičke Grčke, prostitutke su bile robinje obično varvarskog porekla. Počevši još od helenističkog doba, one su regrutovane iz redova mladih devojaka koje su bivale napuštene od strane njihovih roditelja. Smatrale su se robinjama sve dok se ne dokaže suprotno. One su obično bile zaposlene u javnim kućama koje su se nalazile u označenim delovima grada, kao što je to bila luka Pirej koja se nalazi u sastavu Atine.

Onovremeni atinski državnik Solon zaslužan je za prvo pokretanje institucionalizacije i legalizacije javnih kuća. On je to učinio kao meru zaštite javnog zdravlja.

Nezavisne prostitutke, koje su radile po ulicama, bile su organizovane na nešto višem nivou od ovih po bordelima. Osim što su direktno pokazivale svoje čari potencijalnim klijentima predstavljajući se široj javnosti na ulici, one su nosile i jedan specifičan detalj koji je tada bio standard, a kasnije je nestao. Naime, one su na nogama imale sandale sa đonovima koji su ostavljali tragove na zemlji, utiskujući ΑΚΟΛΟΥΘΕΙ, što na grčkom jeziku znači “prati me”. Time su davale znak onome ko želi da uživa u ljubavi sa njima da pođe onuda kuda idu i one.

Sve prostitutke, bilo da su radile u javnim kućama ili samostalno na ulicama, bile su različitog porekla i imovnog stanja. Obično su to bivale strankinje koje nisu mogle da nađu drugi posao, siromašne udovice ili starije robinje koje su na ovaj način otplaćivale svoju slobodu. U Atini sve one su morale da se registruju i plaćaju porez.

Nije bio redak slučaj da su neke od njih, baveći se bludničenjem, uspele da steknu pristojnu imovinu. Njihove tarife su značajno varirale iz razloga međusobnih razlika prema poreklu i starosti. Mlade i lepe prostitutke mogle su da naplate veću cenu nego one starije, a tarifa se menjala ukoliko je klijent zahtevao ekskluzivnost. Da, u to vreme bilo je i ovakvih zahteva!

Očigledno je da su neki određeni standardi vezani za najstariji zanat, koji su uspostavljeni još u antičkoj Grčkoj, ostali nepromenjeni i do dana današnjeg. Onaj najbitniji, ipak, postao je za veći deo sveta mnogo veći tabu nego što je bio tada. Legalizacija prodaje ljubavi, kao i plaćanje poreza na to, u većini država savremenog doba još uvek čeka svoju reafirmaciju.

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.