IME (NI)JE KARAKTER

Za rubriku „verovali ili ne“ je podatak da je postojao i makedonski Hitler, ali ne po karakteru, već samo po imenu. Bio je to čovek kome je kum dao ime iz čistog sujeverja. Zbog neprijatnosti je promenio ime, ali ga nije voleo.

 

U pelagonijskom regionu Makedonije vladalo je sujeverje da se novorođenčetu da ime po nekoj velikoj ili popularnoj ličnosti, što je značilo da će i ona u svom životu biti uspešna. Te 1940. godine, ko je mogao da nasluti da će Adolf Hitler biti jedan od najvećih zlotvora 20. veka. Tako je Makedonija dobila jednog svog Hitlera.

makedonski hitler
Nije mu baš bilo prijatno, ali je voleo svoje ime: Hitler Zdraveski (sedi pored supruge Roze)

Makedonski Hitler rođen je 1940. godine u selu Lopatica kod Prilepa na jugu Makedonije. Na svet je došao u vreme kada je nemački firer postizao ratne uspehe, osvajajući veliki deo Evrope, pa su kumovi odlučili da detetu daju ime po njemu.

Kumovi Hitlera Zdraveskog nisu ni pretpostavljali da su mu dali ime jedne od najozloglošenijih ličnosti u istoriji i time ga obeležili za ceo život. Ime mu je dao kum, a u to vreme, volja kuma bila je svetinja koja nije smela da se prekrši.

“Kum je bio čovek koji je pratio politiku, onoliko koliko je u to vreme mogao da je prati iz malenog makedonskog sela. Čuo je za Hitlera, o kome su svi pričali, pa je mislio da se radi o velikoj ličnosti. Tako je snaji, koja je bila tetka deteta, rekao: “Snajo, ti ćeš sada biti kuma, a ako mu ne daš ovo ime, više te ne želim videti u kući, isteraću te. Jedan Hitler postoji u Nemačkoj, kod nas se rodio još jedan”, priseća se Roza Zdraveska, supruga makedonskog Hitlera.

Volju kuma nije prekršio ni lokalni sveštenik, koji je Hitlera krstio u selu Lopatica i pod tim imenom uveo ga u crkvene knjige. Međutim, kako je vreme odmicalo, tako su do ljudi i sveštenstva dopirale vesti o zlodelima nemačkog firera.

“Ime Hitler je prošlo kod sveštenika koji je krstio dete. Međutim, kasnije, prilikom crkvenih obreda u porodici, kada bi pop, kao što je red, zatražio da kažu imena članova porodice, ostao bi zaprepašćen kada bi čuo ime Hitler, i odmah bi upitao ko mu je dao takvo ime. U to vreme Makedonija se nalazila pod srpskom vlašću, pa je postojao čak i spisak sa imenima koja se smeju davati deci. Sa neprijatnostima se suočio pop koji je krstio Hitlera, a trebala je da bude kažnjena i tetka deteta, ali se tada već razbuktao rat, pa više niko na to nije ni mislio”, priča profesor Aleksandar Sterjovski, istraživač i hroničar Pelagonijskog regiona.

Makedonski Hitler je nosio svoje ime sve do vojske, kada je pod pritiskom tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) morao da se prekrsti.

“Vojsku je služio u Srbiji, a kada bi smo mu poslali pismo, oni mu ga nisu davali. Govorili su mu da je dobio pismo od kuće, ali da mu ga neće dati sve dok ne promeni ime Hitler. On se žalio i Titu, a odgovor maršala je bio “Nemojte da gonite čoveka, nije njegova krivica, ime mu je dao kum”. Uprkos tome, vojnici mu nisu davali mira i nastavili su da ga zadirkuju sve dok se nije prekrstio i uzeo ime Kiril”, priča njegova supruga Roza Zdraveska.

Iako je promenio svoje ime, u pelagonijskom kraju, posebno u selu Musinci, gde su se doselili, i dalje su ga svi zvali Hitler. Njegov sine Joce kaže da je njegov otac nosio prezime nemačkog firera kao svoje ime, ali ne i karakter zloglasnog naciste.

Mada je imao nesvakidašnje ime, ipak ga je voleo. Ljutio bi se kada bi ga zvali Kiril, iako mu je to ime bilo zavedeno u ličnoj karti.

Ovaj Makedonac preminuo je 1992. godine, a na nadgrobnom spomeniku je ostao ugraviran natpis: “Ovde počiva Hitler Zraveski”.

Izvor: Telegraf.rs

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.