Veljko Odalović: Komisija ima dokaze o užasnim zločinima nad Srbima

INTERVJU SA PREDSEDNIKOM KOMISIJE ZA NESTALA LICA

„Nedostatak novih informacija o potencijalnim grobnim mestima, haos koji je ostao iza predstavnika međunarodnih organizacija, stav Prištinske delegacije su razlozi za zastoj u procesu ekshumacije a samim tim i obdukcija i identifikacija. Međunarodna komisija za nestala lica je u ovom trenutku jedina ovlaćena da vrši DNK analize i konačnu identifikaciju“, ističe Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

 

Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije obrazovana je Odlukom Vlade Republike Srbije 8. juna 2006. godine sa mandatom da se bavi rešavanjem problematike nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ i AP Kosova i Metohije.

veljko odalović

Komisija prati, proučava i utvrđuje predloge za rešavanje pitanja nestalih lica, prikuplja podatke i daje obaveštenja o nestalim licima, izvršava obaveze koje proizilaze iz međunarodnih ugovora i sporazuma koji se odnose na rešavanje pitanja nestalih lica, ekshumacija i identifikacija, ostvaruje saradnju sa nadležnim organima, porodicama nestalih lica i njihovim udruženjima radi rešavanja statusnih pitanja nestalih lica i humanitarnih pitanja njihovih porodica.

Ovako je predsednik Komisije za nestala lica Vlade RS, Veljko Odalović, objasnio zadatke i ciljeve osnivanja Komisije.

Kako se odvijala saradnja sa Kosovom i Metohijom u vezi rada Komisije?

– Saradnja sa Kosovom i Metohijom se odvija kroz mehanizam Radne grupe za lica koja se vode kao nestala u vezi sa događajima na Kosovu u okviru dijaloga Beograd – Priština koja je osnovana 2004. godine pod pokroviteljstvom Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN u kontekstu Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti a njom predsedava Međunarodni komitet crvenog krsta. Takođe se još uvek primenjuje Zajednički dokument UNMIK-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisan novembra 2001. godine u Beogradu, Protokol o zajedničkim verifikacionim timovima za skrivene zatvore, Protokol o razmeni forenzičkih eksperata i ekspertiza, kao i Protokol o prekograničnoj repatrijaciji identifikovanih posmrtnih ostataka (potpisani 11. Februara 2002. godine u Beogradu).

Zašto kasne ekshumacije i identifikacije otetih i nestalih lica (Srba, Roma, Muslimana, Goranaca i lojalnih Albanaca) na području Kosova i Metohije, zbog čega su porodice otetih i nestalih posebno nezadovoljne?

– Nedostatak novih informacija o potencijalnim grobnim mestima, haos koji je ostao iza predstavnika međunarodnih organizacija, stav Prištinske delegacije su razlozi za zastoj u procesu ekshumacije a samim tim i obdukcija i identifikacija. Od početka saradnje a naročito od osnivanja Radne grupe, mi kao Beogradska delegacija smo ispunjavali sve svoje obaveze i pružili veliki doprinos unapređenju procesa i ubrazanoj dinamici aktivnosti, smatrajući da zajednički rad i direktna saradnja Beograda i Prištine nemaju alternativu za razrešenje problema nestalih lica svih nacionalnosti. Nažalost Prištinska delegacija koju većinom predstavljaju privremene institucije na Kosovu i Metohiji, najčešće je tražila odgovore na pitanja gde su nestali Albanci a da pritom nisu ponudili ni jedan jedini odgovor vezan za sudbinu otetih Srba i nealbanaca a odgovor na ovo pitanje se krije unutar privremenih institucija koju većinom čine bivši predstavnici OVK. Godinama unazad, na sednicama Radne grupe, kao i na skupovima, okruglim stolovima i tribinama koje organizuju Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica, govorim o dokumentaciji međunarodnih organizacija koje su bile prisutne tokom 1999. i 2000. godine kada su nad srpskim i nealbanskim stanovništvom i počinjeni najveći zločini. Tražili smo od predstavnika Haškog tribunala, KFOR-a, OEBS-a, UNMIK-a i drugih međunarodnih organizacija da nam dostave informacije i dokumentaciju o posmrtnim ostacima koji su pronađeni ili ekshumirani a potom ponovo zakopavani širom Kosova i Metohije.

Šta je uradio Haški tribunal na prikupljanju dokaza o kidnapovanim i nestalim Srbima, Romima, Muslimanima, Gorancima i lojalnim Albancima?

– Glavni cilj Haškog tribunala je bio da se uspostavi sistematsko prikupljanje forenzičkih dokaza o zločinima nad pripadnicima OVK a identifikacije su vršene klasičnom metodom, na osnovu prepoznavanja predmeta i garderobe. Ukupan broj ekshumiranih od strane Haškog tribunala tokom 1999. i 2000. godine je 4.019 od kojih je 2.001 telo identifikovano i predato porodicama a samo jedno telo lica srpske nacionalnosti. Ostala neidentifikovana tela su ponovo zakopavana na Dragodanu, Suvoj Reci… a pojedine lokacije su ostale nepoznate do danas, ne samo za nas nego i za Haški tribunal koji zbog neorganizovanosti i neprofesionalnosti nije evidentirao i uzeo koordinate mesta ukopa. Haški tribunal je za ove aktivnosti angažovao ekspertske gratis timove tokom 1999. godine iz Kanade, Danske, Finske, Francuske i Nemačke. Tokom 2000. godine angažovani su eksperti iz: Austrije, Engleske, Belgije, Kanade, Nemačke, Irske, Španije, Švedske, Švajcarske i Amerike. Kada su predstavnici OMPF-a koje je bilo telo UNMIK-a koje se bavilo nestalim licima, radili analizu aktivnosti Haškog tribunala, ustanovili su da je 892 neidentifikovana tela ostavljeno 1999. godine od strane gratis timova ili zakopana do danas nepoznatim lokacijama, da preko 60 lokacija zahteva ponovno istraživanje, da 31 šifra lokacija iz 1999. godine nije pronađena u bazi ekshumiranih, da su mnoge evidencije zabeležene samo na papiru zagubljene a elektronska evidencija nije vođena od strane svih timova. Evidencija o broju ekshimiranih tela postoji samo za Austrijski tim koji je ekshumirao 57 tela, Belgijski 152, Engleski 194, Kanadski 123, Danski 228, Finski 40, Francuski 499, Nemački 194, Španski 188, Švajcarski 56 i Američki (FBA) 44. U nekoliko izveštaja Nemačke vojne policije koje sam imao prilike da vidim jasno je napisano da nema informacije šta se desilo sa posmrtnim ostacima ali je zabeležen opis tela i mesta gde je telo viđeno.

A kakvu je ulogu u traganju za nestalim licima na Kosovu i Metohiji odigrao KFOR?

– I pored mnogo zahteva upućenih preko Međunarodnog komiteta crvenog krsta kao predsedavajućeg Radnom grupom, nikada ni jedan dokument nismo dobili vezano za pronalazak posmrtnih ostataka od strane KFOR-a a tražili smo: izveštaje o pronalasku N.N. posmrtnih ostataka na teritoriji za koju je operativno bio zadužen kontigent određene zemlje zajedno sa foto-dokumentacijom svežih tela, video zapisima, skicama i drugim dokumentima koji su sastavni deo uviđaja; izveštaje o identifikaciji i predaji posmrtnih ostataka porodicama koji je KFOR samostalno izradio odmah po pronalasku tela; izveštaji o sahranjivanju identifikovanih tela ukoliko nisu predati porodicama; izveštaje o mestu sahranjivanja neidentifikovanih tela zajedno sa foto dokumentacijom, skicama grobnih mesta i drugim dokumentima koja bi imala značaj za proces rešavanja sudbine nestalih lica.

Tražili ste odgovarajuću dokumentaciju o otetim i nestalim licima i od organizacije OEBS?

– Imajući u vidu značaj i permanentno prisustvo OEBS-a na prostoru Kosova i Metohije, i od njih su tražena relevantna dokumenta i izveštaji o postupanju sa pronađenim posmrtnim ostacima kako bi se pristupilo ciljanim ekshumacijama i preliminarnim identifikacijama a naročito je od OEBS-a tražena dokumentacija o saznanjima koja se tiču postojanja ilegalnih logora, licima koja su vodila te logore, rukovodila njima ili po drugom osnovu bila angažovana, kako bi se pronašli instrumenti ostvarivanja kontakta sa tim licima radi dobijanja relevantnih informacija o potencijalnim grobnim mestima.

Da li su Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica dobijala i lažne informacije?

– Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji s pravom očekuju od nas kao predstavnika države da preduzmemo sve mere i radnje u cilju pronalaska potencijalnih pojedinačnih i masovnih grobnica i u više navrata su sa nama podelili informacije koje su dobili na njima poznat način. Mi smo sa velikom pažnjom pristupali svim informacijama i svaku proveravali zajedno sa EULEKS-om i predstavnikom porodice koji je informaciju dao. Na žalost dešavalo se da pojedinci iz različitih pobuda porodicama daju lažnu nadu kroz lažne informacije, tako da većina proverenih lokacija nije dala očekivane rezultate.

Da li je Komisija tražila rezultate preliminarne istrage EULEKS-a 2011. godine o otmicama Srba 1998. 1999. 2000. godine o njihovom prebacivanju u Albaniju posle objavljivanja knjige Karle del Ponte „Lov, ja i ratni zločinci“ i usvojenog izveštaja specijalnog izvestioca Dika Martija i da li ste od njih dobili odgovor?

– Objavljivanje knjige Karle del Ponte je izazvalo uznemirenje porodica kidnapovanih i nestalih lica koje su nam se svakodnevno obraćale sa zahtevom za pružanje više informacija a naročito su bili uznemirujući navodi da su organi uzimani upravo sa tela nestalih Srba i nealbanaca. Tada smo dobili samo usmena uveravanja da se navodi istražuju i da mi kao Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije treba da damo doprinos kroz kontakte sa porodicama, dostavljanje dokumentacije koje su dokaz počinjenih zločina nad licima srpske i nealbanske nacionalnosti i druge dokumentacije koje poseduje Komisija. Pre formiranja Specijalnog suda smo sarađivali sa istražiteljima ovih navoda a saradnju smo nastavili i nakon formiranja suda dajući svoj doprinos da se zločinci kazne kroz učešće u Radnoj grupi za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, koju je formirala Narodna skupština pod Odborom za Kosovo i Metohiju.

Kako političke prilike, posebno politički nestabilni momenti, utiču na rad Komisije za nestala lica?

– Za nas je prioritet humani aspekt i ni jednog trenutka bez obzira na mnoge političke izazove nismo ni na koji način zaustavili proces rešavanja sudbine nestalih lica. Cilj nam je bio da mehanizam saradnje koji je uspostavljen kroz Radnu grupu za nestala lica i Beogradsku i Prištinsku delegaciju, opstane. Bilo je apsolutno neprihvatljivih poteza vlasti u Prištini ali smo uprkos tome nastojali da proces održimo.

Kako se procenjuje stepen sigurnosti do sada obavljenih identifikacija, jer porodice izražavaju sumnju da su sve identifikacije rađene DNK-a – analizama tačne?

– Sumnja nije neosnovana. Identifikacije klasičnom metodom koje su radili AD HOK timovi Haškog tribunala u periodu 1999-2000. godine, pokazale su određene slabosti. Reekshumacije koje su rađene u regionu Kosovske Mitrovice (od 88 ekshumiranih tela za 18 se pokazalo da se radilo o pogrešnim identifikacijama) su kod porodica izazvale posebnu pažnju i mi apelujemo na porodice da ukoliko izražavaju bilo koju sumnju u rezultate identifikacija, bilo klasičnom ili DNK metodom, da se obrate Komisiji za nestala lica Vlade Republike Srbije a mi ćemo sasvim sigurno njihov zahtev proslediti Međunarodnoj komisiji za nestala lica koja je u ovom trenutku jedina ovlaćena da vrši DNK analize i konačnu identifikaciju.

Šta je urađeno od kada vodite Vladinu Komisiju za nestala lica?

– Komisija za nestala lica u skladu sa mandatom, kao i planom rada, svoje izveštaje o radu dostavlja nadležnom odboru na svakih 60 dana, a Vladi na 90 dana. U izveštajima je detaljno dat pregled aktivnosti Komisije (vezanih za lociranje, markiranje lokacija, provere terena, ekshumacije, obdukcije, reasocijacije, identifikacije i primopredaje posmrtnih ostataka, kao i saradnja sa domaćim organima i organizacijama, saradnja sa nadležnim telima za traženje nestalih lica i međunarodnim organizacijama), analiza stanja i predlog mera za rešavanje pitanja nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ (Republika Srbija, Republika Hrvatska i Bosna i Hercegovina) i konfliktu na AP Kosovo i Metohija. Procenjuje se da je u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije nestalo oko 40.000 lica. Međunarodnom komitetu Crvenog krsta prijavljeno je 34.959 slučajeva, a prema podacima ove organizacije iz decembra 2016. godine, u regionu se još uvek kao nestalo vodi 10.562 lica, od ovog broja 1.660 na AP Kosovo i Metohija, 2.106 u Republici Hrvatskoj i 6.796u Bosni i Hercegovini. U konfliktu na AP KiM nestalo je oko 5.800 lica, a sudbina još nije poznata za 1.660 lica od kojih su oko 540 lica srpske i nealbanske nacionalnosti. Takođe, Komisija raspolaže sa podacima za još 30 lica koja su nestala u vezi sa konfliktom na AP KiM i ovi slučajevi su u fazi verifikacije.

Šta su istraživanja i forenzičke analize pokazale u vezi postojanja 144 logora (podatak iz Udruženja porodica kinapovanih i nestalih na čelu sa Vericom Tomanović, koji su dobijeni i od Gvozdena Gagića) u kojima su mučeni Srbi, Romi, Muslimani, Goranci, lojalni Albanci?

– Kao što sam rekao na početku novembra 2001. godine je potpisan Protokol o zajedničkim verifikacionim timovima za skrivene logore u okviru Zajedničkog dokumenta UNMIK-a i Savezne Republike Jugoslavije. U okviru tog Protokola obavljene su dve provere navoda o potencijalnim logorima koje nisu imale pozitivne rezultate. Informacije su dobijane iz mnogo izvora ali ih UNMIK Jedinica za istražne radnje osim ove dve provere nikada nije ozbiljno proveravala. Ovo ne treba da bude ne očekivano kada se analizira rad ove Jedinice po pitanju istrage počinjenih otmica i zločina nad Srbima i nealbancima. Komisija za nestala lica nema istražni mandat ali sve prikupljene informacije koje mogu da dovedu do počinioca otmica i zločina prosleđuje Jedinici za ratne zločine MUP-a i Tužilaštvu za ratne zločine.

Na kakve su zločinačke tragove nailazili eksperti Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije?

– Dokumentacija koju poseduje Komisija a naročito obdukcioni nalazi su najveći dokaz užasnog zločina koji je činjen nad Srbima i nealbancima. Naveo bih samo primer Srbina koji je imao 55 povreda i to tupim predmetima, oštrim predmetima i vatrenim oružjem. Lice je nestalo juna 1999. godine a identifikovano 2008. godine i predato porodici. Eksperti Komisije su nailazili na dokaze vezivanja, obmotavanja bodljikave žice oko vrata, obezglavljivanja, kao i povreda koje su ukazivale da su osobe mogle biti spašene uz blagovremenu pomoć. Ostavljene su da iskrvare do smrti. Zar to nisu stravični zločini koje treba ispitati i naterati zločince da odgovaraju?

Autor: Slavica Đukić

Izvor: Jedinstvo

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Security Code: