ČUDO IZLEČENJA
„Strpljen – spasen“ je narodna izreka koja se mnogo puta potvrdila u životu. Ova stara priča govori nam kako je huljenje na Boga jednom čoveku donelo i kaznu i spas, jer se na njega Svevišnji smilovao i pokazao mu put isceljenja.
Neki siromah u zemaljskom bogatstvu, a u pobožnosti bogat, jednom se hodeći putem spotaknu svojom nepažnjom i udari nogom o kamen te ga jako zabole.
Naljuti se kao čovek i reče kamenu: “sam te đavo ovde doneo na put, a ne čovek”. Odmah kako to reče, unakazi ga Bog čudesnim načinom, kako je običaj Božji kazniti dobrodelateljne ovog sveta da im se ne ošteti duša.
Učini se njemu siromahu da mu neko izli bakrač vrele vode na glavu i toliko ga obuze bol da ostade slep i ne mogade se dići. Neki, koji se desiše tu podigoše ga i odvedoše ga doma, gde ležaše mnogo vremena bolestan, od pojasa dole sve u ranama i izlažaše iz njega smrad da mu se niko ne mogaše približiti sem domaćih.
Ležaše tako mnogo vremena i ne reče nikakve zle reči na Boga, no mu blagodari i slavi ga govoreći: “koga Gospod ljubi toga i kara”.
Imajući strpljenje, ovaj čovek mnogo poče da posti, drži bdenije i moljaše se za one koji ga nadgledaju. Videći blagi Bog čudo tog njegovog trpljenja, htede da ga isceli.
Uoči Vaskrsa svi domaći biše u crkvi, a on sam osta doma. Čuje zvona objavljujući radosno Vaskresenje, čovek prikloni sirotu glavu i pokloni se Bogu. Moleći se, vide jednu blagolepnu ženu pred sobom, koja mu govori: „za dobrodetelji i mnogo trpljenje tvoje, smilova se na tebe Gospod i usliši molitve tvoje. Reci srodnicima tvojim da te odnesu u crkvu Vladičice i da te metnu pred ikonom njenom i tu se moli i videćeš Božju pomoć”.
Tako i učini i savršeno ozdravi blagodareći Boga i Božju majku.
Tako bi trebalo svaki bolesnik i nevoljnik da se naoruža strpljenjem pa će mu Bog poslati izbavljenje. Strpljen – spasen.
Iz knjige “Utešitelj bolnih i nevoljnih u čudesima Presvete Bogorodice”