ODA ŽENI MOJIH SNOVA
Nisi,
Ženo mojih snova,
Lepa samo kad si snena,
Već i kad ja osećam
da si daleko i blizu,
Kad si ljubljena,
U maštanjima
Iluzijama
Snoviđenjima…
Za mene si žena
I kad si voljena,
U stihovima opevana,
U snovima doživljena,
Prava žena
Koja si željena
Nedostižna
U dvorcu zatvorena
Usamljena
Srca ledenoga
Snage lavlje
Ali bojažljiva…
Da, dušo
Ti nisi samo žena
U telu zarobljena
Kad ti drhte grudi
I kad ti se srce probudi
Uzdahe uzbudi
Žena si
I u duši
Osoba što živi u meni
Što više
Iz snova mi nećeš promaknuti
Makar te ne mogao
Više ni jednom
Dotaknuti…
Da kažem kako te još volim
Znam, verovati nećeš
K’o što ni prvi puta
Kad sam ti to rekao
Nisi poverovala
Nisi prihvatila
Nisi doživela
Nisi žmarce osetila
Anđele prizvala
Ljubav uživala…
Žena si
Što me
Svojim osmehom
Inspirisala
Svojim pogledom
Maštu mi uzburkala
Rečima
Priče ispričala
Maštu pobudila
U zanose odvela
Do ekstaze dovela
I uz to
Svojim poljupcima
Životnu radost mi udahnula
I u vremešnim godinama
mladićem učinila
Toplim rukama na telu
Uzbudila
Da čeznem za tobom…
Ma, i budalom me učinila…
Gde je ljubavni spokoj
Želeo bih ga naći
Na tvojim grudima
U tvom srcu
Mašti i snovima
U krilu
Među žudnjom
Za životom
Ili u samoj želji
Da ponovno
Doživim
Ljubavni zanos
Jer, čini se
To te jedino
Čini ženom…
Pišem ti odu
Za sve što si mi dala
Za sve što si mi učinila
Život što si promenila
Merila ljubavi postavila
Dušu mi ispunila
Ljubavlju nadahnula
I zadovoljnim učinila
Pamtim lepe trenutke
I ono što mi kažu
Pa čak i osećanja
Koja ne umeju
Da lažu…