ŠTETNOST IZOBILJA

Sa porastom bogatstva zemalja dolazi do promene navika stanovnika, što dovodi do pojave novih zdravstvenih pretnji. Ovo se naziva „tranzicija u dostupnosti hrane”, kada veći standard nužno proizvodi određene loše posledice.

 

Najnoviji izveštaj koji je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) ukazuje na porast broja stanovnika u Evropi i centralnoj Aziji sa prekomernom težinom i gojaznošću – i svim bolestima koje uz to idu.

tranzicija u dostupnosti

Prema poslednjim podacima, objavljenih krajem oktobra 2016. godine, u Srbiji je svaka peta osoba gojazna, pokazala su istraživanja Instituta „Batut”, a skoro polovina smrtnih ishoda povezana je sa gojaznošću.

U publikaciji „Regionalni izveštaj o dostupnosti hrane: Evropa i centralna Azija” ukazuje se na obrazac primetan u većini zemalja – stanovništvo ne pati više od neuhranjenosti i nedostataka mikroelemenata u ishrani, već se bori sa degenerativnim oboljenjima koja nastaju usled povećanog unosa masti, šećera, mesa i mlečnih proizvoda, kao i prerađene hrane.

„Ako pratimo način na koji se menja ishrana stanovnika usled povećanja njihovih prihoda, vidimo da broj unetih kalorija koje potiču od zaslađivača, biljnih ulja i namirnica životinjskog porekla raste, dok se smanjuje unos kalorija koje potiču od žitarica”, rekao je autor izveštaja Dejvid Sedik, predstavnik FAO.

Drugim rečima, podaci ukazuju na to da postoji prelaz ka ishrani koju karakteriše povećan unos zaslađivača, biljnih i životinjskih masnoća i smanjen unos žitarica.

Ipak, sve to ukazuje na značajan napredak u regionu, a to je prevazilaženje problema neuhranjenosti. Svega sedam odsto stanovništva Evrope i centralne Azije živi u zemljama gde su i dalje glavni problemi u ishrani neuhranjenost i nedostatak mikroelemenata.

Međutim, poremećaji u ishrani koji potiču od nedostataka mikroelemenata poput gvožđa, vitamina A i cinka, kao i problemi sa prekomernom težinom i gojaznošću, i dalje su prisutni i rastu. Danas 13 posto stanovnika u regionu živi u zemljama koje su opterećene tzv. trostrukim teretom, odnosno u kojima se beleže sve tri vrste poremećaja u ishrani: neuhranjenost, nedostatak mikroelemenata u ishrani i prekomerna težina.

Još više zabrinjava podatak da 57 odsto stanovnika regije žive u zemljama gde je glavni poremećaj u ishrani prekomerna težina. Izveštaj ukazuje na to da 70 posto stanovništva u regionu pati od poremećaja u ishrani koji obuhvataju pomenuti „trostruki teret” ili prekomernu težinu.

U drugom delu izveštaja, pomenuti su različiti uspešni pristupi rešavanju ovog problema i pitanja iskorenjivanja gladi, u skladu sa prihodima stanovnika jedne zemlje i njihovim navikama u ishrani.

Ti pristupi su isprobani u praksi i pokazali su se kao uspešni.

Kao neka od rešenja navode se promena sastava gotove hrane kako bi se popravila nutritivna vrednost popularnih vrsta ove hrane, porezi ili subvencije na proizvodnju određenih vrsta hrane u zavisnosti od toga da li je ta hrana zdrava ili ne, edukacija stanovništva i drugi…

Petina građana Srbije gojazna

Na jesenjem skupu „Epidemija gojaznosti u Srbiji” u organizaciji SANU prof. Tatjana Pekmezović rekla je da su istraživanja „Batuta” pokazala da 40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu telesnu težinu, da je pothranjeno 3,2 odsto, predgojazno 35 odsto i gojazno 21 odsto stanovništva. Prema njenim rečima, smanjenje gojaznosti za samo jedan odsto u značajnoj meri smanjilo bi dijabetes i kardiovaskularna oboljenja.

Prema obimu struka, u Srbiji je 57 odsto muškaraca gojazno i 68 odsto žena i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji. Prevalencija gojaznosti najniža je u Beogradu, najviša u južnoj Srbiji.

Gojaznost je faktor rizika za nastanak brojnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti – infarkta i šloga, malignih bolesti. Tako je 45 smrtnih ishoda kod muškaraca i 50 odsto smrtnih ishoda kod žena povezano sa gojaznošću, ukazala je Pekmezović.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.