POSVEĆENOST VRLINAMA
Mudrim poimanjem činjenice da svi odlaze u Carstvo Božije, ljudska duša spasiće se na ovom svetu koji nam služi svakodnevnom dostizanju bogougodnih vrlina. O tome šta je najvažnije spoznati kroz odnos prema drugome kako bismo bili sigurni da smo na pravom putu, kazuje nam jedna poučna priča.
Beše jednom jedan starac koji življaše kao podvižnik u pustinji, služeći Boga mnogo godina. Jednom reče:
“Gospode, daj mi otkrivenje da li sam Ti ugodio.”
I vide jednog anđela koji mu reče:
“Još nisi dostigao jednog trgovca povrćem koji živi u tom i tom mestu.”
Starac se začudi i reče u sebi:
“Otići ću u taj grad da upoznam toga čoveka: šta li je on to učinio i prevazišao sve moje delanje i trud tokom tolikih godina?”
Ode do tog mesta o kome beše dobio otkrivenje od anđela. Nađe čoveka kako sedi i prodaje povrće. Sede i ostade pored njega do večeri. Kada čovek završi posao, reče mu starac:
“Brate, možeš li mi noćas pružiti gostoprimstvo kod svoje kuće?”
Ovaj ga s radošću primi. Kada se pope u kuću i kada čovek pripremi sve da bi ugostio starca, starac mu reče:
“Učini mi ljubav, brate, otkrij mi kako živiš.”
Kako čovek nije želeo o tome da govori, starac je morao dugo da ga moli. Naposletku čovek progovori:
“Jedem samo jednom dnevno i to tek uveče. I kada uveče vidim koliko sam zaradio, uzmem samo koliko mi je neophodno za izdržavanje. Ostatak dajem onima koji su u nevolji. A ako primim u goste neke sluge Božije, trošim na njih. Ujutro čim ustanem, pre no što sednem da radim, kažem da ceo ovaj grad, od najmlađeg do najstarijeg, ulazi u Carstvo Božije zbog svojih vrlina, a jedino ja nasleđujem pakao zbog svojih grehova. Uveče opet kažem to isto, pre no što zaspim.”
Kada starac to ču, pomisli:
“To je zaista dobro duhovno delanje, ali ne toliko da bi prevazišlo sve napore koje sam činio tokom tolikih godina.”
Kada je trebalo da sednu za večeru, starac začu kako neki napolju na ulici pevaju. Reče mu starac:
“Brate, budući da hoćeš tako dosledno da živiš onako kako Bog hoće, kako možeš da živiš na ovome mestu? Zar te sada ne uznemirava ovo pevanje?”
Čovek mu odgovori:
“Avvo, kažem ti da se nikada nisam uznemirio, niti sablaznio.”
Kad starac to ču, upita:
“O čemu razmišljaš u srcu kada to čuješ?”
Čovek mu odgovori:
“Razmišljam o tome da svi odlaze u Carstvo Božije.”
Zadivi se starac ovim rečima i reče u sebi:
“To je, dakle, delanje kojim je ovaj čovek prevazišao moj dugogodišnji trud.”
Napravi metaniju i reče naglas:
“Oprosti mi brate. Još nisam dospeo do tog stupnja duhovnosti.”
I ne ostavši na večeri, vrati se u pustinju.