VAŽAN FAKTOR STABILNOSTI
Jedna od skrivenih zdravstvenih koristi magnezijuma je regulisanje hipertenzije. Da magnezijum kontroliše krvni pritisak jasno je ako se ima u vidu da ovaj mineral uravnotežava ostale minerale u telu. Važan je i zbog toga što ga organizam koristi za stvaranje materija koje proširuju krvne sudove.
Znamo koliko je magnezijum važan mineral za ljudski organizam, a manje je poznat njegov veliki uticaj na kontrolu krvnog pritiska.
Iako su poznate njegove zdravstvene prednosti, ljudi obično ne jedu hranu bogatu ovim vitalnim sastojkom u dovoljnoj meri. Generalno, namirnice poput orašastih plodova i zelenog povrća nisu dovoljno zastupljenje u ishrani ljudi. Preporučena dnevna doza magnezijuma za žene je 320 miligrama dnevno, dok je kod muškaraca ta doza za 100 miligrama veća.
Magnezijum ima širok spektar zdravstvenih benefita: može da pomogne pri regulaciji nivoa šećera u krvi, kod bola u mišićima i sa digestivnim problemima. Međutim, jedna od najvećih zdravstvenih koristi magnezijuma je pomoć pri snižavanju visokog krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih oboljenja.
Istraživanja pokazuju vezu magnezijuma i hipertenzije
Brojne studije su otkrile da magnezijum može imati veliki uticaj na krvni pritisak. U jednoj studiji učestvovalo je 155 ljudi kojima je davana dnevna doza od 300 miligrama elementarnog magnezijuma tokom 12 nedelja. U početku je izgledalo da magnezijum nema značajan uticaj na krvni pritisak, ali kada su se istraživači fokusirali na ljude sa hipertenzijom, otkrili su da je magnezijum značajno smanjio vrednosti i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Za ljude koji su imali normalan nivo krvnog pritiska nije bilo značajnih promena.
I druge studije su pružile slične rezultate. Meta-analiza raspoloživih istraživanja koja se tiče povezanosti magnezijuma i krvnog pritiska otkriva da uzimanje 370 miligrama magnezijuma dnevno može sniziti sistolni pritisak za tri do četiri podeoka, a dijastolni za dva do tri.
Za nekoga ko ima malo povišen krvni pritisak, magnezijum može pomoći da se pritisak vrati u granice normale, dok za osobe sa značajno povišenim pritiskom, magnezijum mora da bude važan deo njihovog lečenja.
Kako magnezijum pomaže u kontroli krvnog pritiska?
Istraživanja pokazuju da postoje neki iznenađujuće slični efekti između magnezijuma i lekova za visok krvni pritisak. Postavlja se logično pitanje kako i zašto bi jedan mineral kao što je magnezijum imao tako veliki uticaj na krvni pritisak i zdravlje srca?
BioCapillary kapi za bolju cirkulaciju, jačanje i prokrvljenost sudova – KLIKNI na sliku i NARUČI
Jedan od glavnih razloga je proces koji se zove vazodilatacija. Kada su krvni sudovi stešnjeni ili uski, srce mora da radi jače i onda pumpa krv kroz takve sudove, a to posledično dovodi do visokog krvnog pritiska. Vazodilatatori olabavljuju i šire krvne sudove, čime se povećava protok krvi kroz njih i na taj način se srcu olakšava njegova osnovna funkcija.
Ljudsko telo koristi magnezijum da stvara jak vazodilatator pod nazivom prostaglandin E1. Međutim, magnezijum ima prednosti u regulisanju krvnog pritiska i zbog svoje sposobnosti da reguliše i druge minerale u ćelijama. Ovo je značajno, jer više minerala mogu izazvati visok krvni pritisak. “Osumnjičeni” minerali za javljanje hipertenzije su kalijum, kalcijum i natrijum. Kada su ovi minerali neuravnoteženi, krvni pritisak raste, ali ih onda magnezijum dovodi u red i zbog toga je ovaj mineral veoma bitan za čoveka.
Kako prepoznati nedostatak magnezijuma u organizmu?
Procena je da do 80 odsto ljudi u SAD ne dobija svoju dnevnu preporučenu količinu magnezijuma, a to je zato što veliki deo ishrane na globalnom nivou ne uključuje ovaj mineral niti je on na listi uobičajenih suplemenata.
Vrlo je teško utvrditi da li nečijem organizmu fali magnezijum, jer nema adekvatnog testa koji bi to pokazao. Ipak, postoje određeni simptomi koji jasno ukazuju na manjak ovog vitalnog minerala. Najlakši način da se spozna nedostatak magnezijuma jesu manifestacije ljudskog tela poput umora, slabosti, mučnine, povraćanja i gubitka apetita. Ozbiljniji simptomi uključuju napade, utrnulost, malaksalost i srčane grčeve. Ovakve pojave podrazumevaju posetu lekaru.