Poseta Belom dvoru: Jedan dan u obilasku doma Karađorđevića

KOMPLEKS NA DEDINJU

Obilazak dvorskog kompleksa srpske kraljevske porodice – poseta Belom dvoru – predstavlja događaj koji se pamti zauvek. Ova nesvakidašnja tura po Dedinju je svojevrsno podsećanje na sopstvenu istoriju i ne treba je propustiti!

 

Bilo bi, tačnije: dvorski kompleks, to jest, Kraljevski dvor i Beli dvor, na Dedinju.

poseta belom dvoru

A gde to piše?

Ne piše, nigde, to sam ja napisao: da dam sebi na značaju! Svaki Srbin, kad mu se ukaže prilika, kad ima malo novca, treba da odvoji malo vremena i poseti, kao ja, dvorove srpskih kraljeva, u Beogradu, na Dedinju.

Ja sam bio juče, vodio sam svastiku i pašenoga. Išli smo kao turisti, bilo nas je oko 30, što Srba što stranaca. Imali smo i vodiče, jedna gospođa je vodila srpsku grupu a druga englesku. Kupio sam kartu (450 dinara) u „Turističkom savezu Beograda“, Makedonska 3, na samom uglu Trga Republike. Pošli smo u 13.30 sati, u predivnom autobusu „Laste“, s Trga Nikole Pašića, ispred nekadašnje robne kuće „Ferum“, a vratili se oko 16 sati, na isto mesto. Ko je hteo da se slika, slikao se: „Žika-slika“ je kvalitetan i munjevit, dobili smo slike, odmah! 100 dinara komad…

„Slamnata kuća“

Prvo smo, na kraljevskom imanju veličine 130 hektara, na najvišem brežuljku Dedinja, videli „Slamnatu kuću“. Takav je naziv jer je njen krov od slame i impregnirane trske, originalan i dugovečan. „Slamnata kuća“ je prva podignuta zgrada na dvorskom kompleksu. U njoj je kralj Aleksandar boravio, povremeno, najčešće u vreme vikenda nadgledajući radove na izgradnji Kraljevskog dvora. Iza nje, preko velikog travnjaka, pogled dopire do otvorenog bazena.

Imao sam tremu

Zatim smo posetili Kraljevsku mermernu palatu, a ja sam imao tremu! Kraljevska mermerna palata (mermer je s Brača), zidana je pet godina, od 1924. do 1929. Pravi raskoš se može videti, tek, s ulaskom u Stari dvor. Iz ulaznog hola, dolazi se do Kraljevske biblioteke koja ima oko 10.000 naslova, zatim se stiže do Kraljevskog kabineta, Plavog i Zlatnog salona. Ali, ubedljivo, najveću pažnju privlače prostorije u suterenu, to jest, Kraljevskom podrumu, nekoliko metara ispod zemlje, ali s izvanrednom ventilacijom.

Fontana na ključ!

Orijentalan salon su napravili ruski majstori po ugledu na priče o Šeherezadi. Fontanu koja je urađena u zidu salona, kralj Aleksandar je uključivao (pomoću ključa!) kad bi hteo da obavlja poverljive razgovore koje „treća“ osoba nije smela da čuje. Otud naziv „Soba šapata“. Zatim smo videli dvoranu bioskopa i bilijar-salu koja je napravljena na zahtev mladih prestolonaslednika Petra, Aleksandra i Filipa.

Sve sobe se ne mogu videti. Prvi sprat je zatvoren za posetioce jer su tu privatne odaje porodice Karađorđević, princa Aleksandra i njegove supruge princeze Katarine, vrlo predane u humanitarnom radu, naročito prema deci (trenutno, spremaju se paketići za ugroženu decu, za Vaskrs; videli smo jedan deo, a do Vaskrsa, biće ih na stotine).

Jedan od četiri na svetu!

Videli smo predivne slike starih majstora, stare vaze, skulpture, nameštaj, 50-ak specijalno izrađenih porcelanskih tanjira, ručne izrade, s motivom ptice, ali taj motiv nigde nije dvaput ponovljen! Nešto, zaista, izvanredno. Videli smo i ogroman globus, delo starog italijanskog majstora, veličine oko 80 cm, s horoskopskim znacima. Takvih globusa, kao što je ovaj, naš, ima, na svetu, samo, četiri! Za vreme poslednjeg bombardovanja, kad je pogođena zgrada, tzv., Maršalata, vazdušna detonacija je razbila staklo koje je veoma oštetilo globus, jedva je spasen najfinijom i najkomlikovanijom restauracijom stručnjaka našeg Narodnog muzeja…

Našu pažnju, veoma je privukao jedan metalan top iz 1804, iz kog su pucali Karađorđevi ustanici na Turke. Isti ovakav, postoji i na Oplencu ali s jednim nedostatkom. Naime, za razliku od ovog topa, na Dedinju, onaj top na Oplencu nema jednu ručku, dršku: od nje je izlivena kraljevska kruna i kraljevski skiptar našeg kralja Petra Prvog Karađorđevića, oca našeg kralja Aleksandra.

U Belom dvoru…

Stotinak metara dalje, našli smo se u Belom dvoru. Prvobitna zamisao, bila je da to bude dom prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića i njegove braće prinčeva Tomislava i Andreja jer je kralj želeo da ih poštedi svakodnevnih političkih diskusija.

Atentat na kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju, poremetio je planove pa je, sve do početka Drugog svetskog rata, ovo zdanje bilo rezidencija kneza namesnika Pavla Karađorđevića i njegove porodice.

Na dvorskom kompleksu, nalazi se i kapela posvećena svetom apostolu (jednom od 12 Isusovih apostola, učenika) Andreju Prvozvanom, krsnoj slavi Karađorđevića.

Srpska posla: kapela i…

Posle Drugog svetskog rata, dolaskom komunista na vlast, kapela je služila kao ostava za alat, za pribor za čišćenje oružja i baštensko đubrivo! O, Karađorđe, kad bi, samo, znao! O, Njegoše koji posveti svoj „Gorski vijenac“ njemu, Karađorđu, ocu Srbije! I sad se vidi, na fresci s likom Isusa Hrista, „uspomena“ na to doba-nedoba: Hristovo čelo, probušeno je metkom – neko je hteo da ubije Boga!

Još jedna, od dve, naročita zanimljivost

Prva: posle smrti kralja Aleksandra, njegova supruga kraljica Marija, Rumunka, posvetila se vajanju, a bila je veoma talentovana. Vajala je u Slamnatoj kući… Kasnije, svi eksponati su nestali, bez traga (!)… ostala je, samo, jedna skulptura koju smo videli – samo jedna! Tamna stojeća muška figura, prelepa, visine oko 40 cm, od metala, teška… teška… možda, baš zbog tog, i nije ukradena kao ostale, sve! Nije se mogla staviti u džep i…!

Druga zanimljivost: za vreme nemačke okupacije, u dvorskom kompleksu, bilo je sedište nemačkog komandanta (neću da mu pamtim ime!). „U minut do 12“, pre nego što je zbrisao, naredio je da se u velike sanduke-kontejnere zapakuju sve slike, svi predmeti i drugo s adresom u Berlinu! Ali, nije mu uspelo! Oslobodioci, naši i Rusi, sprečili su transport – sve je ostalo, sve je sačuvano, na svu sreću! Ništa nije izgubljeno!

I, tako, i vi možete posetiti dvorski kompleks, Kraljevski dvor i Beli dvor, na Dedinju. I ove godine je otvoren za građane. Vreme: subotom i nedeljom, od 1. aprila do 31. oktobra. Ne propustite priliku, ako ste u mogućnosti, ako vas put nanese u Beograd. Vratićete se u istoriju! Svoju istoriju! NAŠE, A SRPSKO!!! Živeli!!!

Pozdravlja vas,

Velibor Mihić, književnik iz Beograda

P.S.

I, još nešto, da ne zaboravim. Dve stvari.

Prva: u septembru, posle, recimo, 15. septembra, prilikom vaše posete, deca će biti naročito oduševljena: na stotine veverica bukvalno trčkaraju oko vas, penju se uz stabla drveća, „lete“ s krošnje na krošnju, iskaču iza živica, skupljaju lešnike za zimu… i vole da se druže s decom!

Druga: 16. maja ove godine, kad bude Noć muzeja, kad je sve besplatno, možete, takođe, preko „Turističkog saveza Beograda“, da vidite – da budete prvi! – kuhinje Kraljevskog i Belog dvora – dosad ih niko nije video! – tek će 16. maja biti otvorene, pa, izvolite… Ja idem, obavezno… Možda ću dobiti jaje na oko, parče pite-zeljanice kao što sam ovog puta dobio kolačić, filovan, mala pažnja porodice Karađorđević prema posetiocima.

Izvor: Sokobanja.com

Autor i priređivač: Velibor Mihić

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Security Code: