VELIKE REČI NA VELIKI PETAK
Podsećanjem na dan Isusovog stradanja na Golgoti sećamo se i sedam reči Hristovih koje je izgovorio na Krstu. O njihovom značenju poučava nas sveti vladika Nikolaj.
Veliki Petak je dan velike tuge za sve hrišćane, jer je tada razapet Isus Hrist. Praznovanjem ovog dana obeležava se stradanje Hristovo na Golgoti, kada je preuzeo sve grehe sveta na sebe. O tumačenju sedam reči (rečenica, pouka) koje je Hrist izgovorio na Krstu govori nam sveti vladika Nikolaj Velimirović.
„Hteli ste znati značenje onih sedam reči, što ih je Gospod izrekao sa Krsta. Zar nisu jasne?“, kaže vladika Nikolaj i nastavlja:
Prva reč: Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine.
Ovim rečima Gospod je prvo pokazao milost Svoju prema ubicama Svojim čija Ga zloba nije ostavljala ni u krsnim mukama. A drugo, proglasio je sa vrha Golgotske stene jednu dokazanu no nikada utuvljenu istinu, na ime: da zlotvori nikad ne znaju šta čine. Ubijajući pravednika u stvari sebe ubijaju dok pravednika proslavljaju. Gazeći Božji zakon oni ne vide žrvanj, koji se nevidljivo spušta na njih da ih samelje. Rugajući se Bogu oni ne vide kako se njihova lica pretvaraju u skotske njuške. Opijeni zlom oni nikad ne znaju šta čine
Druga reč: Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u Raju.
Ova reč upućena je pokajanom razbojniku na krstu. Milost je Božja neiskazano velika. Gospod vrši Svoju misiju i na krstu. Do poslednjeg daha On spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
Treća reč: Ženo, eto ti sina.
Tako reče Gospod Svojoj Svetoj Materi, koja stajaše pod krstom duše raspete. A Jovanu apostolu reče: eto ti majke. Ove reči pokazuju sinovsku brigu, koju svak duguje roditeljima. Gle, Onaj koji je dao ljudima zapovest: Poštuj oca svojega i mater svoju, sam ispunjava Svoju zapovest do poslednjeg časa.
Četvrta reč: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
Ove reči iskazuju koliko nemoć prirode ljudske toliko i vidovitost. Jer čovek strada. No, ima tu jedna tajna ispod bola čovečjega. Gle, jedino ove reči mogle su da razbiju jeres, koja je u docnijim vremenima potresala crkvu, a koja je nepravilno učila, da je Božanstvo stradalo na krstu. Međutim večni Sin Božji zato se i vaplotio kao čovek, da bi kao čovek telom i dušom mogao u danom trenutku postradati za ljude i umreti za ljude. Jer da je Božanstvo u Hristu stradalo, znači da je Božanstvo u Hristu i umrlo. A to se ne da nikako ni zamisliti. Udubite se što jače u ove velike i strašne reči: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
Peta reč: Žedan sam.
Krv Mu se izlila. Otuda žeđ. Sunce sa zapada već Ga je udaralo u lice, i udruženo sa drugim mukama peklo Ga strašno. Prirodno da je žedan. No, o Gospode, da li si zaista žedan vode ili ljubavi? Da li si žedan kao čovek ili kao Bog, ili i jedno i drugo? Evo legionar rimski dodaje Ti sunđer umočen u sirće. Jedna kaplja milosti, koju si osetio od ljudi za tri sata visenja na Krstu! To rimski vojnik ublažava greh Pilatov gpex rimskoga carstva prema Tebi, ma i sirćetom. Zato ćeš ti razoriti rimsko carstvo, ali ćeš na njegovo mesto novo sazidati.
Šesta reč: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj.
To Sin predaje duh Svoj u ruke Ocu Svome. Da se zna, da je od Oca došao a ne samovlasno, kako su Ga Jevreji optuživali. No još su ove reči izgovorene i zato, da bi čuli i razumeli budisti, pitagorejci, okultisti i svi oni filosofi koji basnoslove o seljenju duša umrlih ljudi u druge ljude, ili u životinje, ili u biljke, ili u zvezde i minerale. Odbacite sve ove fantazije pa pogledajte, kuda odlazi duh umrlog pravednika: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj!
Sedma reč: Svrši se.
To ne znači: svrši se život. Ne, nego svrši se misija iskupljenja i spasenja roda ljudskog. Svrši se, i zapečati se krvlju i smrću na zemlji, božansko delo jedinog istinitog Mesije ljudi. Svrši se muka, a život tek nastaje. Svrši se tragedija, ali ne i drama. Na redu je poslednji, veličanstveni čin: pobeda smrti, vaskrs, slava.