Tragedija ciganke Karmen je istinit događaj koji je inspirisao nastanak slavne opere

ISTORIJA BIZEOVOG REMEK-DELA

Storiju o Karmen je književniku Prosperu Merimeu ispričao izvesni Don Hoze, jednog jutra pre nego što će biti pogubljen zbog ubistva svoje ljubljene ciganke. Da do ovog susreta nije došlo, svet bi bio uskraćen za jednu od najslavnijih francuskih opera svih vremena.

 

U jednom pariskom literarnom časopisu je 1844. godine bila objavljena novela Prospera Merimea, koja je kasnije poslužila kao osnova libreta čuvenoj operi Žorža Bizea “Karmen”.

karmen

Ljubavna storija lepe ciganke Karmen i Don Hozea poznata je svim ljubiteljima klasike, jer je opera “Karmen” jedna od najpopularnijih i najčešće izvođenih opera svetskog repertoara. Sva ta živa radnja na pozornici, u južnjačkom ambijentu Sevilje, u španskim planinama među odvažnim krijumčarima, pred cirkuskom arenom u kojoj slave junačkog toreadora Eskamilja, poslednjeg ljubavnika zavodljive Karmen, nije produkt samo pesničke fantazije, već je ispričana živo i ubedljivo prema istinitom događaju.

O nastanku libreta najslavnije francuske opere, koja je 1875. godine prvi put prikazana u Parizu, ali bez nekog naročitog uspeha kod publike, ostale su zabeležene sledeće činjenice.

Književnik Prosper Merime, putujući i proučavajući ljude i krajeve po Španiji, našao se jednog dana u Sevilji. Kako je drugog jutra morao da bude pogubljen jedan zločinac po imenu Don Hoze Lizaranbegoa, Merime ga poseti u tamnici i primi njegovu poslednju, veoma dramatičnu ispovest, koju je kasnije objavio u obliku novele, majstorski napisane i pune onih scenskih elemenata, koji su oduševili kompozitora Bizea i inspirisali ga da napiše svoje najčuvenije delo.

U zatvorskoj ćeliji, spremajući se da ostavi ovaj svet da bi ljudska pravda i zakon bili zadovoljeni, Don Hoze ispričao je pesniku Merimeu svoj život sledećim rečima:

Ja sam pravi Baskijac i sa pravom se nazivam “Don”, jer sam plemićkog porekla.

Isprva sam bio određen da studiram teologiju, ali sam u svojoj mladalačkoj neobuzdanosti rađe pristao da budem primljen u jedan konjički puk i otpočnem bezbrižan život vojnika.

Jednog dana bio sam određen za stražu pred kapijom tvornice cigara u Sevilji, gde je bilo zaposleno 400 žena, kad u tvornici postade metež i vika.

“Ubistvo, upomoć!”, začuh iz opšteg meteža i ja pohitah da vidim šta se desilo.

Na zemlji, sva u krvi ležala je jedna radnica i pokušavala da se pridigne, pokazujući rukom na drugu radnicu, govoreći:

“Ova me ubila! Vešajte ovu životinju!”

Devojka koja je optužena od svoje žrtve bila je lepotica od 18 godina, savršeno graciozna. Odmah sam stao da je ispitujem i konstatovao sam da je ona iz mog rodnog kraja. Osećajući simpatije za ovu divnu devojku, sa kojom sam govorio jezikom mog kraja, odlučio sam da je spasem dajući joj priliku da u opštem metežu umakne.

Moj čin prošao bi bez težih posledica, da se nisam poverio svojim drugovima i ispričao im da sam devojku namerno pustio. Bio sam osuđen od vojnog suda na mesec dana zatvora te sam odležao svoju kaznu, radostan da sam spasao onu devojku.

Jednog dana, kad sam još bio u tamnici, primim jedan pravi baskijski hleb, kog mi je navodno poslala moja sestra. Kako nisam imao sestru, dosetih se odmah da mi je hleb poslala moja štićenica – lepa Karmen.

Kad sam bio oslobođen, prvo na pameti bilo mi je da pronađem Karmen. Jednog dana, zateknem pred njenim vratima nekog poručnika, u času kad je hteo da pođe kod nje. Izbezumljen od silne ljubomore htedoh da ga sprečim u njegovim namerama da se približi mojoj devojci, ali on me ščepa za vrat i odgurne. Izvadih sablju, on takođe povuče svoju, ali ja bejah brži i zadadoh svom suparniku smrtonosni udarac. Morao sam da bežim i pridružio sam se jednoj grupi krijumčara sa kojim je Karmen bila u vezi.

Međutim, ovaj život nije mi odgovarao i ja sam nagovarao Karmen da pođe sa mnom u Ameriku, gde ćemo početi novi život. Ali, Karmen nije htela da ide i rekla mi je sa ponosom:

“Ja sam rođena kao ciganka i kao ciganka želim da umrem”.

Svađali smo se često. Ja sam jednog dana izgubio vlast nad sobom, poleteo nožem na svoju ljubavnicu i ranio je smrtno u leđa. Zatim sam njen leš sahranio u šumi, kako je ona to želela. Malo vremena posle toga prepoznaše me u obližnjem selu i uhapsiše kao ubicu.

Ovako je kroz svoju novelu Merime ispričao priču glavnog junaka opere “Karmen”.

Libretisti Meijak i Alevi donekle su dopunili događaj, stavili ciganku Karmen u središte radnje, dodavši zatim lik toreadora Eskamilja, Don Hozeovog suparnika. Mesto na kome Don Hoze ubija Karmen takođe su izmenili, premestivši ga pred cirkus gde je toreador slavio pobedu nad bikovima.

Ipak, jezgro opere ostalo je gotovo netaknuto, pa se s pravom može reći da je ova opera u svom divnom španskom koloritu, sa snažnim zapletima i jedinstvenom originalnom muzikom majstora Bizea, jedan isečak života, kao jedan od mnogih tragičnih slučajeva koji inače prođu nezapaženi.

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Security Code: