Zavisnost od društvenih mreža jača nego od droge i alkohola, jer nema osude javnosti

VELIKI PROBLEM

Ako ne možete bez Fejsbuka, Snepčeta ili Instagrama, moguće da ste podlegli pod zavisnost od društvenih mreža. Sa ovim problemom javili su se i terapeuti koji ovakve zavisnike leče jednako kao da se drogiraju ili piju.

 

U poslednjih nekoliko godina intenzivni korisnici društvenih mreža počeli su da traže pomoć stručnjaka da bi rešili problem zavisnosti, za koju stručnjaci kažu da je jača nego kod alkohola ili narkotika.

zavisnost od društvenih mreža

Terapeuti sada nude razna savetovanja, osmislili su „detoks tretmane“, a korporativna velnes industrija u ekspanziji nudi sve više rešenja kako da se provede dan bez stalnog kompulzivnog „skrolovanja“ po stranicama.

Ako ne možete odoliti odlasku na Fejsbuk, Snepčet, Instagram ili druge društvene mreže, osećate uznemirenost kada ne možete proveriti svoj smart telefon ili nemate signal, možda vam treba pomoć.

Nudi se širok spektar usluga i tretmana koje „zavisnici“ od društvenih mreža mogu probati kako bi se rešili ove navike. Cena je oko 150 dolara po satu, a duži višednevni „detoks tretman“ može koštati i više od 500 dolara, piše BBC.

Kod terapeuta Nejtana Driskela u Hjustonu u Teksasu u poslednjih nekoliko godina broj pacijenata koji traže pomoć zbog zavisnosti od društvenih medija porastao je za 20 odsto i sada oni čine gotovo polovinu njegovih pacijenata.

„Na neki način, psihološki uticaj koji uzrokuju Fejsbuk, Snepčet i druge digitalne platforme može biti teže lečiti od drugih priznatih zavisnosti. Ovo je gora zavisnost od alkohola ili droga jer je mnogo zanimljivije i nema stigme iza toga“, kaže Driskel.

On naplaćuje tretmane 150 dolara po satu i radi s pacijentima najmanje šest meseci, jer, kaže, bar toliko vremena im treba da bi u potpunosti razumeli kako upravljati vlastitim ponašanjem.

Iako zavisnost od društvenih mreža još nije zvanično prepoznata kao poremećaj u medicinskim klasifikacionim priručnicima u SAD, neki terapeuti, uključujući Driskela, leče bolesnike na isti način kao kod lečenja od drugih oblika zavisnosti.

„Vikend ili sedmodnevni `detoksi`, koji često uključuje boravak u prirodi, pomaže pacijentima da se `isključe` s uređaja i mogu biti dobar prvi korak. Dobro je kada u detoks procesu ponovo dobijete svoj um, ali onda se vratite u isti život kao i prije što može ometati napredak“, kaže Driskel.

Kompanija „Tokspejs“ iz Njujorka nudi onlajn savjetovanje sa svojih 1.000 mrežnih terapeuta.

Potpredsednik kompanije Linda Sako kaže da su 2016. pokrenuli 12-sedmični program za ljude koji se bore sa onlajn zavisnostima. Kompanija nudi terapiju tekstualnim porukama za 138 dolara mesečno, pa do 396 dolara za terapiju kroz razgovor uživo.

„Klijenti koriste pametne telefone za održavanje terapijskih sastanaka, a mi ih učimo kako koristiti telefon na `pažljiviji` način. Većina ljudi se okreće terapiji nakon brojnih neuspešnih pokušaja da se sami izbore sa ovim problemom“, kaže Sako.

U Londonu Orijana Felding osnovala je kompaniju „Digital detoks“ 2014. i sada radi s kompanijama čiji zaposleni imaju problem sa korišćenjem društvenih medija, kako oni ne bi morali sami da se bore sa tim problemom.

Programi započinju individualnim radom, a zatim zaposleni prolaze kroz prilagođene onlajn-module.

Ove sesije se u proseku naplaćuju 600 funti (748 dolara) dnevno, a izvršni funkcioneri kompanija se mogu prijaviti i za dodatne radionice fokusirane na povećanje produktivnosti.

U Berlinu firma „Oftajm“ sarađuje s korisnicima tako što ih kontroliše putem aplikacija, a nude i razne detoks radionice „licem u lice“.

„Ljudi imaju tendenciju da ovo nazivaju zavisnošću, prije nego da razmišljaju o tome kao nedostatku ravnoteže“, kaže psiholog Aleksander Stejnhart, koji je osnovao ovo preduzeće 2014. godine.

Izvor: N1info.com

Povezani članci - Pročitaj više

2 Responses to "Zavisnost od društvenih mreža jača nego od droge i alkohola, jer nema osude javnosti"

  1. Maja  4. маја 2017. at 21:21

    Veoma poučan teskt, moje je mišljenje da su društvene mreže uistinu donele razne novitete u naše živote, kako dobre tako i loše. Dobre su brza komunikacija, brzo i lako pronalaženje informacija, povezivanje, marketing i još neke a veoma loše je to što su se ljudi u principu otušili jedni od drugih ali su zato povezani putem društvenih mreža i imaju osećaj da su bliže jedni drugima a ustvari se otušuju jedni od drugih. Sve u svemu, čini mi se da smo se neuporedivo više družili „uživo“ što bi se reklo pre ekspanzije društvenih mreža, ovako sada svi imamo mogućnost pomoću telefona, tableta, laptopova i kompjutera da se družimo ali svi gledamo u ekran a ne jedni u druge. Pozdrav i svako dobro.

  2. Станимир Трифуновић  23. маја 2017. at 12:17

    Уместо коментара:

    https://pletenijesloves.wordpress.com/2017/04/08/5524/

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Security Code: