O SVETU I BORBI INTERESA

Američki geopolitički ekspert Džordž Fridman nedavno je bio gost Beograda na poziv Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Ovo je ekskluzivni intervju koji je dao nedeljniku i online magazinu „Vesti“.

 

„SAD tretira Kosovo kao suštinski srpsko-kosovski problem, ne američki. Ako nas pozovu iz Prištine, reći ćemo: Želimo vam sve dobro! Protivio sam se bombardovanju, napravili smo grešku i u Bosni i na Kosovu. Nećemo ponovo ulaziti u novu rundu“, kaže u ekskluzivnom razgovoru za „Vesti“ Džordž Fridman, američki geopolitički ekspert i osnivač konsultantske kompanije Stratfor.

džordž fridman

Fridman ocenjuje i da svi u regionu imaju problem sa preuzimanjem odgovornosti, te da će se „radije svađati oko Crne Gore, nego se priključiti masovnom ekonomskom kretanju od istoka ka severu“.

Hvala za sve i do viđenja Balkanu, tako bi se jednostavno mogla interpretirati poruka SAD koju je autor desetak svetskih bestselera i osnivač kompanije Geopolitical futures koja se bavi predviđanjem tokova svetskih događaja preneo došavši u Beograd na poziv Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuka Jeremića.

Prazne reči diplomata

Kakva je geopolitička perspektiva Balkana? Da li smo ponovo u centru pažnje?

– Trenutno niste nikome previše važni, ali jeste sebi samima i to treba imati na umu. Trenutno nemate nikoga sa strane ko je spreman da interveniše u bilo čije ime. Imate šansu da oblikujete sopstvenu budućnost. To znači da morate da birate da uživate u međusobnim svađama i idete silaznom putanjom ili da ih stavite sa strane. Ukoliko se bude držao prošlosti, region će nazadovati, umesto da krene napred. Ali ako pogledate severno od vas, tu je Rumunija, takođe deo Balkana, koja beleži ekonomski rast od pet procenata. To je izvanredno. Najbrži rast u Evropi.

Strane diplomate konstantno kritikuju Srbiju zbog raznih uticaja. Da li je moguće ostati neutralan i suveren na raskrsnici između Rusije, EU, pa i SAD?

– Ko mari šta strane diplomate kažu? To su samo reči.

Mare naši političari.

– Ako političari žele da odgovaraju na gledišta Italije, onda u redu. Ali, iz moje perspektive, ništa što oni izgovore ne utiče na vas. Ništa van vašeg regiona vas neće preoblikovati. To su samo izgovori da se ne rade teške stvari. Lakše je osuditi izjavu Belgijanaca nego preuzeti odgovornost za budućnost svoje zemlje. Političari izgleda uživaju u konstantnom konfliktu unutar regiona, a u javnosti to izgleda da se bore za svoju naciju.

Nažalost, naši političari su usvojili taj obrazac – održavaj krizu i budi heroj.

– Onda ću reći da im javnost to dozvoljava i pozdravlja to što rade. Kada imate decu morate da ih odgajite, a oni će morate od nečega da žive. Mogu li?

U knjizi „Sledećih 100 godina“, objavljenoj pre osam godina, predvideli ste slabljenje moći SAD u svetu. Da li su sada SAD na najnižoj tački ili će se opadanje moći nastaviti?

– Nisam predvideo slabljenje američke moći. Rekao sam da će SAD biti moćna, ali manje voljna da se uključi. To je velika razlika. Ceo svet je u turbulenciji i SAD ne može biti odgovorna za sve. To smo, nakon 16 godina, naučili na Bliskom istoku. SAD će biti mnogo selektivnija u uključivanjima u svetu. Njena moć je četvrtina svetske ekonomije, jedina je zemlja koja može da deluje bilo gde u svetu. Veoma smo moćni i to tako ostaje. Ali, ideja da ćemo se uključivati istim tempom kao ranije je neodrživa sa naše tačke gledišta. Pitali su me šta je stanovište SAD vezano za Balkan. Naše stanovište je: Želimo vam dobro, javite nam se, ako imate proslavu mi ćemo doći. Mi nećemo biti odgovorni za ponašanje balkanskih zemalja. Tu smo grešku napravili u Bosni i sigurno smo napravili tu grešku u ratu na Kosovu. To nije trebalo da uradimo. Ono što kažemo svetu je: Ako želite da se tučete, uživajte!

Kosovski presedan

Pošteno, ali, nažalost, mi i dalje plaćamo cenu. Kako to utiče na situaciju u Srbiji, naročito kada je reč o Kosova? Iz Prištine svaki čas poručuju: Ako nećete to da uradite, zvaćemo SAD.

– Da. Ali, da li ste primetili nešto interesantno? Mi se nismo angažovali. Neka zovu i reći ćemo im: Želimo vam sve najbolje! Amerika tretira kosovsko-srpske odnose kao suštinski srpsko-kosovski problem. Ne američki. Ne zato što marimo ili ne marimo, već zato što nam je stalo do naših interesa. A to se ne uklapa u naše interese.

Rekli ste da je kosovski presedan greška u smislu argumenata koje često koristi Rusija. Koliko je štete kosovski presedan napravio u međunarodnoj politici?

– Ne puno. Srbija je počinila ozbiljan čin genocida u Bosni, tako su i Hrvati… Kada su se pojavili izveštaji da su Kosovari u opasnosti da budu ubijeni, nažalost, Srbi su ih učinili kredibilnom ranijim ponašanjem. Usprotivio sam se bombardovanju i danas se protivim, ali to se desilo. Srbi moraju zaista da shvate zašto se to desilo. To je zato što smo mogli da verujemo i u najgore od vas. I verovali smo u najgore zbog stvari koje su se ranije dogodile. Srpski odgovor je: Da, ali vidite šta su oni nama uradili. Stvarna tema je zašto se dozvolilo da se dogodi rat u Bosni i haotično cepanje Jugoslavije. A kada se to dogodilo, svi u regionu su pokušali da urade ono što uvek rade, da regrutuju strane saveznike. A ti savetnici obično ne razumeju region, ne razumeju temu, rade glupe stvari. SAD neće ulaziti u još jednu rundu toga i neće se uključivati toliko duboko. U regionu gde svi misle da su jedino oni žrtve, jedino rešenje je rat. Što ne možete i ne smete da dozvolite.

Kakva je stvarna moć Rusije danas?

– Silazna. To je ekonomija koja zavisi od nafte i izvoza, a cena nafte je ispod minumuma neophodnog da održi budžet. Veoma su daleko do Srbije, a da bi pomogli Srbiji moraju da pređu Ukrajinu, Rumuniju, Mađarsku… Naravno, u ovoj regiji moć Rusije je uvek preuveličana, daleko od onoga što objektivno jeste i postoji očekivanje da će nekim drugačijim sredstvima oni uključiti. Možda i hoće, ali drugačija sredstava zaista menjaju istoriju. Tako da je to daleka moć s velikim ekonomskim problemima i teško u poziciji da utiče na događaje u ovom regionu.

Izvor: Vesti-online.com

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.