BEG IZ GRADA

Iako mnogi smatraju da je na selu život lagan i bez opterećenja, nije baš sve tako. Život na selu je u pojedinim segmentima opušteniji. Ipak, da biste skroz napustili gradski život, morate najpre biti finansijski nezavisni od grada.

 

Još su se u nešto davnijim vremenima pesnici selili iz gradova na selo, da bi pobudili inspiraciju zatrpanu svakodnevicom gradske jeke. Poneki su, poput Jesenjina, okretali smer pa su iz seoske Rusije, hitali u gradove da tamo svoj život okrenu naopačke. Ta bekstva u velike gradove poneki nisu izdržali.

Jesenjin i Branko Miljković su se okrenuli gotovo istovetnim sudbinama. Da li su to želeli ili ih je neko poveo u smrt, to malo ko zna, ali jedno je sigurno – grad ih je pobedio i nisu izdržali. Mnogi se sele iz nužde, iz finansijskih razloga, a pojedinima je to način da promene način razmišljanja, okruženje i energiju.

Beg na selo

Iako mnogi smatraju da je na selu život lagan i bez opterećenja, nije baš sve tako. Život na selu je u pojedinim segmentima opušteniji. Ipak, da biste skroz napustili gradski život, morate najpre biti finansijski nezavisni od grada. Naime, ukoliko živite na selu, a radite u gradu, to može biti problem koji će vaš novčanik pomalo otanjiti. Ako se odlučite za proizvodnju hrane ili poljoprivredu, onda i čitav svoj kapital i pažnju treba da usmerite ka tome. Tek tada će život biti opušteniji (koliko je to moguće u 21. veku). Istina je jedino da se danas na selu mogu naći čitave kuće i placevi koje možete renovirati uz malo novca. Sa te strane, ponešto ćete i uštedeti.

Gradovi sve puniji

Iako je u poslednje vreme uvreženo mišljenje da se sve više ljudi odlučuje da napusti gradsko jezgro i preseli se u ruralnu sredinu, činjenice kažu drugačije. Ekspanzija migracija selo – grad je velika. Gradovi postaju moćni centri prema kojima se usmerava sav kapital, a fabričke i industrijske zone rastu. Prodaja stanova i nekretnina u gradovima raste. Beograd, primera radi, ima skoro četvrtinu ukupnog broja stanovnika Srbije, a i ostali gradovi «rastu». Za razliku od cena stanova na periferiji, cene u centru grada ili u naseljima užeg gradskog jezgra su vidno skuplji. Uz svu «tananost» novčanika, mnogi se danas dovijaju da obezbede stambeno pitanje. I mnogi za svoj dom biraju upravo grad.

Višespratnice menjaju kuće

Poslednjih godina trend je da se u gradovima ruše kuće i na njihovom mestu niču zgrade. Ljudi kojima se «posreći» da na mestu urbanističkog plana imaju kuću, teška srca se rastaju od njih, ali makar to dobrano naplate. Sve manje se u gradskoj sredini mogu kupiti ili naći kuće. Stanovi i poslovni lokali su zamenili jednospratnice. Zgrade od po nekoliko spratova još uvek traže svoj put da se uklope u arhitekturu. O tome da li više volite da živite u stanu ili kući danas se odlučuje na višim instancama. Podeljeni su oni koji su navikli da dane provode na desetinama metara iznad zemlje i oni koji ne mogu bez okućnice. Ova druga kategorija sve više spada u one koji iz gradova beže u mir. Statistički gledano upravo su to oni ljudi koji selima menjaju urbanu sredinu.

Prelazno rešenje jeste i bekstvo na vikendicu. Nasleđene kuće, kuće po obodima kupljene za manje para, često su način da se život tramvaja, gradskog prevoza, automobila i gužve zameni makar vikendom mirisima prirode i pojem slavuja. Nekretnine na selu uvek dobro dođu, pa makar ne bile stalno rešenje.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.