Američki lingvisti: Crnogorski jezik ne postoji, to je varijanta srpskog

MEĐUNARODNA KODIFIKACIJA

Američki tehnički komitet šokirao zagovornike zasebnog jezika u Crnoj Gori. Crnogorski jezik treba da bude lingvističko, a ne političko ili geografsko pitanje, tvrde stručnjaci.

 

Zagovornici crnogorskog jezika su u šoku, jer američki tehnički komitet ISO 639-2, sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, nije prihvatio kodifikaciju tog jezika, navodeći da je u pitanju jedna od varijanti srpskog. Tako će se i dalje koristiti kod srp. (srpski jezik) za sve knjige i časopise koji izlaze na crnogorskom jeziku.

crnogorski jezik

Već devet godina nacionalna biblioteka „Đurđe Crnojević“ sa Cetinja insistira na međunarodnoj kodifikaciji crnogorskog jezika, ali taj „pritisak“ da on ima „svoju lingvističku prepoznatljivost i zaseban istorijski razvoj“, nije prošao Američki komitet. Uzalud „papiri“, preporuke i podrške iz regiona – bila je uključena i crnogorska ambasada u Vašingtonu, ali lobiranje nije uspelo!

Na adresu biblioteke stigao je mejl koji je potpisala Rebeka S. Gunter, saopštavajući da je Komitet raspravljao više puta o crnogorskom jeziku i stav je bio da je „reč o varijanti srpskog jezika kojom se govori u Crnoj Gori“. Takođe, predložili su primenu varijantnog koda srp-ME, osim ukoliko se ne pošalju dodatne informacije za razumevanja značajnih lingvističkih razlika između dva jezika.

„Posebni kodovi se dodeljuju na osnovu lingvističkih razlika, a ne na osnovu političkih ili geografskih“, poručila je Rebeka Gunter.

Direktor cetinjske biblioteke Bogić Rakočević saopštio je da je prošle nedelje poslao novi mejl Tehničkom komitetu u Vašingtonu.

„Poslao sam im dosta fleksibilno pismo, donekle sa jednim molećivim tonom, da uzmu u obzir našu situaciju i da konačno odluče. Ne želim da ih naljutimo, jer ako nas odbiju, onda smo već u velikom problemu i sve će dalje ići mnogo teže“, izjavio je Rakočević.

Crnogorski jezik (iako manjinski) usvajanjem Ustava Crne Gore 19. oktobra 2007. godine postao je njen službeni jezik, a srpski, hrvatski i bosanski kao jezici u službenoj upotrebi. U međuvremenu uvedena su dva nova slova zajedno sa onih 30 „starih“, Vukovih, koji su podelili lingviste, političare, običan svet, pa čak i decu.

NAUKA I POLITIKA

„Crrnogorski, hrvatski i bosanski su tri varijante srpskog jezika. Na Balkanu imamo sukob lingvistike i politike, a pošto politika nije nauka svi nastali politički jezici su nenaučni, pa je razumljiva reakcija Vašingtona. Zar nismo imali u toj istoj Americi čak tri pokušaja kodifikacije američkog jezika, ali bez uspeha. Kao službeni ostao je engleski i oni to poštuju“, kaže profesor srpskog jezika Svetozar Ćiraković.

Izvor: Novosti.rs

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.