BOŽJI DAR U DETETA
„Živo i besmrtno oličenje vrlina, koje svakoga može pobuditi na bogougodništvo“, to je ukratko bio život svetog Atanasija Velikog, svetitelja iz 4. veka.
Postojbina mu beše slavni grad u Egiptu Aleksandrija, roditelji mu behu pobožni hrišćani, i življahu po Bogu.
A kakav je Atanasije imao biti docnije u životu, pokazao je u svom detinjstvu, jer igrajući se na morskoj obali sa drugom decom, svojim vršnjacima, on je radio ono što je video u crkvi: na detinji način podražavao je sveštenoslužitelje Božje.
Jer ga deca, drugovi njegovi, postaviše sebi za episkopa, a on neke od njih naznači za sveštenike a neke za đakone; i onda mu ovi privođahu jelinsku (grčku) neznabožačku decu, koja još ne behu krštena. I on ih krštavaše morskom vodom, izgovarajući nad njima potrebne reči svete tajne krštenja, koje je bio čuo od sveštenika u crkvi. A govoraše im i po jednu pouku, kako je to njegov detinji razum umeo i znao.
U to vreme u Aleksandriji je patrijarhovao sveti otac Aleksandar.
Desi se da on sa jedne uzvišice posmatraše morsku obalu i vide decu gde se igraju. Zagleda se u njih i začudi se kada vide kako Atanasije vrši krštenje. I naredi da mu svu decu dovedu. I pitaše ih kakve su se to igre igrali. Oni, kao deca, prvo se bojahu, a zatim ispričaše sve, kako Atanasija postaviše sebi za episkopa i kako on krsti jelinsku decu.
Patrijarh ih podrobno ispitivaše na koji su način obavili krštenje i kakva su pitanja stavljali pred krštenje i šta su ovi odgovarali. I doznade da su sve obavili po zakonu vere naše.
Pošto se posavetova sa svojim klirom, patrijarh priznade to krštenje za istinsko i pravovažno, i izvrši miropomazanje krštene dece. A Atanasijeve roditelje dozva k sebi i preporuči im da svoje dete dobro vaspitaju i odškoluju, pa kad odraste da ga opet dovedu k njemu, ili bolje: k svetoj Crkvi. Jer patrijarh beše prozreo u njemu Božji dar.
* * *
Svetog Atanasija su tokom čitavog života proganjali jeretici. Progonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valent, jeretik Arije i njegovi sledbenici, episkop Jevsevije nikomidijski i mnogi drugi. Bio je prinuđen da se krije svuda: u bunaru, u grobu, u pustinji, po kućama, a dva puta je bežao i u Rim.
Od 47 godina episkopovanja, više od 15 je proveo u progonstvima i zatvorima. Lirijanci i melitijani su njegov izbor za episkopa dočekali sa neprijateljstvom i klevetama. Evsevijani su u njemu videli glavnu smetnju za svoja popustljiva stremljenja. Na saboru u Tiru 335. godine sveti Atanasije je opovrgao sve optužbe kojima su ga opterećivali.
Malo je svetitelja koji su tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. Trpeljivo, sa jasno usađenom istinom i verom u sebi, uspeo je da istraje do kraja. Tek pred smrt proživeo je jedan miran period, a potom se 373. godine upokojio.
Iz žitija Svetog Atanasija Aleksandrijskog