Kako praviti vina i kakav vinar biti – vinarija Acumincum i Atelje vina Šapat

 

50 (D)O STO

Tražimo odgovor na pitanje kako praviti vina i kakav vinar biti, da li biti mali porodični vinar ili napraviti vinariju većeg kapaciteta

 

Kom se carstvu privoleti, pitanje je sad? Šanse su 50-50%

U odgovoru na postavljeno pitanje pomogli su nam Atelje vina Šapat i vinarija Acumincum iz Starog Slankamena. Jedna savremena i srednje velika vinarija i jedna mala porodična vinarija. I kroz obilazak tih vinarija koje se obe nalaze u Starom Slankamenu pokušavam da odgovorim na gornja pitanja i dilemu u kom pravcu da se neko uputi u svet vinarstva – kakav vinar biti.

Kako praviti vina i kakav vinar biti - vinarija Acumincum i Atelje vina Šapat

Atelje vina Šapat i odrum sa barik buradima

Sad već tradicionalno rodjendan proslavljam u nekoj od naših boljih vinarija. I to bez supruge 

Ona nekako uvek za moj rodjendan opravdano ode na more (mora da iskoristi ostatak starog godišnjeg odmora i izbegne gužve) i ostavi me samog na milost i nemilost izazovima velegrada i pojačanim rodjendanskim raspoloženjima što u iskušenja vode. Znate kako je to kad slavite rodjendan, hoćete tog dana sebi u svemu da ugodite, još je ovo bio moj 50-i rodjendan. Stoga da bih pobegao od sebe i sopstvenih slabosti, reših da odem van grada do neke fine vinarije na malo ića i pića sa društvom.

Ove godine smo izabrali da obidjemo Stari Slankamen jer su tu dve interesantne vinarije – butik vinarija Acumincum koja pravi samo crvena vina do 15.000 boca godišnje i fancy vinarija Atelje vina Šapat koja napravi oko 100.000 flaša raznih vina (belo, roze, crveno).

U prvoj vinariji Acumincum (ime je latinski naziv za prvobitno ime koje je nosio Stari Slankamen) vas očekuje zanimljiva priča o istoriji same vinarije i zanatskoj proizvodnji vina a u drugoj vas vinariji Atelje vina Šapat očekuje lepa priroda i sjajan fancy ambijent unutrašnjeg prostora uz high tech opremu za proizvodnju.

U Acumincumu izbor favorit vina je težak – Kaberne sovinjon ili Širaz, oba odlična vina. Moji su birali Kaberne za favorita a ja ipak Širaz jer je to moja omiljena sorta.

U Šapatu glavni izbor je svakako njihovo crveno vino Pi koje je kupaža crvenih sorti.

Dakle, obe vinarije prave odlična vina ali su potpuno drugačije koncipirane. Jedna je mala porodična vinarija, druga je već ozbiljna srednja vinarija. Razlike u vinu su minimalne ali u svemu drugom su nebo i zemlja. I to je pitanje koje me je zaokupilo, kad bih sam hteo da se bavim vinarstvom, koji bi koncept izabrao pod uslovom da novac nije limitirajući faktor, pošto za vinariju treba dosta novca.

Zakon pijenja je kao i zakon ljubavi: bilo kada, bilo gde, bilo kako. Ali kao u ljubavi i u piću su važne sve okolnosti. Po prirodi vina treba odabrati godišnje doba i deo dana. Postoji vino za lenčarenje, zavodljivo vino, pripovedajuće vino, tragično vino. Najveća bezosećajnost je, na primer, na veselom porodičnom ručku piti dramatično vino. Isto takva neukusnost je na službenom venčanju piti razuzdano vino. Kada si sam i nalaziš se napolju, uvek potraži pravu perspektivu. Vino voli visinu i dobar pogled, voli gledati odozgo. Kad si u sobi uvek prvo pripremi sto i postavi stolnjak – Bela Hamvaš „Filosofija vina“

Kako praviti vina i kakav vinar biti?

Teška dilema. Oba pristupa imaju svoje prednosti i mane. I oba pristupa su regularna i pravilna, samo je pitanje lične vizije (i novca) kako praviti vina.

Kod Acumincuma je u pitanju zanatska proizvodnja, posvećenost istraživanju, eksperiment, svedenost na vino kao esenciju života i filosofije. Traži se suština vina. Sam vlasnik vinarije je od početka do kraja uključen kako u rad u vinogradu tako i u rad sa vinom.

Kod Ateljea Šapata je to pak jedan složen sistem gde hi tech tehnologija i enolozi vode glavnu reč, gde se rade predvidive stvari sa vinima ali to ima odličan kvalitet. Sve blješti i sija. Forma je blistava ali ni suština nije prazna. Vlasnik pošto ima druge i lukrativnije poslove se ne znoji u vinogradu i ne eksperimentiše sa vinom, to rade drugi, ali traži i zahteva visok kvalitet. U prvoj vinariji do kvaliteta dolazite sami dok u drugoj je u pitanju timski rad. Naravno, tu su i novci. Prva mala porodična vinarija ima solidnu opremu a druga ima vrhunsku opremu i ona dosta znači da bi se dobilo kvalitetno vino.

Ove dve vinarije, tako blizu jedna drugoj, oslikavaju dilemu novopečenih dobrostojećih preduzetnika koji bi krenuli u vinare, u kom pravcu krenuti. U zanatstvo i majstorstvo malog podruma ili u ozbiljan posao bez improvizacija. Kako praviti vina – kao posvećenik ili kao vinoljubac za kojeg drugi rade. To je suštinsko pitanje – kakav vinar biti?

Prvi put je za istraživače i zaljubljenike u vino koji ga doživljavaju kao dnevnu filosofiju života – pročitati Belu Hamvaša i esej Filosofija vina, koji oko sebe okupljaju vinoljupce i znalce, dok je drugi put za one koji žele taj premium vinski life style koji okuplja establišment oko sebe, ali ipak sloj ljudi koji poznaje i traži kvalitet a ne samo sjaj. U tom smislu kako praviti vina odredjuje i kakav vinar ćete biti.

Da sve bude zanimljivije, mi smo se odlično proveli na oba mesta, mada smo ne znajući kakvu ponudu sa hranom imaju vinarije, svratili u Surduk u čuveni riblji restoran Maligan da mi lepo ručamo, pa da dalje vino pijemo. A ateljeu vina Šapat se služi odlična hrana iako to ima svoju cenu.

Ostala je dilema, kom se carstvu privoleti ako kreneš putem vinarstva? Šanse su 50-50% za bilo koji izbor.

I to sve na 50 rodjendan svestan da se uz dobro vino može doživeti 100 godina 🙂

Kada sve propadne, ostaće Bog i vino – Bela Hamvaš

P.S. Vino je sastavni deo Svete tajne pričešća u pravoslavlju. Mi se pričešćujemo osveštanim vinom i hlebom, koji su simbolično krv i telo Hristovo, čijim primanjem dobijamo blagodat Svetog Duha i mogućnost da se očistimo od greha, da nam se oproste gresi, kako bi sa čistom dušom mogli da pristupimo Tvorcu. Otuda je ova Hamvašova rečenica puna simboličkog značenja i odslikava onu krajnju hrišćansku duhovnost i Hristove reči da se ostavi sve i podje za njim. Kad sve naše želje, htenja i napori u ovom materijalnom svetu propadnu, kad ih se odreknemo, ostaće nam samo želja za Tvorcem i čaša vina na pričešću, putem koje se vraćamo Njemu.

Amin.

Zlatko Šćepanović 

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.