SLOBODNI PAD TEČNOSTI

Pre 90 godina jedan australijski profesor hteo je da ispita osobine jedne od najgušćih smola, tako što je sproveo, ispostaviće se, najdugovečniji eksperiment njenog slobodnog kapanja pod uticajem zemljine teže. Ovaj ogled traje i danas u iščekivanju pada tek desete kapi za bezmalo sto godina!

 

Pek (na engleskom: Pitch) je viskoelastični polimer i jedna od najgušćih tečnosti koja postoji na planeti Zemlji. Eksperiment u kojem on ima glavnu ulogu sproveden je kako bi se izmerili protok i viskoznost pod određenim uslovima i budnim okom kamere koja odnedavno prati njeno curenje iz sekunda u sekund.

najdugovečniji eksperiment
Radoznali studenti širom sveta stalni su gosti-posmatrači najdugovečnijeg eksperimenta svih vremena

Sve je počelo 1927. godine kada je profesor Tomas Parnel sa australijskog Univerziteta Kvinslend u Brizbejnu krenuo u neobičan ogled koji je imao za cilj da ispita osobine ove guste smole. Parnel je bio odlučan u nameri da dokaže da ovoj tečnosti treba mnogo vremena kako bi iscurila pod uticajem gravitacione sile.

Priprema samog eksperimenta trajala je godinama. Profesor Parnel je zagrejao veću količinu peka i stavio je u zatvorenu levkastu posudu kako bi se materija nataložila. Samo tri godine ovaj naučnik proveo je u iščekivanju da se pek u ovoj posudi potpuno “umiri”.

Kada je video da je nivo peka u posudi ravnomeran, profesor je 1930. godine odsekao dno posude i pek je krenuo da curi. Očekivao je da će to curenje ići veoma sporo, ali nije mogao ni da pretpostavi da za skoro čitav jedan vek iz posude neće prokapati ni deset kapi ove tečnosti, kao ni da će eksperiment i do dana dašanjeg trajati!

tomas parnel
Tomas Parnel

Parnel je za svog života ispratio curenje svega dve kapi peka – prva kap odvojila se od mase 1938, a druga 1947. godine. Već naredne godine, profesor Parnel je preminuo. Ipak, njegova smrt nije uticala na nastavak ogleda, koji je na taj način postao najdugovečniji laboratorijski eksperiment svih vremena! U pitanju je rekord zabeležen od strane Ginisa, jer od 1927. godine pa do sada, iz posude sa pekom iscurelo je svega devet kapi ove ekstremno guste smole.

Godine 2000. postavljena je veb kamera kako bi se uživo nadgledalo curenje, ali zbog izvesnih tehničkih poteškoća nije zabeležen trenutak odvajanja kapi od mase u tim godinama. Današnjim tehnologijama omogućeno je svima da uživo prate odvajanje desete kapi od guste smole koje treba da se dogodi u godinama koje slede.

OVDE uživo možete pratiti ovaj zanimljivi eksperiment!

Pek je materija 230 milijardi puta viskoznija od vode. Osam godina prosečno potrebno je da prođe između dve kapi koje se od zgusnute mase odvajaju pod silom zemljine teže. Deseta kap ne očekuje se da će “pasti” pre 2020. godine.

Posle sedme kapi, peku je bilo potrebno više od 12 godina da istisne sledeću kap. Od tada se eksperiment smatra prilično nepredvidivim zbog promene mnogih okolnosti u kojima se odvija, kao što su temperatura i pad pritiska taloga u levku usled kapanja.

Još jedno od objašnjenja iznenadne promene viskoziteta ove tečnosti jeste to što je u prostoriji gde se sprovodi eksperiment ugrađen klima uređaj nakon renoviranja zgrade tokom 80-ih godina prošlog veka. To je drastično usporilo čitav proces, jer je sistem za hlađenje spustio prosečnu temperaturu i indirektno doprineo dužem odvajanju kapljica.

Umesto da ga modifikuje, drugi staratelj nad ovim ogledom profesor Džon Mejnstoun, odlučio je da je najbolje napustiti uslove koje je profesor Parnel postavio, radi navodnog “naučnog integriteta”.

Profesor Mejnstoun umro je 23. avgusta 2013. godine nakon moždanog udara. Nadgledanje ovog eksperimenta od tada je pod komandom profesora Endrjua Vajta.

Zanimljivo je da je 2005. godine ovaj eksperiment dobio tzv. “Ig Nobelovu nagradu”, što je parodija pravog Nobelovog priznanja, koja se dodeljuje neuobičajenim i često besmislenim naučnim eksperimentima, koji su naizgled trivijalni, ali spadaju u domen „zanimljive nauke“ i podstiču razvoj naučnog duha približavajući ga običnom čoveku, kome naučna misao nije tako bliska.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.