Goranci u Beogradu: „Pelivan“ već više od veka i po pravi kolače i poštuje ćirilicu

SLATKI KUTAK U CENTRU

Vredni Goranci u Beogradu na nekoliko mesta drže svoje zanatske radnje, a među njima su svakako najpoznatiji poslastičari u srcu prestonice. Peta generacija čuvenog „Pelivana“ pravi kolače i sladoled na radost Beograđana i gostiju glavnog grada.

 

Ko bio rekao da Goranci, nadaleko čuveni poslastičari, više od 165 godina drže poslastičarnicu u Beogradu, imena ispisanog ćiriličnim pismom.

goranci u beogradu

Mladi Musab Al Šukeir u ambijentu poslastičarnice „Pelivan“

Poslastičarnica „Pelivan“ nalazi se u srcu Beograda, preko puta crkve Svetog Marka, a neposredno pored Prodavnice SPC. I ne samo da je firma ispisana po propisu i kako nalaže 10. član Ustava Republike Srbije, ćirilicom, već je i ponuda takođe ispisana ćiriličnim pismom. I to je tako sve od 1851. godine kada je osnovana firma do dana današnjeg.

Patina prošlih vekova

A kakvu priču čuva ova beogradska poslastičara saznajemo od Musaba Al Šukeira najmlađeg brata u porodici Al Šukeir koja drži ovu uslužnu radnju. Student političkih nauka u Beogradu, Musab, koji se bavi i novinarstvom, po dogovoru nas je dočekao u poslastičari „Pelivan“ čija unutrašnjost ima braon patinu iz prošlih vekova, sačuvanu i modenizovanu detaljima u varijanti metal-staklo.

Kada se uđe unutra ima se doživljaj duha nekog davnog perioda i starog Beograda. Možda zbog brojnih slika stare prestonice, okačenih po svim zidovima. Utisak je snažan…

„Moj čukun-deda Mustafa Pelivanović je bio pelivan (rvač) i jednom prilikom je dobio nagradu od koje je 1851. godine osnovao poslastičarnicu kod Stambol-kapije u Beogradu kod Traga Republike, nešto dalje od ove sadašnje poslastičarnice“, priča nam Musab Al Šukeir i nastavlja:

„Mi smo peta generacija. Bila je to jedna od prvih poslastičara u Beogradu, a možda i jedna od najstarijih u svetu. Ali kada je 1941. godine bombardovan Beograd, tada je srušena i ta poslastičarnica. I tada je moj deda Azir Pelivanović prebacio poslastičarnicu na ovo mesto“.

Volim Beograd, Goru i Kosovo

Kroz „Pelivan“ je prošlo dosta Goranaca sa Kosova i Metohije. Dolazili su i radili ovde, tragali za poslom, školovanjem… Ostvarivali su kontakte preko ove stare poslastičarnice.

„Možda je prepotentno reći da smo mi doveli Gorance u Beograd, ali to tako dođe“, priča nam Musab.

Ovaj mladić kaže da mu je majka bila rođena u Gori, u selu Zli Potok, gde je i sahranjena, po svojoj želji.

„Meni je majka Goranka, a otac Sirijac, ali ja se ne osećam ni Gorancem ni Sirijcem, ja sam Srbin muslimanske vere“, kaže Musab za sebe i napominje da u porodici imaju snajke Goranke, jednu Albanku a da bi on voleo da uzme za ženu Srpkinju.

„Goru i Kosovo volim i doživljavam kao deo moje zemlje. Volim Beograd. Živimo na Dorćolu. U meni je spojeno nespojivo, slavim Bajram i Đurđevdan“, kaže naš sagovornik.

„Ne idem često u Goru, ali sam ove godine bio za Đurđevdan i majci na grob. Gora se modernizovala, gubi se tradicija. U selu leti ima naroda ali zimi ostane svega nekoliko porodica. Svi su u Srbiji ili u inostrnstvu“, dodaje Musab, navodeći da njegova porodica ima još jednu poslastičarnicu „Pelivan“ u Nišu, dok drugi Goranci imaju zanatske slatke kuće svuda po Srbiji – u Subotici, Čačku, Valjevu, Somboru, Jagodini, Nišu, Kosovskoj Mitrovici…

A kada smo ga pitali da li su Goranci stvarno veoma vredni, krotki i porodični kako ih bije glas, Musab nam je to potvrdio rekavši da su se neke stvari ipak i kod Goranca promeile.

„Goranci jesu zaista vredni, porodični ljudi koji vode računa o deci i starima… Uglavnom su ugostitelji, ali ima i istaknutih Goranaca među profesorima, sportistima, lekarima, piscima i u drugim profesijama“, kaže na kraju razgovora Musab Al Šukeir.

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić

Povezani članci - Pročitaj više

Leave a Reply

Your email address will not be published.