POVRTNI VIDAR
Njegove listove privijamo na opekotine i povrede, dok rasolom lečimo mamurluk, ali je lekovitost kupusa mnogo šira od ovih nekoliko primena koje su svima poznate. Kao prirodni antiseptik, kupus deluje preventivno na mnoge bolesti.
Kupus je kao jestiva biljka poznat odavno. Još je rimski pisac Katon Stariji u svom traktatu o poljoprivredi pripisao kupusu brojna lekovita svojstva.
Kod nas je, verovatno ne poznajući delo pomenutog rimskog državnika, dugo bilo uvreženo mišljenje da je kupus „sirotinjska namirnica“, bez nekog posebnog zdravstvenog značaja. Istina je da u svežem stanju obiluje hranljivim materijama, dok se pri kuvanju veoma velika količina njih izgubi. To loše mišljenje o kupusu potiču upravo iz činjenice da ga mi ovde već vekovima više volimo kuvanog ili prženog nego svežeg u salati.
Kad smo već kod toga šta se nekada mislilo u našim krajevima, pomenućemo i to da se odvajkada govorilo da decu donose rode, dok se u tradiciji nekih zemalja Evrope, poput Francuske, s kolena na koleno prenosila legenda da se bebe rađaju u kupusu. Upravo zbog ovakvog značenja, kupusu se u pojedinim zapadnim kulturama pripisuje simbolika jedne tako važne stvari kao što je ljudski život.
Poznato je da su ugljeni hidrati i masti izvori energije, dok proteini služe za izgradnju organizma. U određenim dozama, ljudskom telu potrebni su i vitamini, minerali i ostale hranljive materije bez kojih opstanak čoveka ne bi bio moguć. Do danas je utvrđeno da je kupus veoma značajan izvor mineralnih soli, vitamina A, B, C i posebno vitamina K, celuloze, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, cinka, sumpora… Zato je preporučljivo da se u svežem ili kiselom stanju kao salata jede u svako doba godine, a posebno zimi, zbog čega je i prozvan „kraljem zimskog povrća“.
Dakle, kupus u ishrani ima neprocenjivu važnost, tako da je velika zabluda smatrati ga bezvrednom namirnicom.
Nekoliko činjenica o kupusu i njegovim blagodetima
Kuvani kupus, bez masnoće, preporučuje se osobama obolelim od ciroze jetre i zapaljenja bubrega.
Oboleli od čira i bolesti jetre ne bi ni u kom slučaju trebalo da jedu jela od kupusa napravljena sa mnogo masnoće, kao što je npr. podvarak.
Ljutina kupusa potiče od sumpornih heterozida, zbog kojih kupus deluje antiseptično i treba ga jesti preventivno u slučaju sprečavanja pojave zaraznih bolesti.
Pošto je kupus bogat sumporom, voda u kojoj je kuvan izvanredna je za lepu i negovanu kožu, tako da se konzumiranje ove vode preporučuje svima koji nisu zadovoljni kvalitetom svoje kože.
Sok od kupusa dobar je prirodni lek za lečenje oboljenja sluzokože organa za varenje, naročito želuca.
Slatki i kiseli kupus, a posebno rasol (voda iz kiselog kupusa), pravi su narodni lekovi protiv zatvora.
Iz narodne medicine potekao je i provereni recept za lečenje mamurluka, gde je glavni adut opet rasol iz kiselog kupusa.
Sok od svežeg kupusa štiti mozak od štetnog delovanja slobodnih radikala i ukupne štete koju prouzrokuje starenje.
Ako se nekoliko listova svežeg kupusa skuva u šolji mleka, dobija se napitak koristan u borbi protiv bronhitisa.
Malokrvnim osobama preporučuje se da ga jedu sirovog ili kuvanog na pari ili da svakog dana popiju dve čaše isceđenog soka.
Lekovito svojstvo kupusa nikako ne treba zaboraviti kada su u pitanju opekotine, rane ili čirevi, gde se stavljaju listovi kupusa kako bi se tegobe otklonile i sprečilo stvaranje gnoja i infekcije.