ISHRANA DUGOVEČNOSTI
Nazvana po jednom od japanskih ostrva, Okinava dijeta predstavlja način života i kulturu ishrane jednog dela Japanaca, zbog koje oni ne samo da su zdravi i vitalni u poznim godinama, već im ona obezbeđuje i dug vek.
Za svaku osobu koja je odlučna da živi zdravo i prilagodi ishranu u tom smislu, stvar je izbora da li će se odlučiti za mediteransku ishranu, ketogenu dijetu ili neki drugi način iz mnoštva onih uz pomoć koje se gube kilogrami.
Međutim, postoji jedan specifičan način ishrane kojem se savremeni nutricionisti i pobornici zdrave ishrane uvek vraćaju i pominju ga, a to je tzv. Okinava dijeta. Oni to čine jer ovaj način ishrane ne samo da redukuje kilograme, već obezbeđuje i dugovečnost osobi koja ga praktikuje.
Šta je Okinava dijeta?
Naziv “Okinava dijeta” (zove se još i Okinava ishrana) potiče od imena najvećeg ostrva japanskog arhipelaga Rjukju. Zaljubljenici u istoriju setiće se bitke kod Okinave iz perioda Drugog svetskog rata, ali ime ovog ostrva sve više treba zapamtiti i zato što njegovi stanovnici žive zaista veoma dugo.
Dok prosečan životni vek u SAD iznosi 78,8 godina, u Japanu je on 84 godine, dok ljudi sa Okinave dožive i 100 godina. U brojkama je to čak pet puta više u odnosu na njihove sunarodnike u ostalim delovima Japana. Istraživači su godinama proučavali stanovnike Okinave i pronašli da odgovor u tipičnoj ishrani Okinavaca i njihovom odnosu prema jelu.
Šta Okinavci jedu?
Okinava dijeta bazira se na prirodi i njenim postulatima. U njoj je naglašena ishrana bogata žutim, narandžastim i zelenim povrćem. Dok je pirinač neizostavan u drugim delovima Japana, stanovnici Okinave su smanjili upotrebu ove žitarice i umesto nje koncentrišu se na ljubičasti slatki krompir (batat). Meso (uključujući i svinjetinu), mleko i morski plodovi se jedu u malim količinama, a naglasak je na soji i mahunarkama.
Cela ishrana je zasnovana je na niskom unosu šećera i žitarica, tako da žitelji Okinave troše oko 30 odsto manje šećera i 15 odsto manje žitarica nego stanovnici u ostatku Japana.
Hara hachi bu – ključ neprejedanja
Ne može se govoriti o ishrani Okinavaca bez pominjanja pojma “hara hachi bu”. To je konfucijanski princip koji ih podseća da prestanu s jelom onda kada su 80 odsto siti, što bi značilo da stanovnici Okinave nikada ne mogu upasti u rizik da se prejedu.
Jesti umereno i polako na ovaj način znači da Okinavci imaju vremena da razmisle o tome šta i kako konzumiraju hranu. Praktično, oni dok jedu proveravaju sami sebi kada je vreme da odustanu od daljeg jela, jer su postigli sitost, tako da ovo temeljno konzumiranje hrane daje vremena njihovom stomaku da signalizira mozgu osećaj sitosti.
Ispostavlja se da se ova strategija veoma isplati. Žitelji Okinave obično jedu oko 1.200 kalorija dnevno, mnogo manje od preporučenog svetskog proseka od 2.000 kalorija. To je zato što je hrana koju konzumiraju Japanci bogata hranljivim materijama, a i zbog već navedenog običaja “hara hachi bu”, koji im stopira unos kalorija. To je ključ zbog kog su Okinavci zdravi tokom celog svog života koji traje najmanje osam decenija, a češće i poprilično duže.
Jesti kao stanovnik Okinave: 3 pravila
- Živopisna hrana
Jesti razno voće i povrće je dobro za nas bez obzira na to kakvo je i toga se pridržavaju Okinavci. Oni biraju voće i povrće raznih boja, jarkih i živopisnih. Zatp je njihova ishrana bogata antioksidansima i hranjivim materijama.
Konkretno, narandžasto i žuto voće i povrće bogato je karotenoidima, a to su hraljive materije koje ublažavaju upalu, podstiču rast i razvoj i poboljšavaju funkciju imunog sistema, kao i sve kritične delove organizma kako bi čovek ostajao zdrav s godinama.
- Ograničena količina visokokvalitetnog mesa i morskih plodova
Iako Okinava dijeta dozvoljava meso i morsku hranu, to se dešava u malim i ograničenim količinama. Konzumiranje ovakve hrane dozvoljeno je svega nekoliko puta nedeljno ili u posebnim prilikama, što je dovoljno za obezbeđivanje organizma zdravim mastima, čime se sprečava pojava i smanjuje upala, kontroliše nivo holesterola i umanjuje rizik od srčanih oboljenja, uz pridržavanje kalorijskog unosa od oko 1.200 kalorija dnevno.
- Ograničenje žitarica i mlečnih proizvoda
Ne može se ignorisati činjenica da Okinava dijeta u sebi skoro da i nema mlečnih i žitnih proizvoda. Gluten, koji se nalazi u zrnu žitarica, predstavlja opasnost, mnogo veću nego što je to bio slučaj u prethodnom veku, jer npr. pšenica koju danas kupujemo sadrži skoro dvostruko veću količinu glutena nego nekada.
Previše glutena može da izazove probavne probleme, upale, nervozna creva i alergijske reakcije. Čak i ljudi koji misle da mogu tolerisati unos glutena često se iznenade kada otkriju da se smanjenjem ili eliminisanjem ovog proteina iz ishrane njihovo zdravlje poboljšalo, a neki problemi koji su bili naizgled nevezani sa tim, kao što su akne ili nadimanje, potpuno iščeznu.
Stanovnici Okinave, kao i većina azijskih kultura, konzumiraju veoma malo mleka i mlečnih proizvoda.