http://www.bastabalkana.com Natural. Life. Style. Blog. Fri, 10 Feb 2012 23:01:55 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 http://www.bastabalkana.com/2011/02/pedeset-godina-samoce/ http://www.bastabalkana.com/2011/02/pedeset-godina-samoce/#comments Mon, 28 Feb 2011 06:08:46 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=9291 Dejan Novačić * * * . Ove godine navršava se pola veka od kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. Biće veselo. . Svi smo naši, samo jaši . Svako će morati ponešto da proguta: Srbi činjenicu da je Andrić bio Hrvat, Hrvati da je živeo u Beogradu, Bošnjaci i jedno i drugo, a svi zajedno da je bio komunista. U zemljama koje nemaju ništa zajedničko – pogotovo ne jezik, književnost i komunističku prošlost – sve su to gorki zalogaji. Zato ih jedni gutaju zapušenog nosa, drugi crvenih ušiju, a treći se prave blesavi. Takav je slučaj s beogradskom Zadužbinom Ive Andrića koja punom parom nastavlja da liferuje Andrićevu nagradu kao da je to najnormalnija stvar na svetu i kao da posao, mesićevski rečeno, već odavno nije obavljen. . Volja za noć U “Pravilima o dodeljivanju Andrićeve nagrade” piše da se “na osnovu piščeve testamentarne volje” nagrada dodeljuje za priču ili zbirku priča “napisanu na srpskom jeziku” i objavljenu "u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj”, s tim što se tekst povelje, jasna stvar, “ispisuje ćirilicom”. Jedino nije jasno u kom su to mraku službenici Zadužbine iskopali oporuku u kojoj Andrić (“svojom testamentarnom voljom”) zavešta nagradu piscima u Srbiji, Crnoj Gori i (pazi ovo) Republici Srpskoj, ali ne i onima u Hrvatskoj, Federaciji BiH i (što da ne?) u Distriktu Brčko. Takođe, nije jasno ni zašto se Andrić pod stare dane odrekao svog srpskohrvatskog u korist srpskog jezika, niti zašto se Zadužbina odrekla svog srpskog u ime hrvatskog jezika: pravilnik im je, pardon, napisan latinicom. . Stari pas i novi trikovi Teško da je Andrić, kao prvi potpisnik Novosadskog dogovora (“... jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan je jezik ...”), mogao biti fasciniran srpskim jezikom više nego što je Krleža bio impresioniran hrvatskom kulturom. Pogotovo ne u meri da zgužva
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/02/pedeset-godina-samoce/feed/ 5 http://www.bastabalkana.com/2010/07/bloomsday-praznik-knjige-koju-niko-ne-cita/ http://www.bastabalkana.com/2010/07/bloomsday-praznik-knjige-koju-niko-ne-cita/#comments Thu, 01 Jul 2010 06:59:25 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=6339 Dejan Novačić * * * Bloomsday: praznik knjige koju niko ne čita . U Irskoj se „Ulis“ može naći svuda – ima ga u knjižarama, ima ga na aerodromima, ima ga u prodavnicima suvenira. Odavde se širom sveta godišnje liferuje na desetine hiljada  komada, a najčešći kupci su strani turisti i irski iseljenici u poseti starom kraju. Knjiga je to dizajnirana, nije skupa i odlično izgleda na polici. Pored “Ulisa” dobro idu i “Portreti umetnika u mladosti” i “Dublinci” pa čak i “Bdenja Finnegana”. O magnetima za hladnjake i šoljama za kafu s Joyceovim likom i da ne govorimo. Potražnja za ovim artiklima je velika, naročito sredinom juna, u vreme Bloomsdaya, praznika posvećenom romanu “Ulis”, piscu Jamesu Joyceu i njegovom rodnom gradu Dublinu.  Među irskim ljubiteljima književnosti Joyce i “Ulis” tih dana uživaju popularnost kakva se može porediti samo sa kultom pisaca i knjiga kakav je nekada vladao u Sovjetskom Savezu.  Ali nije uvek bilo tako. . Šta je Joyce radio za vreme rata Mnogo pre nego što su Bunjin i Nabokov emigrirali iz boljševičke Rusije, Joyce je već uveliko bio napustio katoličku Irsku. Čim je stekao pravo da sam u krčmi naruči piće, Joyce je u jesen 1904. spakovao kofer, uzeo Noru za ruku i zauvek otišao iz Dublina. U narednih desetak godina, napisao je jednu dramu, jedan  roman, nešto stihova i zbirku priča. Ovo poslednje izdavači su mu odbili ravno 20 puta. Kad je zbirka pod naslovom „Dublinci“ napokon izašla iz štampe, počeo je Prvi svetski rat. Milioni su ginuli pod nacionalnim zastavama, Irci su dizali ustanke protiv Engleza, a Joyce je, bežeći od rata i seleći se između Trsta, Pariza i Zuricha, pisao novi, veliki roman o povratku kući. Kada ga je mnogo godina kasnije u Francuskoj jedan irski patriota strogo upitao: “Šta ste radili za vreme
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/07/bloomsday-praznik-knjige-koju-niko-ne-cita/feed/ 3 http://www.bastabalkana.com/2010/06/omladinci-trce-pocasni-krug/ http://www.bastabalkana.com/2010/06/omladinci-trce-pocasni-krug/#comments Thu, 03 Jun 2010 08:30:05 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=6097 Dejan Novačić * * * Nekima nije dosta. Neki i dalje trče. Od Bleda do Umaga, od Jajca do Drvara, i od Tivta do Ohrida, omladinci i omladinke, sada već u najboljim godinama, ne odustaju od štafete mladosti. Na plato ispred muzeja 25. Maj u Beogradu ove godine stiglo je čak šest štafeta iz šest gradova bivše Jugoslavije. Palice su završile u rukama Josipa “Joške” Broza, Titovog unuka, ugostiteljskog radnika i predsednika Komunističke partije Jugoslavije. Unuk se zahvalio, rekao da Dan mladosti “jača veze među ljudima bivše Jugoslavije” i odneo palice kući. Istovremeno, na drugom kraju grada, održana je spontana mini - štafeta na potezu bife „Kadinjača“ - kafana „Drvar“. Štafetna palica je u obliku boce "chivasa", Titovog omiljenog viskija, prevalila put od sedamdeset pet metara, savladala dva ćoška i bezbedno prešla jednu prometnu ulicu. Uzimajući u obzir da su nosioci štafete vredno trenirali još od ranog jutra - nije mala stvar. Sve je počelo 1945. godine kada je CK SKOJ-a odlučio da „rođendan maršala Tita obeleži posebnim programom”, i to tako što će uoči 53-rođendana druga Tita „odeljenje za fiskulturu organizovati masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije”. Prva štafeta krenula je iz Kumrovca, rodnog sela druga Tita, a u Beogradu je predao Mika Tripalo, u to vreme predsednik Narodne omladine Jugoslavije. Posle je svake godine štafeta kretala iz drugog mesta i republike. Omladinci su nosili “lepo izrađene palice i u njima pisanu čestitku našem Maršalu, sa pozdravima naroda koji ih je putem dočekivao...” Većina omladinaca je trčala, a bilo je i onih koji su plivali, ronili, pa čak i skakali iz aviona. Ostali su stajali u špaliru i bodrili mlade maratonce aplauzom. Kasnije, nakon što smo preležali dečje bolesti socijalizma, “Titova štafeta” preimenovana je u “Štafetu mladosti”, a Titov rođendan u “Dan mladosti.” Neki kažu da incijativa za promenu
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/06/omladinci-trce-pocasni-krug/feed/ 11 http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-3/ http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-3/#comments Wed, 17 Feb 2010 09:00:40 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=5136 Dejan Novačić * * * Problem sa srpskohvratskim je u tome što je od svih mogućih naziva za ovaj jedinstven jezik izbaran najgori. Prvo, iz naziva su izbrisani Bošnjaci i Crnogorci. Drugo, iz njega su izbrisani i Jugosloveni, kojima je ovaj jezik takođe maternji. Treće, i najvažnije - ni jedan od ovih naroda ni za živu glavu neće da govori istim jezikom kao i ostali. . . . Nomen est omen Koliko nam se jezici razlikuju zna svako ko je ikada u Zagrebu pokušao da naruči kafu ili u Beogradu kavu. Nema šanse da te kelner razume. O  kahvi i da ne govorimo. Zato je ugostiteljskim radnicima s poznavanjem hrvatskog, srpskog i bosanskog jezika naglo skočila cena. U vozu Beograd – Zagreb, recimo, ima jedan koji, u ne baš beloj kecelji, gura kolica i viče  “kafa! kafa!” do granice, a “kava! kava!” od granice. I odlično mu ide, iako je kafa odvratna. Naravno, nisu samo kelneri u vagon-restoranima profitirali na smrti zajedničkog jezika. U Strasbourgu, sedištu Evropskog parlamenta, gde su jezički tečajevi unosan posao, oni što drže kurs iz sprkohrvatskog, u očekivanju proširenja Unije na Zapadni Balkan, smislili su originalan reklamni slogan: “four for one” - platiš jedan dobiš četiri. Pa dobro, gde je dođavola nestao taj srpskohrvatki? Zavisi kako se posmatra. Iz ugla krvi i tla to uopšte nije važno: važno je da mi sada govorimo svojim jezikom i da je naš jezik poseban među drugim jezicima, kao što smo mi izuzetni među drugim narodima. Iz perspektive lingvistike ovo pitanje naravno nema veze s mozgom, jer jezik nigde nije nestao, i ne samo da postoji, već je i dalje - ovde nikakvo kukanje i guslanje ne pomaže - zajednički. Jer, oni koji ga govore, međusobno se razumeju, što je konačni  argument, bar kad je lingvistika u pitanju. Problem sa
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-3/feed/ 9 http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-2/ http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-2/#comments Tue, 16 Feb 2010 09:00:31 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=5133 Dejan Novačić * * * Problem sa srpskohvratskim je u tome što je od svih mogućih naziva za ovaj jedinstven jezik izbaran najgori. Prvo, iz naziva su izbrisani Bošnjaci i Crnogorci. Drugo, iz njega su izbrisani i Jugosloveni, kojima je ovaj jezik takođe maternji. Treće, i najvažnije - ni jedan od ovih naroda ni za živu glavu neće da govori istim jezikom kao i ostali. Nastavak prvog članka . . . . . . . Babylon by us . Iako su srpski i hrvatski jezici bili spojeni u jedan zajednički, zvaničan jezik, ni jedan učenik u Karlovcu ili Smederevu ne bi ni pod visokom temeraturom  rekao “dobio sam keca iz srpskohrvatskog ili hrvatskosprskog  jezika”. Jednostavno, zvučalo je glupo. A kečevi su pljuštali, i to nemilosrdno - što iz  hrvatskog, što iz srpskog. A najviše iz matematike. Problem s nazivom jezika nisu imali samo loši učenici, već i pojedini akademici. Famozna “Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika” iz 1967. godine bila je odgovor Matice Hrvatske - i drugih hrvatskih institucija značaja - unifikaciji jezika, nacija i kultura. Uz salve Partiji, pohvale vlastima i izraze  lojalnosti državnoj ideologoji, potpisnici su tražili da se ustavom garantuje ravnopravnost hrvatskog, srpskog, slovenačkog i makedonskog jezika i da se u zvaničnu upotrebu vrati naziv hrvatski ili srpski jezik. Jedni su u ovome videli demokratski poziv na  povratak AVNOJ-skim principima, dok su drugi - kojih je bilo više - u “Deklaraciji” videli začetak “Hrvatskog proljeća” i narastajućeg hrvatskog nacionalizma. Kako bilo, i ma koliko se Tito nervirao zbog Savke, Mike i ostalih, nakon republičkih ustavnih amandmana iz 1972. u Hrvatskoj su đaci počeli da uče “hrvatski ili srpski” umesto “hrvatskosrpskog” jezika, .Po Ustavu SFRJ iz 1974 godine, pored srpskohrvatskog, (srpskog ili hrvatskog), slovenačkog i makedonskog, službeni jezici postali su i albanski i mađarski. U Jugoslaviji
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-2/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-1/ http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-1/#comments Sun, 14 Feb 2010 23:10:28 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=5131 Dejan Novačić * * * Problem sa srpskohvratskim je u tome što je od svih mogućih naziva za ovaj jedinstven jezik izbaran najgori. Prvo, iz naziva su izbrisani Bošnjaci i Crnogorci. Drugo, iz njega su izbrisani i Jugosloveni, kojima je ovaj jezik takođe maternji. Treće, i najvažnije - ni jedan od ovih naroda ni za živu glavu neće da govori istim jezikom kao i ostali. . . . Kako je Mile Budak postao srpski pisac Srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik ima važno obeležje klasičnih jezika: mrtav je. Bar što se tiče bivših jugoslovenskih republika. Tu je duboko zatrpan, a zemlja iznad njega je poravnana i dobro nabijena. Što se ostatka sveta tiče, srpskohrvatski je i dalje u normalnoj upotrebi medju lingvistima, prevodiocima i profesorima književnosti. Iako je imao najduži naziv na svetu, ovaj jezik je živeo kratko. Rođen u Novom Sadu 1954. godine, nije se dovukao ni do četrdesete, kad su ga braća jedne noći sačekala iza ćoška i polomila kao nepismen kredu. Tako je srpskohrvatski  otišao na đubrište istorije, zajedno s Jugoslavijom, socijalizmom i sličnim glupostima, a braća su se, okupljena oko svojih ognjišta i  promukla od rakije, duvana i  patriotskih koračnica, oglasila svako na svom, posebnom, jeziku. Ideal evropskog romantizma o trostrukom jedinstvu jezika, nacije i drzave doživeo je apoteozu na brdovitom Balkanu krajem XX veka. S malim zakašnjenjem od 200 godina. Stari jezik nije se bio ni ohladio, a već je zamenjen novim, lepšim jezicima. Jezici su, poput stotinu cvetova iz Maove kulturne revolucije, uspevali na sve strane, pod budnim okom lokalnih akademika i dvorskih  jezikoslovaca. Oni su vredno đubrili svoje bašte, takmičeći se ko će o svojoj ili, još bolje, tuđoj, smisliti nešto do tada nečuveno i neviđeno. Zahvaljujući senzacionalnim otkrićima - poput pronalaska onog hrvatskog stručnjaka da je srpski jezik nastao pre tačno 74 godine, kad
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-1/feed/ 2 http://www.bastabalkana.com/2010/01/dinner-party-trbuhom-za-kruhom/ http://www.bastabalkana.com/2010/01/dinner-party-trbuhom-za-kruhom/#comments Fri, 15 Jan 2010 08:00:05 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=4727 Kinezi jedu crve, Francuzi žabe, a Italijani mačke. Za razliku njih, mi jedemo fine stvari. Zbog toga ne postoji naša domaćica koja u “dijaspori” nije pozvala na večeru “strance”, tj. ljude u čijoj zemlji živi, a da se ovi, željni nečeg normalnog, nisu “udavili”, “ubili” ili u najmanju ruku “razvalili” od njene kuhinje. To je zato što je naša hrana neuporedivo ukusnija, zdravija i bolja od njihove. Mislim, objektivno.]]> http://www.bastabalkana.com/2010/01/dinner-party-trbuhom-za-kruhom/feed/ 2 http://www.bastabalkana.com/2009/12/tako-mlada-a-vec-slovenka/ http://www.bastabalkana.com/2009/12/tako-mlada-a-vec-slovenka/#comments Mon, 14 Dec 2009 09:14:45 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=4204 Dejan Novačić * * * Preuzeto sa http://cyberotpisani.blog.co.uk/ Zašto su u SFRJ Slovenke uživale reputaciju, zašto je Slovenci nisu uživali, i o kakvoj reputaciji je reč . U bivsoj Jugoslaviji postojao je neki red. Znalo se ko je kakav i gde mu je mesto. Bosanci su bili glupi, Srbi primitivni, a Crnogorci lenji. Slovenci, su, naravno, bili sebicni. Ali, za razliku od njih, Slovenke nisu. Naprotiv, bile su veoma darezljive. Bar kada je o onim stvarima rec. Bilo je puno toga u SFRJ oko cega Srbi, Hrvati i ostali Bosanci nikako nisu mogli da se sloze. Ali, svi su se slagali u jednom: da je zemlja okrugla, da je voda mokra i da su Slovenke lake. Krilata izreka “tako mlada, a vec Slovenka” ponavljana je sirom SFRJ kao biser narodne mudrosti i kao aksiom primenjene etnopsihologije. Obicno iza pete runde, kada razgovor u nekoj seoskoj kafani, restoranu doma JNA ili stanicnom bifeu sa fudbala predje na fundamentalna pitanja filozofije marksizma. Jer, kao sto je za razumevanje svetske revolucije neophodno poznavanje jedanaeste teze o Fojerbahu, tako je i za proucavanje seksualne revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije neophodno razumevanje ove klasicne teze o Slovenkama. Cime su Slovenke zasluzile reputaciju najpristupacnijih zena u Jugoslaviji? Podjimo redom - jos od pre II svetskog rata, za razliku od zena u nekim drugim delovima zemlje, Slovenke vise niko nije trampio za koze i vrece brasna. One su u NOB i revoluciju usle kao vec emancipovane zene, koje su znale sta hoce, i koje se nisu ustezale da kazu sta je to sto hoce. To je ostavilo dubok utisak na partizane, pogotovo sto su to vecinom bili seljaci iz udaljenih i patrijarhalnih sredina, koji su pre rata do zena dolazili retko i tesko, uglavnom putem otmice. Posle demobilizacije partizani su se vratili kucama puni lepih uspomena i
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/12/tako-mlada-a-vec-slovenka/feed/ 9