http://www.bastabalkana.com Natural. Life. Style. Blog. Fri, 10 Feb 2012 23:01:55 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 http://www.bastabalkana.com/2011/11/nepotrebna-bitka-i-smrt-kralja-artura/ http://www.bastabalkana.com/2011/11/nepotrebna-bitka-i-smrt-kralja-artura/#comments Thu, 24 Nov 2011 23:01:43 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=14325 Priča o Bici kod Kamlana je zapravo bezvremena priča o ljubavi, mržnji, prijateljstvu i izdaji. Nju čine nezaboravni i tragični likovi: Artur legendarni kralj, Lanselot najbolji vitez, Gvinever najlepsa žena Britanije i Mordred - neželjeni sin rodjen u incestu Artura i njegove sestre. Medjusobno isprepletane, sudbine ovih ljudi na kraju uzrokuju bitku kod Kamlana, smrt svih aktera i propast divnog i pravednog Arturovog carstva. Bitka kod Kamlana je istorijski dogadjaj, odigrala se 537 ili 539 godine i u velškim trijadama poznata je pod nazivom „Nepotrebna bitka”!.]]> http://www.bastabalkana.com/2011/11/nepotrebna-bitka-i-smrt-kralja-artura/feed/ 0 http://www.bastabalkana.com/2011/10/preklapajuce-stvarnosti-ili-tacka-singulariteta/ http://www.bastabalkana.com/2011/10/preklapajuce-stvarnosti-ili-tacka-singulariteta/#comments Mon, 24 Oct 2011 22:01:36 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=11110 pre 30 000 godina. na području današnje Francuske. preklapajuća stvarnost Biće je odlučilo da celokupan dogadjaj u kome je učestvovalo sagleda i na drugi način. Želelo je da vidi kako se sve ono što je ono učinilo odigralo u dimenziji ljudi, i kako je jedno dete spojilo ljude i promenilo dogadjaje udaljene 30 000 godina. Zato je biće hrabro izašlo iz svoje božanske dimenzije i spustilo dete tačno na isti brežuljak na kome ga je pre mnogo godina našlo. Stajalo je veoma strpljivo i čekalo.]]> http://www.bastabalkana.com/2011/10/preklapajuce-stvarnosti-ili-tacka-singulariteta/feed/ 2 http://www.bastabalkana.com/2011/06/ekskalibur-mac-kralja-artura/ http://www.bastabalkana.com/2011/06/ekskalibur-mac-kralja-artura/#comments Tue, 21 Jun 2011 22:01:10 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=11003 Desa Djordjević - Milutinović * * * Svi mačevi legendarnog kralja Artura   U drevnim pričama kralj Artur je prvenstveno neustrašivi ratnik. On vodi bitke u ime zemlje i naroda. Bori se protiv bogova i demona, Rimljana i Saksonaca, lovi strašne mitske zveri i ubija zloglasne džinove. On je kralj-ratnik kome po pravu pripada Kaledfulč - sveti mač božanskog porekla. Vekovi su prolazili a priče se menjale. Nama je mač Kaledfulč poznat pod imenom Ekskalibur a veliki kralj-ratnik uglavnom po tome što je kao dečak izvukao "mač iz kamena".   Kralj Artur je bio Brit (Kelt) živeo je u VI veku i  priče o njemu vekovima su opstajale samo u keltskim legendama. Bile su to priče o kralju ratniku i bitkama koje je vodio protiv ljudi i bogova. Tek u srednjem veku (od XII do XVI v) ove legende dobile su svoju romantičnu pozadinu kakva nam je danas poznata. U srednjevekovnim idiličnim poemama koje su uglavnom stvarane za zabavu i po zahtevima lepih dvorskih gospa mačevi vise nisu ubojita sredstva kojima se seku glave neprijatelja, vec simboli pravednosti i čestitosti, volšebna sečiva koja neprimetno seku koprenu izmedju ovostranog i onostranog i na taj način preplicu  vilinske i ljudske svetove. Romantične Arturijanske legende pominju tri mača Kralja Artura, od kojih su dva izuzetno poznata. Prvi je bezimeni mač, takozvani "mač u kamenu", drugi je Eksaklibur, verovatno najpoznatiji mač na svetu a treći je Klarent, mač o kome se veoma malo zna i koji se pominje samo u dva ili tri teksta, i  u celokupnoj priči o Arturu i nije mnogo bitan. To je takodje čarobni mač, ali ne za rat, Artur ga koristi na viteškim turnirima. Prema legendi Mordred, zahvaljujuci Ginevri, krade Klarenta i njime, u bitci kod Kamlana, nanosi Arturu smrtonosnu ranu. . Nebeski mač u kamenu   Prema najpoznatijoj
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/06/ekskalibur-mac-kralja-artura/feed/ 0 http://www.bastabalkana.com/2010/12/caj-od-biljke-caj/ http://www.bastabalkana.com/2010/12/caj-od-biljke-caj/#comments Tue, 21 Dec 2010 23:11:49 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=8338 Mr Desa Djordjević Milutinović * * * U Srpskom narodu reč čaj se uglavnom povezuje sa čajevima od lekovitih biljaka kao što su nana, kamilica, šipak, žalfija itd. I shodno tome ovaj napitak nas obično asocira na bolesti, prehlade ili hladnoću, pa na pitanje „Da li ste za čaj?“ obično odgovaramo „Ne hvala dobro sam“. Medjutim, pored brojnih lekovitih napitaka koji su nam dobro poznati postoje i čajevi koji se prave samo od jedne jedine biljke – relativno male žbunaste biljke zvane – ČAJ (Camellia sinensis). Ovi čajevi (nama najpoznatiji pod nazivima crni indijski, crni ruski ili zeleni gruzijski) mogu se podeliti u četiri velike grupe: beli, zeleni, crni i ulong. Kod belih i zelenih čajeva listići prilikom prerade ne prolaze kroz proces fermentacije, kod crnih fermentacija listova je potpuna a kod ulonga fermentacija je delimična. Na taj način, uz prisustvo ili odsustvo fermentacije, nastaju različiti tipovi čajeva. ..... Proizvodnja Mada postoji nekoliko stotina različitih vrsta čajeva, prosto je fascinantno da se svi oni dobijaju od jedne jedine biljke i da tip čaja u potpunosti zavisi samo od procesa proizvodnje i podneblja u kojem se gaji biljka čaj. S te strane možda je najjednostavnije čaj uporediti sa vinom, jer sva vina ma koliko ih ima (crno, roze, belo, suvo) dobijaju se uvek od iste biljke – vinove loze. Kakvo će vino biti zavisi samo od procesa proizvodnje i podneblja. Za razliku od vinove loze koja traži suva topla područja Mediterana, biljka čaj uglavnom uspeva u hladnijim predelima gde je vlažnost vazduha povećana pa se zbog toga plantaže čajeva često nalaze u planinskim ili brdovitim oblastima. Najveći svetski uzgajivači i izvoznici čajeva su Kina, Indija, Cejlon i Tajvan. U Kini se po pravilu proizvodi uglavnom zeleni i beli čaj, u Indiji crni a na Cejlonu i Tajvanu ulong. Mada postoji veoma
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/12/caj-od-biljke-caj/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2010/12/izlozba-o-caju-zeleno-i-crno-prica-o-caju/ http://www.bastabalkana.com/2010/12/izlozba-o-caju-zeleno-i-crno-prica-o-caju/#comments Thu, 02 Dec 2010 08:07:03 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=7982 Biljka čaj, u nauci poznata kao Camellia sinensis, nema moćno stablo, ne daje spasonosni hlad, od nje ne može da se napravi kuća, nema ni hranljive plodove, ali je ipak imala moć da osvoji ceo Svet]]> http://www.bastabalkana.com/2010/12/izlozba-o-caju-zeleno-i-crno-prica-o-caju/feed/ 1 http://www.bastabalkana.com/2010/07/neodoljiva-blizina-orhideja-u-srbiji/ http://www.bastabalkana.com/2010/07/neodoljiva-blizina-orhideja-u-srbiji/#comments Tue, 13 Jul 2010 08:36:14 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=6059 Desa Djordjević - Milutinović * * * Malo je poznato da u Srbiji raste oko 50 vrsta orhideja. Gospina papučica je jedna od najlepših orhideja Evrope, Oštropelduka više liči na Bokvicu, Pegavi kaćunak bi možda pomešali sa Zumbulom, a za Gnezdovicu mnogi ne bi bili načisto ni da li je biljka. . Orhideje obično vezujemo za tropske predele i egzotična mesta i  uglavnom ih smatramo za veoma retke biljke prelepih cvetova. Medjutim malo je poznato da su orhideje zapravo najbrojnija grupa cvetnica koja obuhvata preko 22 000 različitih vrsta i pretpostavlja se da su nastale još u doba dinosaurusa (pre oko 70 miliona godina). Mnoge od njih su zaista onakve kakve i vidjamo po cvećarama – neobične, tropske, jarkih boja i opojnog mirisa, ali treba znati da i u umerenim predelima takodje raste veliki broj orhideja! One su mnogo manje i  skromnijeg izgleda  od  tropskih rodjaka, ali uprkos tome sa potpuno istim intenzitetom očaravaju pasionirane ljubitelje cveća. Malo je poznato da po livadama i šumama Srbije raste preko 50 vrsta orhideja ili kaćuna kako ih u narodu nazivaju. Mada nisu atraktivne kao tropske one ipak jesu prave pravcate orhideje, što se ponajpre može uočiti po cvetu, jer  gradja cveta je veoma slična kod svih orhideja bilo da su tropske ili umerene. Izmedju ostalih u Srbiju rastu: Gospina papučica (Cypripedium calceolus) – veoma lepa i prepoznatljiva orhideja čiji cvet oblikom zaista poceća na papuču, a pošto je nežna, raskošna i lepih boja dobila je naziv ne obična papuča već - gospina papučica! U našim predelima veoma je retka – raste samo na Suvoj Planini. Cveta od maja do jula i živi u dobro osvetljenim bukovim, borovim i ariševim  šumama.  Zbog veoma lepih cvetova gospina papučica je na udaru ljudske manije za lepim, i gotovo je istrebljena. Proglašena je za prirodnu retkost
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/07/neodoljiva-blizina-orhideja-u-srbiji/feed/ 0 http://www.bastabalkana.com/2010/05/kukurek-biljka-antickog-pedigrea/ http://www.bastabalkana.com/2010/05/kukurek-biljka-antickog-pedigrea/#comments Mon, 24 May 2010 07:17:58 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=5994 Desa Djordjević - Milutinović * * * Lečio je junake, trovao careve i dobijao ratove. Po verovanjima ima magijska i isceliteljska svojstva i mada su mu cvetovi lepi i krupni a uz to predstavljaju zaista prve vesnike proleća, niko ga ne pominje po tako lepim osobinama.. Da li biste voljenoj osobi poklonili buket prvih porlećnih kukureka?  Ljudi se nekako više opredeljiju za ljubičice i visibabe, i to ne bez razloga jer ovu biljku,  koja je na mala vrata ušla u mnoge antičke legende, pamtimo ne po lepim cvetovima već po jakim otrovima. . . . Kukurek - glasnik proleća Kukurek je jedan od prvih „glasnika” novog proleća. Cveta već u januaru ili februaru, zavisno od podneblja. To je višegodišnja biljka visine do 60-ak cm, sa lepim krupnim cvetovima zelene, ljubičaste, bele ili ružičaste boje. Naseljava šumske predele i veoma je česta tako da se lako može naći u šumarcima oko gradova i naselja.  Čak i usred zime ako nema mnogo snega možemo otkriti mesto gde će izniknuti nova stabljika sa cvetovima jer mnoge vrste kukureka imaju takozvano prizemno lišće koje je zimzeleno i dok stabljika sa cvetovima uvene i istruli prizemno lišće stoički podnosi vetrove i snegove i ostaje zeleno tokom cele zime. Prizemni listovi imaju dugačku dršku na čijem se gornjem delu nalaze palmoliko raspoređeni uski i dugački listići tako da ceo list liči na malu tamno zelenu palmu koja izviruje ispod snega. Pored tih „palmica” će u februaru izniknuti nove stabljike i cvetovi kukureka. I mada je jedna od prvih prolećnih biljaka, kukurek jednostavno nikada ne ulazi u onaj dobro poznati „set” prolećnica u koje se ubrajaju visibabe, ljubičice, šafrani i zumbuli. Čovek jednostavno nema naviku da voljenoj osobi na primer pokloni buket kukureka! A takav poklon neki bi verovatno shvatili i kao uvredu. Narod od vajkada zazire
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/05/kukurek-biljka-antickog-pedigrea/feed/ 3 http://www.bastabalkana.com/2009/11/patrijarh-srpski-pavle-duhovnik-planetarnog-znacaja/ http://www.bastabalkana.com/2009/11/patrijarh-srpski-pavle-duhovnik-planetarnog-znacaja/#comments Mon, 16 Nov 2009 13:42:02 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=3838 Desa Đorđević-Milutinović *** ....još jedna Njegova izjava pred kojom treba celo čovečanstvo da klekne i postidi se samo sebe. „ Neću veliku Srbiju, ni najmanju Srbiju, po cenu ubijenog deteta“. Onaj ko tako nešto izgovori, u ratno vreme gde opstanak znači ubi da ne bi bio ubijen i gde ljudske vrednosti prestaju da postoje – jednostavno mora biti svetac!.... Da li znate i jednu drugu osobu na visokom položaju koja je javno, u sred rata koji se tiče njene zemlje, rekla nešto slično? Ja znam samo jednu - zove se Tenzin Gyatso (sadašnji dalai lama). ...a jednoga dana, kada potomci naših potomaka možda shvate svu veličinu ove misli i neprocenjivu vrednost života jednog jedinog deteta, verujem - ratovi će prestati. ]]> http://www.bastabalkana.com/2009/11/patrijarh-srpski-pavle-duhovnik-planetarnog-znacaja/feed/ 20