http://www.bastabalkana.com Natural. Life. Style. Blog. Fri, 10 Feb 2012 23:01:55 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 http://www.bastabalkana.com/2009/11/u-nasoj-skoli/ http://www.bastabalkana.com/2009/11/u-nasoj-skoli/#comments Mon, 02 Nov 2009 10:59:56 +0000 Srdjan Paunović http://www.bastabalkana.com/?p=3483 Srdjan Paunović * * * Dragi moji Baštovani! Ovo pismo sam maločas dobio od svog prijatelja, dugogodišnjeg prosvetnog radnika. I želim da ga podelim sa vama. Nebitno je gde se slučaj desio (u Beogradu, ali stvarno je nebitno); desio se u Srbiji. Mogao se desiti bilo gde... Prenosim ga u formi kako sam ga dobio. Bez komentara. Za sada... . . . U NAŠOJ ŠKOLI Ima li potrebe, na početku ove priče, isticati da je istinita? Bolje bi bilo da nije. A desila se ovih dana, od svih zemalja na Zemlji, baš u našoj.  To znači i u našoj školi. Ima li potrebe pitati da li je ova priča jedina takva koja se u našim školama dešava? Ni dete ni momak, Dečak, tako ćemo ga zvati, rastao je  i dorastao do 8. razreda, kao odličan đak, na krilima podrške i ljubavi koju je imao od svoje Majke i starije Sestre, studentkinje. U sebi još  nosi i senku topline ljubavi i ponosa na svog oca, čiji lik zna sa porodičnih fotografija. Iznenada je  umro kada je Dečak imao nepune tri godine. Sve su njih troje zajedništvom, ali pre svega snagom svojstvenom  majkama prebrodili. I period života od ponižavajuće sume očeve penzije, i sve nedaće majčinog traženja posla i preseljenje iz provincije u veliki grad i sve što ta promena nosi. Tad je naizgled krenulo na dobro, ali posle nekoliko godina, posle svega preživljenog i na svojim leđima iznetog, Majka se razbolela. Na dan Majčine operacije Sestra i Dečak su rešili da budu u njenoj blizini. To znači da ona ne ide na fakultet, a  ni on u školu. Ali Dečak je hteo nešto više. Učio je puno tih dana. Sestra ga je preslišavala i podržala je njegovu ideju.  Hteo je da majku, kada se probudi na operacionom stolu, obraduje tom peticom
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/11/u-nasoj-skoli/feed/ 12 http://www.bastabalkana.com/2009/10/otac-sin-i-unuk-u-vojsci/ http://www.bastabalkana.com/2009/10/otac-sin-i-unuk-u-vojsci/#comments Tue, 20 Oct 2009 09:26:19 +0000 Srdjan Paunović http://www.bastabalkana.com/?p=2744 Srdjan Paunović * * * "Kozma Prutkov je registrovao svet u Uredu za baždarenje i zato je bio naoružan sabljom. Sablje su imali: Gete, Blejk, Lomonosov, Gogolj, Prutkov i Hlebnjikov. Kad dobiješ sablju, možeš da se latiš posla i registruješ svet." (Danil Ivanovič Harms   19.-20. novembar 1929.)]]> http://www.bastabalkana.com/2009/10/otac-sin-i-unuk-u-vojsci/feed/ 10 http://www.bastabalkana.com/2009/10/vila-svakodnevica-4/ http://www.bastabalkana.com/2009/10/vila-svakodnevica-4/#comments Tue, 13 Oct 2009 05:37:40 +0000 Srdjan Paunović http://www.bastabalkana.com/?p=2565 Srdjan Paunović * * * Knjiga o Paji Da je Pavle Vuisić bio gromada od čoveka i glumca – to svi znaju. Da je nedavno izašla knjiga o njemu POSLE FAJRONTA, neki su čuli. Kakva je knjiga – znaju samo oni koji su je pročitali. Ovaj tekst je i moja preporuka za čitanje. Dok sam je čitao, setio sam se jedne rečenice iz romana ALEKSANDRIJSKI KVARTET Lorensa Darela koja glasi: „Div korača, a žena je samo gipkiji deo njegovog tela.“ Deo „čudne “svakodnevice ovog barda, orijaša i ljudine – zbog čega ga i objavljujem baš na ovom mestu – može se nazreti iz pisma koje je 1963.-e uputio svojoj ženi Mirjani, i koje prenosim u celini: . . . „Epi Soj Bukano eto kako ti mi si ekao ono prvi put kad misio si a ću zaotputovati, ja some pišem iz ednog starog gada što zove se Počitej(lj). Mogu ti eći da vovde oš este ebenije nego tamo kod vas vu Kisejaku, odake misim da već ste votišli, pa sa stepnjom šaljem vovo pismo. Sada se ivo sam se pa ču ga posati na Bravograd film, pa ako esivu ekipi vu Kisejaku ili vu Bravogradu sa kako primiti ćeš ga. Zamisli, ovode vodmah sutva dan po našem doasku počeva padati takva kiša da to este vužas. Ali mi esmo vešti pa adimo po suncu i po mesecu i po kišama i po snegovima i po se. Epi soj vopeta sam se puno zaževo, zapavo moam priznati ja te se zaževim još kad vuđem vu voz prilikom polaska na put. Pa zato soj kaže some, da ako este pestali aditi vu Kisejaku (što znači da vu Bravogradu nema šta aditi)doći ću kod soga pvo vovde pa vu Zagebu. Pa este epo, ti znaš kako este biti vu sa sojim kada soj
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/10/vila-svakodnevica-4/feed/ 12 http://www.bastabalkana.com/2009/10/vila-svakodnevica-3/ http://www.bastabalkana.com/2009/10/vila-svakodnevica-3/#comments Thu, 01 Oct 2009 12:22:31 +0000 Srdjan Paunović http://www.bastabalkana.com/?p=2327 Srdjan Paunović * * * Mimo spoljašnjih okolnosti koje neminovno utiču na naš život, svakodnevicu vrlo često kvarimo i sami. Od svih mogućih nakaradnosti koje mislimo ili činimo, ja sam za ovaj tekst odabrao samo tri univerzalna i vrlo česta izgovora, koja su retko predmet diskusije. Ne pretendujući da sam u pravu, dajem vam svoje viđenje istih u tom kontekstu. . . . . . Tri univerzalna izgovora: ljubav, deca i Bog . „La folie“ je veliki hit rok-grupe „The Stranglers“ sa početka osamdesetih. Priča u pesmi bazirana je na istinitom događaju koji se zbio u Parizu, kad je jedan Japanac (čini mi se!) ubio svoju devojku, iseckao je na sitne komadiće, spakovao u kesama u zamrzivač, i polako jeo; komad po komad. Uhapšen, na suđenju je izjavio da je to učinio iz prevelike ljubavi prema njoj. Ovaj primer, kao produkt nesumnjivo bolesnog uma, odabrao sam jer je drastičan prikaz onoga što se u sudskoj praksi naziva „zločin iz ljubavi“. Zanemarujući zločine, svi smo mi, ne retko, bili akteri ili svedoci raznih prekršaja, pogrešnosti, zlomisli ili zlodela, zabuna, grešaka, paradoksa – manjih ili većih, jačeg ili slabijeg intenziteta, većih ili manjih posledica – koji su učinjeni sa pretpostavkom/idejom da to činimo, ili neko čini nama – iz ljubavi. Svest o tome, da ako nešto činimo nekome koga volimo to ne može biti pogrešno, duboko je uvrežena u nama. Pa čak i ako sumnjamo u ishod naše namere/dela, ili ako on (ishod) bude evidentno negativan – pretpostavljamo da će nam biti oprošteno, zato što, zaboga, mi tog nekog volimo. Tom logikom, žena koja stvarno voli svog muža, trebalo bi da zarad te izvesno postojeće ljubavi prelazi preko svih njegovih gestova, čak i ako se on nepobitno ispoljava kao – svinja od čoveka. Kako se shvatanje ljubavi manifestuje u situacijama sužene svesti,
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/10/vila-svakodnevica-3/feed/ 27 http://www.bastabalkana.com/2009/09/vrisak-generacije-branimir-dzoni-stulic/ http://www.bastabalkana.com/2009/09/vrisak-generacije-branimir-dzoni-stulic/#comments Sat, 12 Sep 2009 09:23:39 +0000 Srdjan Paunović http://www.bastabalkana.com/?p=1972 Srdjan Paunović * * * Vrisak u noći moje generacije zvao se Branimir Štulić Džoni i njegova Azra. I sve što o njemu i danas čujem, izaziva iznova unutrašnji kovitlac proživljenog, prihvaćenog, potisnutog, zaboravljenog... Neki dan ga je stari as Peca Popović pustio da mu sklizne niz pero. Tekst prilažem u integralnoj verziji, uz zahvalnost obojici. --- „Najlepši su neočekivani pokloni. Iz čista mira sam, pred početak sezone za dopunsko obrazovanje, dobio 13 novih knjiga Džonija Štulića. Kao što nikad i ništa kod njega nije bilo obično i normalno, tako ni ova biblioteka (zvanično se očekuje tokom Sajma knjiga) nije tek normalno brdo papira od 34 santimetara i sedam kila! To su epohe, verovanja i ludosti, nenaučene lekcije iz istorije, neshvaćene pouke iz ratova, ogromno iskustvo civilizacije od prethrišćanske do postjugoslovenske koje Autor, sa holandske distance, vidi kao Balkansku rapsodiju užasa. Bez obzira na to koliko bio neobični stranac i za policiju, i za boga i samog sebe, taj Lajavac odavno je moja privatna himna. U živote moje generacije ima tome tri decenije, zagazio je munjevito. Iz ružne stvarnosti usred vunenih vremena umeo je da ode kao pobednik. Ostavio nas je da proživimo tragediju krivog srastanja. Jednom je svratio da vidi kakve nas je nesreća napravila i vratio se u bolje društvo, u samoću Homera, Tukidita, Lao Cea, Sum Cea, Ksenofonta, Apolonija i Herodota. Smejali su mu se kad je ‘95. u Beogradu predstavljajući svoju verziju „Ilijade” rekao da ta knjiga znači njegov drugi početak. Mogu se kritičari podsmevati, kao što su i onda, ali on je petnaest godina u prevodilačkoj maniji stvarao knjige, dok smo mi gubili vreme, snove i živote pričama o politici, lopovima, patriotama... U međuvremenu smo u njegovim pesmama tražili hrabrost za ispravljanje sopstvenih gluposti. Uz te strofe hodali zaboravljenim avenijama mladosti. Nesavršenim zvukom „Azre” pravdali
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/09/vrisak-generacije-branimir-dzoni-stulic/feed/ 12 http://www.bastabalkana.com/2009/09/vila-svakodnevica-2/ http://www.bastabalkana.com/2009/09/vila-svakodnevica-2/#comments Tue, 01 Sep 2009 09:04:12 +0000 Srdjan Paunović http://www.bastabalkana.com/?p=1842 Srdjan Paunović * * * Interesantni su mi komentari na moj prethodni tekst, jako. Na koje ne nameravam da odgovaram. Autorski tekst objavljen na blogu smatram „javnim dobrom“ o kome svako ima pravo da da svoj sud, i besmisleno mi je odgovarati ili polemisati. Čitav tekst, inače, zamislio sam samo kao uvod u ono o čemu sam stvarno želeo da pišem – o lepoti (i potrebi za njom!) svakodnevice – a onda mi se učinilo da će tekst biti predugačak, pa sam ga „sasekao“ i završio u formi pitanja za interesovanjem posetilaca bloga. Dati komentari uslovili su sadržaj ovog prvog nastavka. . . . Sve što smatram potrebnim i dovoljnim za čovekov život pokušaću da smestim u jednu rečenicu. Samospoznaja je uslov bivstvovanja, iz koje proističu svakodnevno pozitivno mišljenje o sebi i svetu koji nas okružuje, te optimizam, koji nas navode na potrebu za stalnim kontaktom sa prirodom i bavljenje nečim (bilo čim!) kreativnim rukama, u porodičnom okruženju. To je sve. Sve što je bitno za svakog čoveka, pojedinca, bez razlike. I sve zavisi samo od nas samih. Bez opterećenja. Bez žalopojki. Bez izgovora. I sve napred pobrojano u potpunosti ispunjava sadržaj forme koju sam nazvao „Vila SVAKODNEVICA“. Gde se, u potencijalnoj lakoći svakodnevice, gubi čovek današnjice? Teško mu je, najpre, da stane pred ogledalo (ili zid, svejedno je) i kaže sebi: JA JESAM „to i to“, „“,takav i takav“, „a želeo bih da budem...“. Nespoznavanje toga ko smo, kakvi smo, te šta bismo i kakvi bismo želeli da budemo – predstavlja nepremostivu prepreku između dva sveta: srećnog i nesrećnog života. Negativno mišljenje o događajima, stanjima ili ljudima tokom dana, ispunjava nas jedom, srdžbom, mržnjom, nervozom i strahovima. To čoveka čini iznutra sapetim, kao marvu. I kao takvog nesigurnim i nesposobnim za doživljaj bilo čega lepog, i uživanja u istom.
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/09/vila-svakodnevica-2/feed/ 20 http://www.bastabalkana.com/2009/08/vila-svakodnevnica/ http://www.bastabalkana.com/2009/08/vila-svakodnevnica/#comments Sun, 23 Aug 2009 07:52:32 +0000 Srdjan Paunović http://www.bastabalkana.com/?p=1704 Srdjan Paunović * * * Jednoga dana, ne znam ni ja tačno kada, čini mi se – ne ni tako davno, a ne baš ni skoro, svet oko mene počeo je da biva drugačiji. Prijatelji koje sam poznavao godinama, ležerni i nasmejani, počeli su da tresu nogom ispod stola, a na licu im se očitavala grimasa. Tu i tamo počeo sam da čujem polurečenice tipa „kriza srednjih godina“, „ovaj život nema smisla“,  „pun mi je kufer svega“ ili „da mi je da odem negde iz grada u prirodu, da gajim ovce (sadim povrće u bašti) i da se ne vratim nikada“, „ko još živi od penzije“ itd... Pojavila se nova opasna babaroga koji se zove egzistencija. Svi su zabrinuti zbog nje, strepe, čini im se nedovoljnom, neostvarenom, nedostižnom... Priča se o tome ko je stekao dovoljno da do kraja života ne mora da radi – a ko još mora da dirinči... Ko je obezbedio deci stanove i oročio pare za školovanje u inostranstvu – a kome su još mala, „a šta će dotle biti, dok porastu, eee, ko će ga znati“... I oni koji se nikada nisu bavili sportom, dežmekasti po prirodi, počeli su da idu u klubove, na fitnes, u teretanu, na bazen, tenis, golf... Zdravlje je najpreče. Smrt holesterolu i trigliceridima! Sladokusci su batalili kolače i prešli na voćne salate... Gurmani ostavili pečenje, brizle i krezle, pohovan mozak i jagnjeću kapamu, i smrtno ozbiljni hvale „cezar“ salatu... Nobles oblige... Špricer ko pije – taj je seljak... A ko još i puši – umreće sigurno! . . . . . Strahovi su čudesan motiv za promene u čoveku, lamentiram dok tresem nogom ispod stola. Jedino što je izvesno u životu je neizvesnost, zaključujem. Ne bih voleo da znam šta će još sve da nas snađe, mudrujem. Egzistencijalno nisam ugrožen,
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/08/vila-svakodnevnica/feed/ 7 http://www.bastabalkana.com/2009/06/deronje-tamburica-fest-od-26-28-juna-2009/ http://www.bastabalkana.com/2009/06/deronje-tamburica-fest-od-26-28-juna-2009/#comments Wed, 24 Jun 2009 15:41:25 +0000 Srdjan Paunović http://www.bastabalkana.com/?p=995 Srdjan Paunović * * * „Il' me ženi, il' tamburu kupi, u nešto se udarati mora!" - jedna je od najpoučnijih rečenica koju je mogla da smisli neka žena. Pa od muških, ko čuo - čuo! Ono što pouzdano znam (kilometraža je čudo!) jeste da stvar bez tamburanja, te žice, te strune, jednostavno - ne radi. Mislim, ne svira...   O Srbiji kao zemlji pesme i igre spremam se da pišem nekom drugom prilikom. Sada sam nabaždaren na krtinu: ovog vikenda, 26.-28.-og juna, u Deronjama, održava se Drugi svetski festival tamburaša TAMBURICA FEST 2009. Kako je bilo na prvom, i kako bi trebalo da bude na ovom, možete pogledati na www.tamburafest.com Ja idem da ga doživim!   „Deronje su divno, mirno selo. Postoji legenda da ciganski svirači, koji većinom potiču iz tog mesta, kad im se dete rodi, stave dve-tri različite tambure na sto; i kad dete prohoda, koje se prve tambure dotakne - tu tamburu svira... I onda mu se kaže: „Da sviraš bolje od oca!". Ta legenda i danas živi, kao što više od 150 godina tambura živi u Deronjama." (piše na sajtu)   Na pola puta između Bačke Palanke i Sombora, tu, uz Dunav, nalazi se selo Deronje, nekada poznato po tri stvari: po tome što su odatle rodom najbolji cigani-tamburaši, što je u njemu sniman film „Skupljači perja" i po paprikašu čobancu. Sad ima i četvrta: TAMBURICA FEST. Da li ćemo ga, kao neki, već nazivati tamburaška Guča ili tamburaški EXIT - manje je važno. Ono što tamo vuče - i tek če da vuče! - jeste zov iskona. Jer kad te banda u tu žicu dirne, u čoveku se budi sve neumrlo. Od božanske muzike, do vilinske pesme. Od Panove frule, do Salominog plesa. I sve u biću igra i peva! Još ako je špricer
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/06/deronje-tamburica-fest-od-26-28-juna-2009/feed/ 7