http://www.bastabalkana.com Natural. Life. Style. Blog. Fri, 10 Feb 2012 23:01:55 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-3/ http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-3/#comments Wed, 17 Feb 2010 09:00:40 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=5136 Dejan Novačić * * * Problem sa srpskohvratskim je u tome što je od svih mogućih naziva za ovaj jedinstven jezik izbaran najgori. Prvo, iz naziva su izbrisani Bošnjaci i Crnogorci. Drugo, iz njega su izbrisani i Jugosloveni, kojima je ovaj jezik takođe maternji. Treće, i najvažnije - ni jedan od ovih naroda ni za živu glavu neće da govori istim jezikom kao i ostali. . . . Nomen est omen Koliko nam se jezici razlikuju zna svako ko je ikada u Zagrebu pokušao da naruči kafu ili u Beogradu kavu. Nema šanse da te kelner razume. O  kahvi i da ne govorimo. Zato je ugostiteljskim radnicima s poznavanjem hrvatskog, srpskog i bosanskog jezika naglo skočila cena. U vozu Beograd – Zagreb, recimo, ima jedan koji, u ne baš beloj kecelji, gura kolica i viče  “kafa! kafa!” do granice, a “kava! kava!” od granice. I odlično mu ide, iako je kafa odvratna. Naravno, nisu samo kelneri u vagon-restoranima profitirali na smrti zajedničkog jezika. U Strasbourgu, sedištu Evropskog parlamenta, gde su jezički tečajevi unosan posao, oni što drže kurs iz sprkohrvatskog, u očekivanju proširenja Unije na Zapadni Balkan, smislili su originalan reklamni slogan: “four for one” - platiš jedan dobiš četiri. Pa dobro, gde je dođavola nestao taj srpskohrvatki? Zavisi kako se posmatra. Iz ugla krvi i tla to uopšte nije važno: važno je da mi sada govorimo svojim jezikom i da je naš jezik poseban među drugim jezicima, kao što smo mi izuzetni među drugim narodima. Iz perspektive lingvistike ovo pitanje naravno nema veze s mozgom, jer jezik nigde nije nestao, i ne samo da postoji, već je i dalje - ovde nikakvo kukanje i guslanje ne pomaže - zajednički. Jer, oni koji ga govore, međusobno se razumeju, što je konačni  argument, bar kad je lingvistika u pitanju. Problem sa
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-3/feed/ 9 http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-2/ http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-2/#comments Tue, 16 Feb 2010 09:00:31 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=5133 Dejan Novačić * * * Problem sa srpskohvratskim je u tome što je od svih mogućih naziva za ovaj jedinstven jezik izbaran najgori. Prvo, iz naziva su izbrisani Bošnjaci i Crnogorci. Drugo, iz njega su izbrisani i Jugosloveni, kojima je ovaj jezik takođe maternji. Treće, i najvažnije - ni jedan od ovih naroda ni za živu glavu neće da govori istim jezikom kao i ostali. Nastavak prvog članka . . . . . . . Babylon by us . Iako su srpski i hrvatski jezici bili spojeni u jedan zajednički, zvaničan jezik, ni jedan učenik u Karlovcu ili Smederevu ne bi ni pod visokom temeraturom  rekao “dobio sam keca iz srpskohrvatskog ili hrvatskosprskog  jezika”. Jednostavno, zvučalo je glupo. A kečevi su pljuštali, i to nemilosrdno - što iz  hrvatskog, što iz srpskog. A najviše iz matematike. Problem s nazivom jezika nisu imali samo loši učenici, već i pojedini akademici. Famozna “Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika” iz 1967. godine bila je odgovor Matice Hrvatske - i drugih hrvatskih institucija značaja - unifikaciji jezika, nacija i kultura. Uz salve Partiji, pohvale vlastima i izraze  lojalnosti državnoj ideologoji, potpisnici su tražili da se ustavom garantuje ravnopravnost hrvatskog, srpskog, slovenačkog i makedonskog jezika i da se u zvaničnu upotrebu vrati naziv hrvatski ili srpski jezik. Jedni su u ovome videli demokratski poziv na  povratak AVNOJ-skim principima, dok su drugi - kojih je bilo više - u “Deklaraciji” videli začetak “Hrvatskog proljeća” i narastajućeg hrvatskog nacionalizma. Kako bilo, i ma koliko se Tito nervirao zbog Savke, Mike i ostalih, nakon republičkih ustavnih amandmana iz 1972. u Hrvatskoj su đaci počeli da uče “hrvatski ili srpski” umesto “hrvatskosrpskog” jezika, .Po Ustavu SFRJ iz 1974 godine, pored srpskohrvatskog, (srpskog ili hrvatskog), slovenačkog i makedonskog, službeni jezici postali su i albanski i mađarski. U Jugoslaviji
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-2/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-1/ http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-1/#comments Sun, 14 Feb 2010 23:10:28 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=5131 Dejan Novačić * * * Problem sa srpskohvratskim je u tome što je od svih mogućih naziva za ovaj jedinstven jezik izbaran najgori. Prvo, iz naziva su izbrisani Bošnjaci i Crnogorci. Drugo, iz njega su izbrisani i Jugosloveni, kojima je ovaj jezik takođe maternji. Treće, i najvažnije - ni jedan od ovih naroda ni za živu glavu neće da govori istim jezikom kao i ostali. . . . Kako je Mile Budak postao srpski pisac Srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik ima važno obeležje klasičnih jezika: mrtav je. Bar što se tiče bivših jugoslovenskih republika. Tu je duboko zatrpan, a zemlja iznad njega je poravnana i dobro nabijena. Što se ostatka sveta tiče, srpskohrvatski je i dalje u normalnoj upotrebi medju lingvistima, prevodiocima i profesorima književnosti. Iako je imao najduži naziv na svetu, ovaj jezik je živeo kratko. Rođen u Novom Sadu 1954. godine, nije se dovukao ni do četrdesete, kad su ga braća jedne noći sačekala iza ćoška i polomila kao nepismen kredu. Tako je srpskohrvatski  otišao na đubrište istorije, zajedno s Jugoslavijom, socijalizmom i sličnim glupostima, a braća su se, okupljena oko svojih ognjišta i  promukla od rakije, duvana i  patriotskih koračnica, oglasila svako na svom, posebnom, jeziku. Ideal evropskog romantizma o trostrukom jedinstvu jezika, nacije i drzave doživeo je apoteozu na brdovitom Balkanu krajem XX veka. S malim zakašnjenjem od 200 godina. Stari jezik nije se bio ni ohladio, a već je zamenjen novim, lepšim jezicima. Jezici su, poput stotinu cvetova iz Maove kulturne revolucije, uspevali na sve strane, pod budnim okom lokalnih akademika i dvorskih  jezikoslovaca. Oni su vredno đubrili svoje bašte, takmičeći se ko će o svojoj ili, još bolje, tuđoj, smisliti nešto do tada nečuveno i neviđeno. Zahvaljujući senzacionalnim otkrićima - poput pronalaska onog hrvatskog stručnjaka da je srpski jezik nastao pre tačno 74 godine, kad
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/02/jugoslovenski-esperanto-1/feed/ 2