http://www.bastabalkana.com Natural. Life. Style. Blog. Thu, 09 Feb 2012 23:01:21 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 http://www.bastabalkana.com/2012/02/bogatstvo-od-10/ http://www.bastabalkana.com/2012/02/bogatstvo-od-10/#comments Wed, 08 Feb 2012 23:01:24 +0000 Jagoda Kljaić http://www.bastabalkana.com/?p=16425 Jagoda  Kljaić * * * B O G A T S T V O   O D   D E S E T                 Sretna li sam što ništa ne znam raditi. Kao da imam dvije lijeve ruke. A nemam, sretnica sam s obje ruke i svih deset prstiju. Od kojih samo ja imam korist. Zato što se u praksi uglavnom pridržavam učenja: Bog nam je dao deset prstiju s kojima sve možemo napraviti. Mislio je, naravno, samo na ono što je nužno za život. Nije izgleda ni On mogao predvidjeti dokle će se rasprostrti paleta i dijapazon ljudskih nepotrebnih potreba. Najprije, samo sa prstima mogu za sebe stvoriti hranu. Čak i bez alata, da samo s nekom klipicom malo raskopam odmrznutu zemlju i u nju umetnem zrnce, bit će ploda. Rukama ga je lako pripremiti u ukusan objed, juhu glasno posrkati, a krumpir, mrkvu, grašak i mahune mogu jesti i prstima. Slično je i sa mesom. Za pile, zeca, puricu, komad prasenceta ili ovčetine nije potrebno više od deset prstiju. Kao ni za soma, štuku, cipla, oradu ili srdelice. Ni za jednu vrstu salate, od zelene do kiseloga kupusa. To je jedan oblik sreće mojih deset prstiju. Drugi je što mogu, bez ikakvih problema, u hladnoj rijeci, mutnoj močvari, mlakom moru ili bisernom gorskom jezeru, povremeno saprati vanjsku prljavštinu. I krpicu sa sebe, pa bila ona i s etiketom Dolce and Gabana ili šanel – kostim od najfinijega tvida. Kao što su to radili kauboji u Rio Bravu ili potlačeni i porobljeni crnci u Mississipiju. Nitko od njih nije umro od tjelesne nečistoće. Provjereno, redovito pratim stare kaubojce. Volim počešljati frizuru „na juriš“ samo sa prstima. Svaki češalj ili plastična četka oduzimaju kosi djelić života. Nitko živ me u toj teoriji ne može razuvjeriti. I ne sjećam se kad
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2012/02/bogatstvo-od-10/feed/ 2 http://www.bastabalkana.com/2011/11/soulfood-serbia-fraud-zasto-ja-svog-stranca-necu-nahraniti/ http://www.bastabalkana.com/2011/11/soulfood-serbia-fraud-zasto-ja-svog-stranca-necu-nahraniti/#comments Mon, 14 Nov 2011 23:01:22 +0000 Zlatko Scepanovic http://www.bastabalkana.com/?p=14259 Mi zaista verujemo da imamo dobru hranu u Srbiji. Možda nam nije svakodnevno na tanjiru ali je tu negde. Veliko interesovanje publike i mnogo pozitivnih osećanja je izazvao novi promo spot Turističke organizacije Srbije, video klip Soulfood Serbia namenjen stranim turistima i promociji Srbije u inostranstvu. Spot je zaista lep i lepo uradjen. Medjutim, i pored toga što mi se većina stvari u njemu dopada, moraju se postaviti neka teška i intrigantna pitanja oko njega. Pre svega, hoće li stranci naći i jesti tu hranu iz bajkovitog spota. ]]> http://www.bastabalkana.com/2011/11/soulfood-serbia-fraud-zasto-ja-svog-stranca-necu-nahraniti/feed/ 43 http://www.bastabalkana.com/2010/04/kraljevski-zele-maticni-mlec-za-kraljevski-par/ http://www.bastabalkana.com/2010/04/kraljevski-zele-maticni-mlec-za-kraljevski-par/#comments Tue, 06 Apr 2010 10:40:35 +0000 Redakcija Bloga http://www.bastabalkana.com/?p=5640 Bjanka Matić * * * Matični mleč jedan je od najsavršenijih proizvoda prirode. Kao najsnažniji prirodni biostimulator i bioregenerator, dragoceno je sredstvo za očuvanje zdravlja i ubrzanje procesa izlečenja - adaptogen. Biološka i nutriciona vrednost mleča pominju se i u najstarijim pisanim dokumentima nastalim pre 3000 do 5000 godina. Milenijumsko iskustvo o upotrebi mleča ukazuje da je reč o supstanci na granici između hrane i leka. Uprkos odvajkada poznatog dejstva mleča na ljudski organizam on je dugo predstavljao privilegiju malobrojnih. Razloge za ovo treba tražiti kako u visokoj ceni i retkosti matičnog mleča, tako i u činjenici da nativni matični mleč svoja bioaktivna svojstva zadržava samo 48 sati od momenta sakupljanja iz košnica. Zato su privilegiju da koriste matični mleč u aktivnom stanju osim pčelara imali samo kraljevi i bogati ljudi, zbog čega je i dobio naziv "Kraljevski žele". Izvor: www.revitaplus.com . . . Hipotalamus – naš moždani „termostat“ i hipofiza – njegova „produžena ruka“ ili „izvršna direktorka“ za naše najvažnije životne funkcije predstavljaju kralja i kraljicu. Matični mleč – kraljevski žele – je zaista adekvatna hrana za njih. Primarne, fiziološke potrebe čoveka regulišu se pomoću „kraljevskog para“ u mozgu. Prvi deo para je hipotalamus, poznatiji kao moždani primopredajnik ili „termostat“. On je zadužen za osmatranje situacije u čovekovom okruženju i podešavanju unutrašnje biohemije i fiziologije tako da organizam najbolje odgovori na nju i prilagodi se. Kada hipotalamus odluči kako će da podesi vitalne funkcije, on te naredbe prosleđuje svojoj partnerki – kraljici svih žlezda, hipofizi. Matični mleč – da mozak „donese prave odluke“ Zahvaljujući matičnom mleču i njegovom unosu, dolazi do brže regeneracije i detoksikacije (čišćenja organizma od toksina) i stimulisanja imuniteta, ali najveća korist od redovnog konzumiranja „kraljevskog želea“ je u tome što pomaže organizmu da ponovo preuzme kontrolu nad svojim najvažnijim funkcijama. Mleč to čini tako što
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/04/kraljevski-zele-maticni-mlec-za-kraljevski-par/feed/ 6 http://www.bastabalkana.com/2010/01/dinner-party-trbuhom-za-kruhom/ http://www.bastabalkana.com/2010/01/dinner-party-trbuhom-za-kruhom/#comments Fri, 15 Jan 2010 08:00:05 +0000 Dejan Novacic http://www.bastabalkana.com/?p=4727 Kinezi jedu crve, Francuzi žabe, a Italijani mačke. Za razliku njih, mi jedemo fine stvari. Zbog toga ne postoji naša domaćica koja u “dijaspori” nije pozvala na večeru “strance”, tj. ljude u čijoj zemlji živi, a da se ovi, željni nečeg normalnog, nisu “udavili”, “ubili” ili u najmanju ruku “razvalili” od njene kuhinje. To je zato što je naša hrana neuporedivo ukusnija, zdravija i bolja od njihove. Mislim, objektivno.]]> http://www.bastabalkana.com/2010/01/dinner-party-trbuhom-za-kruhom/feed/ 2 http://www.bastabalkana.com/2010/01/srpska-nova-godina-cist-hedonizam/ http://www.bastabalkana.com/2010/01/srpska-nova-godina-cist-hedonizam/#comments Wed, 13 Jan 2010 08:00:03 +0000 Zlatko Scepanovic http://www.bastabalkana.com/?p=3319 Zlatko Šćepanović * * * Tekst koji posvećujem Srpskoj Novoj Godini i svakom srpskom danu u godini, u slavu hrane i nesputanog zadovoljstva istom. . . . »Jedem da bih živeo ili živim da bih jeo« je već odavno potrošena fraza i rečenica koja se stalno ponavlja kod priča o jelu, gurmanluku i o dijeti. I što je priča starija i ofucanija, ona je sve istinitija i temeljnija. Svet se i mimo globalizacije, jasno polarizuje, polako ali neumitno, na one koji jedu onako usputno i na one koji u prolazu žive da bi mogli da jedu. Prva grupa su ljudi koji jedu usputno, i kojima je hrana potreba i obaveza, dok je drugoj grupi hrana neka vrsta kulta, ovisnost i inspiracija. Prvi su naši sugradjani dakako u boljem položaju, jer oni mogu a i ne moraju jesti, mogu a i ne moraju uživati u hrani, dok su gradjani-preživari iz druge grupe u stvari posvećenici koji i moraju jesti i moraju uživati u tome što jedu, ne bi li se osećali živima. Sad, možda bi neki prepametni američki ili još bolje suvi engleski psiholog mudro zaključio da je druga grupa tih naših revnosnih proždrljivaca i gurmana, zapravo kategorija latentno depresivnih ljudi. Oni jedu stalno jer su u stvari depresivni, jer samo tako mogu da izdrže dnevni stres, jer imaju hormonalno-mentalno-organski poremećaj, možda i proširen želudac, svakako velike crevne resice, nadje se tu i dugačka pantljičara i što je zadnji hit, genetsko nasledje od naših predaka brdjana koji su stalno bili gladni kod ovaca u planini koje su čuvali. Ova teorija se ne odnosi na vojvodjane, moravce i šumadince. Tim problemom jedenja ili lepše rečeno fenomenom gurmanluka se bavim skoro 40 godina, iz jednostavnog razloga što sam tipičan predstavnik druge grupe entuzijasta za hranom. Da li time predstavljam sebe hedonistom? Ne, naprotiv,
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2010/01/srpska-nova-godina-cist-hedonizam/feed/ 2 http://www.bastabalkana.com/2009/10/najbolja-pizza-u-beogradu-i-sire/ http://www.bastabalkana.com/2009/10/najbolja-pizza-u-beogradu-i-sire/#comments Thu, 08 Oct 2009 11:08:28 +0000 Redakcija Bloga http://www.bastabalkana.com/?p=2188 Redakcija Bloga * * * Italijansko jelo, pizza, je vrlo popularna širom sveta pa i u Srbiji. Nas interesuje gde se sprema i jede najbolja pizza u Beogradu ili u vašem gradu. Odlična pizza mora da se sprema sa pravom mozarelom, italijanskim začinima i da se peče u peći na drva. Ne sme da ima mnogo kečapa, kao ni dodataka u vidu sira, mesa, jaja,itd. Kora mora da joj bude tanka, hrskava i ukusna. Ne sme biti hlebasta. Kod testa je nedopustivo da se oseća kvasac. Ako znate gde se može pojesti dobra pizza, preporučite svima kroz komentar. Mi vam dajemo nekoliko mesta gde je provereno dobra pizza. Od vašeg ukusa zavisi koje mesto i pizza će vam postati omiljena. Naša preporuka su: . . . La Piazza - restoran na raskrsnici Save Kovačevića i 14 decembra, Crveni Krst Botaco - pizzeria u Nevesinjskoj ulici, Vračar New York, New York - restoran u Krunskoj, Vračar Pomodoro - pizzeria u Hilandarskoj, Stari Grad Majdan - popularni restoran na Senjaku . . . Javite nam kako vam se dopao naš izbor restorana po zadatoj temi.]]> http://www.bastabalkana.com/2009/10/najbolja-pizza-u-beogradu-i-sire/feed/ 2 http://www.bastabalkana.com/2009/09/restoran-vapiano-paste-pice-salate-etc/ http://www.bastabalkana.com/2009/09/restoran-vapiano-paste-pice-salate-etc/#comments Mon, 14 Sep 2009 08:32:14 +0000 Desa Djordjević - Milutinović http://www.bastabalkana.com/?p=2051 Desa Đorđević-Milutinović * * * Bila, klopala – dobro je! Evo mog omiljenog restorana od letos. Zašto mi je omiljen? Prvenstvno zbog lepe i opuštajuće atmosfere, svetlog i neobičnog enterijera i dobre klope. Nalazi se u Beogradu u tržnom centru Ušće (pored food corner-a).  Ima veliki prostor i divnu terasu. Neobičan je zbog sledećeg: sami naručujete hranu na šalterima za paste, pice, salate, piće itd. Klopu prave pred vama i onda je nosite do stola. Stolovi su lepi i čisti i puni raznih začinskih biljčica u saksijama. Sami birate vrstu paste i preliva. Prostor je veliki i nema gužve. Doduše ne znam za uveče, uveče čini mi se da ima i neka svirka. Ja sam obično dolazila popodne i tada nema gužve. Porcije su poveličke tako da jedna porcija može za dvoje. Cene? Pa onako.... ne baš preskupo. Recimo najskuplja pasta je ona sa sirom i orasima i ona je letos koštala 750 din. Ali voda je na primer skupa – jedna flaša od 0,5 l je 100 din! Tako da smo vodu zaobilazli. Atmosfera odlična, niko vas ne smara. Stolovi veliki i stabilni – sasvim odgovarajuće za one koji dolaze sa decom. Mnogo mi se svidja što je ljudski faktor sveden na minimum – dodješ, naručiš, odneseš sve do stola i na miru jedeš. Plaćanje je malo neuobičajeno. Na ulazu svaki odrasli dobije plastičnu karticu i onda šta god naručite upisuje se na nju, i na izlazu date karticu, oni vide koliko ste potrošili i to platite. Napomena: kartice čuvajte jer bez njih ne možete da izadjete iz restorana. Dakle suma sumarum – dobar restoran, vredi ga posetiti, lepa klopa, opuštajuća atmosfera, nešto kao expres-fensi restoran.]]> http://www.bastabalkana.com/2009/09/restoran-vapiano-paste-pice-salate-etc/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2009/05/makrobiotika/ http://www.bastabalkana.com/2009/05/makrobiotika/#comments Sat, 16 May 2009 15:36:24 +0000 Zlatko Scepanovic http://www.bastabalkana.com/?p=257 Zlatko Šćepanović * * * Treba razumeti kada čitate ovaj post, da je autor bio svojevremeno makrobiotičar i da je imao izvesnih uspeha sa tim principom ishrane. U tom smislu, njegov odnos prema Makrobiotici je umereno pozitivan. - Šta je Makrobiotika?   Način ishrane i života, poznatiji kod nas i u svetu kao Makrobiotika (macros – veliki, bios - život), stekao je globalnu popularnost radovima rodonačelnika pokreta George Ohsawe (originalno ime mu je Nyoichi Sakurazawa) i jednog od njegovih učenika i naslednika Mičio Kuši - Michio Kushi-a, koji je promociju pokreta uspešno realizovao u Americi. Odmah možete uočiti da je cela priča u biti japanska, sa razlikom što je Ohsawa bio netipičan japanac , rekli bi sa »srpskim« životnim kodom, dok je Kushi bio tipičan japanac sa poslovno metafizičkim kodom. -   Prvo je Ohsawa pokrenuo priču i svojim predavanjima i knjigama zainteresovao intelektualnu elitu Zapada za svoje principe i rezultate, dok je Kushi stvorio veliki sistem Makrobiotike pun svega i svačega, napravio posao od toga, institut, fondaciju, izdavaštvo, prehrambenu industriju i doprineo da i široke mase ljudi počnu da koriste makrobiotiku u svakodnevnom životu. - Paradoks cele situacije je da je Ohsawa bio jednostavan i razumljiv svima, dok je Kushi zahtevao značajan intelektualni napor, znanje i praksu da bi savladali makrobiotičke principe i tehnike pripremanje hrane, a opet danas svi znaju za Michia i njegovu suprugu Evelin, dok je Ohsawa kao osnivač pokreta prekriven zaboravom. Odgovor na ovaj paradoks je u tome što je Michio svoje sledbenike okupljao u čvrstu i jaku organizaciju, koja je u nekim elementima imala i svojstva sekte, jer je imala svoju posebnu duhovnu ideologiju, stil života, vrednosti, literaturu, dok je kod Ohsawe sve bilo svedeno na prenos osnovnih principa života i ishrane svima koji su hteli da ga saslušaju. Michio je na neki način
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2009/05/makrobiotika/feed/ 4