http://www.bastabalkana.com Natural. Life. Style. Blog. Fri, 10 Feb 2012 23:01:55 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 http://www.bastabalkana.com/2011/09/cvecara-u-kuci-cveca-7/ http://www.bastabalkana.com/2011/09/cvecara-u-kuci-cveca-7/#comments Tue, 06 Sep 2011 22:01:46 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=12625 Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više!   DOVIDJENJA ... ... i hvala za ribu. Tako bi, bar, glasio oproštaj u Galaktičkom vodiču za autostopere. . U našem slučaju, hvala za podršku, kritiku, komentare i interpretacije. Mada sam to i očekivao, ništa tako dobro ne stimuliše raspravu na Balkanu kao razgovor o nama samima i neslaganja oko naših mitova. Već nekoliko meseci, zahvaljujući dalekovidoj podršci Zlatka Šćepanovića, jednog od urednika Bašte Balkana, imao sam privilegiju da pišem seriju ovih eseja o Alanu Fordu kao  jedinstvenom jugoslovenskom fenomenu. Razlog nije bio samo to što sledeće godine slavimo 40 godina od pojavljivanja tog kultnog stripa na našim prostorima, već mnogo više to što je Alan Ford jedinstven filter za posmatranje našeg, nekada federalnog, društva i povlačenje paralela izmedju mitske super-Jugoslavije i novih mikro-država koje su je zamenile. Nekako, te dve stvari su se spojile u jedno; aktuelnost je bila dvostrana, ne samo zbog pomenutog jubileja, već i zbog vanvremenske tragične aktuelnosti mentalnih modela koji su AF načinili fenomenom u Jugoslaviji. I nigde više. Ti mentalni modeli i dalje postoje, i dalje oblikuju naš pogled na svet bez obzira na političke promene koje su se desile i AF je i dalje pouzdan vodič za njihovo razumevanje. Postoji i treći razlog, i on je ključ za završetak ove serije u svom blog formatu: od samog početka, i pre nego što sam stavio pero na papir (tačnije: prst na tastaturu), imao sam u vidu knjigu. Bio sam, a i dalje sam, ubedjen da je štampani objekat, analogni artefakt u svoj svojoj linearnoj veličanstvenosti, lišen svake hiper-tekstualnosti, iz nekog razloga najbolji medijum za ove eseje. Web strana, uključujući i popularan blog, je stvar koja vetri, koja ima odredjeni, kratak, vek trajanja; i dalje je
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/09/cvecara-u-kuci-cveca-7/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2011/08/cvecara-u-kuci-cveca-6/ http://www.bastabalkana.com/2011/08/cvecara-u-kuci-cveca-6/#comments Tue, 09 Aug 2011 22:07:01 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=12059 Lazar Džamić * * *   Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više! RAZLOG TREĆI: OPTIMISTIČKI DILETANTIZAM KAO STRATEGIJA PREŽIVLJAVANJA . ′Nema veze, važno je da radi!′ Ako postoji rečenica u kojoj je sumiran moj život na našim prostorima, od malih nogu do zrelih godina, onda je to ova. Nezaobilazna i perzistentna, ova fraza je bila zvučna i mentalna podloga svemu što sam ikada pokušao da saznam od drugih, sve dok neizdrž da i moje bivstvovanje konačno dodje u kontakt sa nečim lepim - kreiran prevashodno sveprisutnošću profesionalnog dizajna i proizvodnog kvaliteta u svemu što sam ikada video da dolazi iz razvijenog sveta - nije postao previše jak da mu se i dalje odupirem. Snalaženje. Naše majčino mleko, naša borilačka veština, naš univerzitet i naše prokletstvo. Još jedan od razloga za našu kolektivnu identifikaciju sa grupom TNT je i to što su oni isti kao mi u još jednom ključnom aspektu: i njihov život je samo jedan beskrajan hrčkov točak snalaženja. U situaciji u kojoj nema pomoći spolja i gde je red i organizacija samo puka želja, snalaženje je jedini način da se ispliva. Ne fakultetska diploma, ne pristojnost, ne zakon. Samo snalaženje; gde i kako ko ume. Snalaženje je ono najbolje i najgore što nam se ikada desilo, jer nas permanentno levitira u mrtvom, bezvremenom, nepomičnom medjuprostoru izmedju mogućnosti i propasti. Ni tamo,  ni ovamo. Kao i junake Alana Forda. U svojoj najdirektnijoj identifikaciji sa nama (i obrnuto), Alan Ford je, suštinski, jedna vrlo balkanska priča o snalaženju i sitnim zadovoljstvima i uspesima koje društvenim gubitnicima pomažu da nastave sa egzistencijom. Mada to nismo znali, ali smo negde osećali, Alan Ford nam je bio terapija, jer je grupa TNT bila mi. I mi smo bili oni. I više nego Titovi. Zagor, Blek
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/08/cvecara-u-kuci-cveca-6/feed/ 6 http://www.bastabalkana.com/2011/07/cvecara-u-kuci-cveca-%e2%80%a6-5/ http://www.bastabalkana.com/2011/07/cvecara-u-kuci-cveca-%e2%80%a6-5/#comments Sun, 10 Jul 2011 22:09:13 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=11269 Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više!   RAZLOG DRUGI: SATIRIČNA KRITIKA KAPITALIZMA (I KOMUNIZMA) (drugi deo) Iako svrha ovog teksta nije da bude detaljna fenomenološka (a posebno ne istorijska) studija bivše Jugoslavije, jedna od stvari koja se desila od objavljivanja prošlog nastavka je nekako uslovila da tu teritoriju moram da posetim malo detaljnije, hteo to ili ne. Naime, neki od mojih prijatelja (kao što pravi prijatelji i treba da rade) su imali nekoliko primedaba na prethodni nastavak. Njihovo neslaganje je bilo vezano za nekoliko mojih teza, pre svega za moju ocenu nadrealnosti i farsičnosti bivše Jugoslavije; njihova kritika je da je taj period u našoj istoriji u stvari bio jedan od retkih koji je bio miran i bolji od onoga što se tada dešavalo na Zapadu i da je prava nadrealna farsa uvezena kod nas upravo sa tog Zapada, ali kasnije. Dakle, Jugoslavija kao Utopija. Nikada nisam bežao od dobrog intelektualnog izazova, pa neću ni od ovog. Mit o super-Jugoslaviji je nešto što zaslužuje mnogo više razmatranja, iz svakog mogućeg ugla. Na žalost, postoji mnogo razloga zašto se sa vidjenjem mojih prijatelja ne slažem. Ti razlozi su - ponovo, po meni - ključna dinamika u uspehu Alana Forda kod nas. Pre svega, Titova Jugoslavija nije bila bolja od zapadnih demokratija u to vreme, naprotiv; to je bio period u kome smo samo najviše podsećali na normalne, razvijene zemlje. Momenat u vremenu kada smo došli dovoljno blizu civilizacijskom vrhu da možemo da bacimo malo detaljniji pogled na to kako bogovi žive. Tačno je da je kod nas bio mir, da je postojala socijalna sigurnost i da je svako mogao da prespava na klupi u parku bez straha da će biti prebijen (ali ne i bez straha da će
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/07/cvecara-u-kuci-cveca-%e2%80%a6-5/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-4/ http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-4/#comments Wed, 29 Jun 2011 04:58:33 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=11251 Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više! RAZLOG DRUGI: SATIRIČNA KRITIKA KAPITALIZMA (I KOMUNIZMA) (prvi deo)   Mislim da smo se u tome nekako složili: Maratonci su pobedili. Po meni, naša istorijska i kulturološka potopljenost u nadrealnu farsu, onako kako je opisana u prošlom eseju, bila je jedan od vrlo moćnih razloga za uspeh Alana Forda u bivšoj YU. Medjutim, u istoj meri u kojoj su Maratonci živi i zdravi kod nas, isto je i Dobri Vojnik Švejk. U Alan-Fordovskom univerzumu postoji još jedna moćna sila, takodje duboko ukorenjena u naš mentalitet: snažna društvena satira.   Ako se nadrealna farsa može nazvati ′stratosferom′ Alana Forda -  emotivnim nabojem koji se nalazi u sloju značenja koji se nekako više oseća iako se možda jasno ne vidi - onda je njegova ′atmosfera′, sloj koji funkcioniše na mnogo svesnijem i nama bližem nivou, satirična kritika sveta kakav je bio u vreme kada je strip kreiran. Satira u Alan Fordu je primarni ideološki okvir njegove poetike.   Za razliku od farse, koja se sprda sa arhetipskim modelima ljudskog ponašanja, ali ne mora da cilja ni na koga posebno, satira ima mnogo precizniji ujed. Poruka satire se uvek isporučuje na tačno naznačenu adresu, sa imenom i prezimenom: taj društveni sistem, taj režim, taj političar, ta ideologija, taj tajkun... Ako je farsa ogledalo ljudsko, satira je uveličavajuće staklo; u svojim najboljim izdanjima, pretvara se u mikroskop. Koliko puta su i autor i čitaoci ovih redova osetili žmarce u tom čarobnom momentu kada sjajna satira odjednom uveliča neku vrlo precizno primećenu karakteristiku specifičnog ponašanja, do te mere da ta karakteristika postane definišući element čitavog lika. Jedna stvar se, opravdano, poveća i podigne na nivo principa.   Satira je mišićava i agresivna. Ako je farsa benigni,
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-4/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-3/ http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-3/#comments Wed, 15 Jun 2011 00:30:28 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=11069 Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više!   RAZLOG PRVI: Nadrealna farsa kao naš način života (drugi deo)     Farsa kao mentalitet ima dve strane, svetlu i tamnu. Nešto što ne želimo da zaboravimo ne samo kada analiziramo Alana Forda, već i naše društvo u celini. Te dve strane čine onaj ′balkanskiji′ deo bivše Jugoslavije (SHB) to što jesu, u svoj svojoj lepoti i grozoti.   Farsa je univerzalni rastvarač vrednosti, u farsi sve ima neku lakšu stranu. Farsa je suštinski optimistična. Farsa može da bude jak mehanizam za podnošenje teškog, nametnutog života, dejstvujući kao univerzalni ekvilajzer: sve je moguće, uključujući i dobro, obezbedjujući šećernu oblogu realnosti. Sve se u farsi može napraviti prihvatljivim, čak i Naci pozdravi i italijanski fašistički slogani - deo Grunfove magije u stripu.   Farsa, svojim nedostatkom pravila, takodje kastrira vlast, jer narod iznalazi beskrajno mnogo metoda da se izmigolji totalitarnoj želji za potpunom kontrolom (rečenica ′niko ne može toliko malo da me plati, koliko ja mogu malo da radim′ je jedna manisfestacija toga) kao i obilje kreativnih umetničkih izražaja da tu vlast ponize i kritikuju na način koji, naizgled, deluje bezazlen. U poslednjem eseju, posvećenom nečemu što sam ja nazvao ′Fordovskim univerzumom′, pozabavićemo se detaljnije nekima od njih, uključujući Duška Kovačevića, Felinija i mnoge druge.   Konačno, isti nedostatak pravila u farsičnom društvu generiše kreativnost i kroz to, sposobnost snalaženja. Obe su stvari na koje s razlogom možemo da budemo ponosni i koje naše prostore čine tako zanimljivim i tako dobrim umetničkim materijalom (još kada bi ih samo korisno upotrebili...).   Na žalost, tamna strana farsičnog mentaliteta više nego preteže. Dugoročno, ta strana teži da pobedi, još jedan aspekt koji je snažno odslikan u našem društvu i načinu na koji razmišljamo
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-3/feed/ 15 http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-2/ http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-2/#comments Mon, 13 Jun 2011 06:33:44 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=11061 Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više!   RAZLOG PRVI: Nadrealna farsa kao naš način života (prvi deo)   Anegdotu mi je davno ispričao jedan od urednika New Moment magazina, ne mogu da se setim da li Jovan Čekić ili Branko Vučićević. Govori dosta i o našoj temi i o našem životu. Tiče se Koče Popovića. Koča je, kao što je poznato, pored Titovog zaslužnog saradnika bio i jedan od vodećih domaćih nadrealista. U svojoj živoj prepisci sa Andre Bretonom, ′ocem′ nadrealizma, Koča  mu je jednom prilikom poslao narodnu pesmu Pošla koka na pazar. Nekada smo je učili u školi kao primer narodne poezije: pošla koka na pazar i ukaljala nožicu, pa naredila grmu da je otare, a on kaže ′Neću!′, pa je onda, da bi naterala grm da je posluša pokrenula čitav nadrealni set dogadjaja koji su uključivali lisicu, vuka, selo, vatru, vodu, konja, sedlo i ko zna šta sve ne! Pročitavši pesmu (u prevodu), Breton je, navodno, Koči otpisao: ′Pa vama Kočo, nadrealizam ne treba! Vi nadrealizam živite!′ Nikada tačnija rečenica nije napisana o životu na Balkanu, posebno njegovom zapadnom delu, koji je nekada zauzimala država poznata kao Jugoslavija, a sada grupacija desetak država, kantona i autonomnih regiona malo većih od poštanske marke. Mnogi moji engleski prijatelji me pitaju kakav je stvarno život u Srbiji. Moj glavni problem, kada im objašnjavam kako se ovde (tamo, sada moram da kažem) živi, je u tome što mi ne veruju.   Odnosno, niko ne misli da lažem, ali niko ne može ni da veruje da se to stvarno dešava, ili se dešavalo. Oni jednostavno nemaju mentalne modele za procesovanje takvog života. Činjenica da oni misle da mi nismo Afrika ni Bliski Istok takodje ne pomaže, jer im je tamo
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca-2/feed/ 21 http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca/ http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca/#comments Mon, 06 Jun 2011 21:27:10 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=10977 Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više! . Uvod   Niko u svetu, osim bivših Jugoslovena, ne zna za Alan Ford strip. Ozbiljno. Sajmon je prijatelj Mike Tasića, moga prijatelja ovde u Londonu. Sajmon je čovek koji se bavi stripovima. Posao mu je da distribuira svetske i britanske stripove po Britaniji. Sajmon zna sve o stripovima. Profesionalac. Ili je bar tako mislio dok ga Mika i ja nismo pitali za Alana Forda. ′Koga?′ začudio se Sajmon. Mika i ja smo mu ispričali o stripu. Nikad čuo. Ni izdaleka. Drugi Sajmon - Robinson - je moj kolega na poslu. Kreativni direktor u mojoj agenciji, oksfordski djak, čovek koji zvanično zna sve na svetu. Zato nikada ne učestvuje u kvizovima u pabu (popularna zabava na poslu u Londonu), nije fer prema drugima.  Sajmon je predavao nemački u Nemačkoj i sa mnom voli da razgovara o marksizmu i filozofiji Slavomira Žižeka.  Sajmon je čitao sve moguće stripove, ali za Alana Forda nikada nije čuo. U redu, već čujem vašu primedbu, u pitanju je englesko govorno područje, a Alan Ford nikada nije preveden na engleski. Iz ugla našeg iskustva, i sama ta činjenica je zapanjujuća (ili ne, zavisi od tačke gledanja) ali je tačna. Nikada. Uprkos činjenici da je za lice glavnog junaka kao model poslužio irski/britanski glumac Piter O′Tul. (Moj plan je da prevod uradim u bliskoj budućnosti, ali to je neka druga priča). Na žalost, ni u ostatku sveta gde je prevod pokušan, ′fordać′ nije uspeo da preživi više od nekoliko izdanja, nedovoljno da se registruje na bilo kom masovnijem društvenom radaru, uključujući i ozbiljne ljubitelje stripa. Ta tužna litanija pokušaja ukratko izgleda ovako: Francuska - samo 12 izdanja, onda smrt. Makedonija - isto. Brazil - tri zdanja. Kaputt. Danska
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/06/cvecara-u-kuci-cveca/feed/ 26 http://www.bastabalkana.com/2010/04/zidari-ne-postuju-dogovore/ http://www.bastabalkana.com/2010/04/zidari-ne-postuju-dogovore/#comments Mon, 19 Apr 2010 09:00:34 +0000 Aleksandar Parezanović http://www.bastabalkana.com/?p=5674 Aleksandar Parezanović * * * Vremeplov: 19 vek. Šta su radili slobodni zidari i majstori u Srbiji tokom renesanse, kako su zidali i ispunjavali tajne i javne dogovore, saznaćemo iz jednog malog isečka iz istorije. U Srbiji se u to vreme nisu gradile piramide ni katedrale, već kuće, palate, utvrdjenja i džamije. Kako su se slobodni zidati, klesari, tesari i dundjeri snalazili u to vreme, i kako su radili i utiskivali svoja verovanja i sam život u gradjevine koje su zidali, vrlo je zanimljivo pitanje. Njihova dela su još uvek svuda oko nas i medju nama. Redakcija Bloga . . . ... Zna se, zatim da je naš Milić bio postavljen za bin-emina Beogradskog, nadglednika svih kuluk-poduhvata kneza Miloša (današnji naziv Glavni arhitekta - prim. eKapija) i to posle Tome Vučića Perišića, nadaleko poznatog sa njegove surovosti. Naravno, Milić to primi kao nagradu, a kažu da je u surovosti nadmašio Tomu. U svakom slučaju, ostao je poznat u neimarskoj istoriji Beograda po jednom svom izumu preduzimačkom : pre nego što se digne skela, Milić dizaše VEŠALA : "Ako kuća ne bude na vreme gotova i dobra - govorio je prisilno dovedenom narodu i dunđerima - vešala su tu ..." . iz knjige "Prijatelji iz Kosančićevog venca 7 " - Slobodana Selenića . . . . . .]]> http://www.bastabalkana.com/2010/04/zidari-ne-postuju-dogovore/feed/ 0