http://www.bastabalkana.com Natural. Life. Style. Blog. Thu, 09 Feb 2012 23:01:21 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 http://www.bastabalkana.com/2012/01/jedan-dan-samo-jedan-dan-dubrovacki-trubaduri/ http://www.bastabalkana.com/2012/01/jedan-dan-samo-jedan-dan-dubrovacki-trubaduri/#comments Sat, 14 Jan 2012 23:01:57 +0000 Redakcija Bloga http://www.bastabalkana.com/?p=15224 Redakcija Bloga * * *   Muzika jedne srećne zemlje - dajte nam samo jedan dan u toj zemlji . Antička kineska misao tvrdi: "U srećnoj državi u muzici preovladjuju harmonije i ljubavne melodije, pune mirnih emocija, dok u nesrećnim i konfliktnim društvima preovladjuju ritmovi ratnih bubnjeva koji podstiču na borbu" Naš prijatelj Robert Dorčić, IT stručnjak iz Beograda, podsetio nas je na fenomenalne Dubrovačke trubadure. Hvala mu na tome, jer muzika Dubrovačkih trubadura više ne postoji na našim prostorima, što je prava šteta i neprocenjiv gubitak. Većina koja bude ovo gledala i slušala se nije ni rodila u vreme najveće slave Dubrovačkih trubadura, pa im njihove video spotove poklanjamo kao uvid u neko srećnije i mirnije vreme. Verujemo da će brzo zavoleti sjajne trubadure i njihovu poetičnu muziku. Jer njihova muzika izmamljuje osmehe i lepo raspoloženje kod svih generacija. Dubrovački trubaduri su bili vrlo popularna muzička grupa u SFRJ, i predstavljali su Jugoslaviju na muzičkom takmičenju Eurovizije gde su osvojili 7 mesto. Nezaboravni su njihovi hitovi "Jedan dan, samo jedan dan", "Dalmatinski Lero", "La musica di notte" ... "Otvori tada prozor i slušaj naše note, ljubavi ćemo pjevat, la musica di notte ... " Sa Wikipedije tekst: Dubrovački trubaduri su bili vokalno-instrumentalni sastav koji je 1961. u Dubrovniku osnovao poznati muzičar i kompozitor Đelo Jusić. Opus grupe bio je kombinacija pop-muzike 1960-ih s dubrovačkom renesansnom tradicijom, a članovi su često nastupali u renesansnoj ili srednjovjekovnoj odjeći. Godina 1960-ih i 1970-ih uživali su veliku popularnost širom bivše Jugoslavije, a 1968. su nastupili na natjecanju za Pjesmu Eurovizije s pjesmom Jedan dan. Do početka 1980-ih, kada su prestala s radom, kroz "Dubrovačke trubadure" prošao je veliki broj članova, među kojima su bila kasnije etablirana imena hrvatske pop-scene kao što su Oliver Dragojević i Milo Hrnić. . . . . Dubrovački trubaduri
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2012/01/jedan-dan-samo-jedan-dan-dubrovacki-trubaduri/feed/ 3 http://www.bastabalkana.com/2011/12/tezina-lanaca-jugonostalgije/ http://www.bastabalkana.com/2011/12/tezina-lanaca-jugonostalgije/#comments Fri, 09 Dec 2011 23:01:11 +0000 Redakcija Bloga http://www.bastabalkana.com/?p=14220 Kako se raspala Jugoslavija - dokumentarni film Borisa Malagurskog Film koji podseća, izaziva i autor donosi sopstvene jugonostalgične zaključke. Očit je napor da se nekadašnja Jugoslavija opiše u romantičnom tonu kao uspešna i napredna država, koja je postala žrtva unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja. Mnogo emocija ima u filmu. Pogledajte ga. ]]> http://www.bastabalkana.com/2011/12/tezina-lanaca-jugonostalgije/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2011/09/cvecara-u-kuci-cveca-7/ http://www.bastabalkana.com/2011/09/cvecara-u-kuci-cveca-7/#comments Tue, 06 Sep 2011 22:01:46 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=12625 Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više!   DOVIDJENJA ... ... i hvala za ribu. Tako bi, bar, glasio oproštaj u Galaktičkom vodiču za autostopere. . U našem slučaju, hvala za podršku, kritiku, komentare i interpretacije. Mada sam to i očekivao, ništa tako dobro ne stimuliše raspravu na Balkanu kao razgovor o nama samima i neslaganja oko naših mitova. Već nekoliko meseci, zahvaljujući dalekovidoj podršci Zlatka Šćepanovića, jednog od urednika Bašte Balkana, imao sam privilegiju da pišem seriju ovih eseja o Alanu Fordu kao  jedinstvenom jugoslovenskom fenomenu. Razlog nije bio samo to što sledeće godine slavimo 40 godina od pojavljivanja tog kultnog stripa na našim prostorima, već mnogo više to što je Alan Ford jedinstven filter za posmatranje našeg, nekada federalnog, društva i povlačenje paralela izmedju mitske super-Jugoslavije i novih mikro-država koje su je zamenile. Nekako, te dve stvari su se spojile u jedno; aktuelnost je bila dvostrana, ne samo zbog pomenutog jubileja, već i zbog vanvremenske tragične aktuelnosti mentalnih modela koji su AF načinili fenomenom u Jugoslaviji. I nigde više. Ti mentalni modeli i dalje postoje, i dalje oblikuju naš pogled na svet bez obzira na političke promene koje su se desile i AF je i dalje pouzdan vodič za njihovo razumevanje. Postoji i treći razlog, i on je ključ za završetak ove serije u svom blog formatu: od samog početka, i pre nego što sam stavio pero na papir (tačnije: prst na tastaturu), imao sam u vidu knjigu. Bio sam, a i dalje sam, ubedjen da je štampani objekat, analogni artefakt u svoj svojoj linearnoj veličanstvenosti, lišen svake hiper-tekstualnosti, iz nekog razloga najbolji medijum za ove eseje. Web strana, uključujući i popularan blog, je stvar koja vetri, koja ima odredjeni, kratak, vek trajanja; i dalje je
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/09/cvecara-u-kuci-cveca-7/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2011/09/atomsko-skloniste-ne-cvikaj-generacijo/ http://www.bastabalkana.com/2011/09/atomsko-skloniste-ne-cvikaj-generacijo/#comments Sat, 03 Sep 2011 22:05:44 +0000 Redakcija Bloga http://www.bastabalkana.com/?p=12472 Redakcija Bloga * * *   Treba imat dušu   Nema više muzičkih grupa kao što je to bilo Atomsko sklonište u svoje vreme. Muzika, tekstovi, nastup, sve kod momaka iz Pule bilo drugačije za to vreme 70-ih i 80-ih godina prošlog veka kada su nastupali. I dan danas kada se negde čuje njihova pesma, odmah se uoči kvalitet te muzike. Genijalna grupa, za sva vremena. Umesto našeg pisanja o njima, poslužili smo se Wikipedijom i izvukli par pasusa o njima:   Mada ni po žestini muzike nije bilo mnogo bendova u SFRJ koji bi se s njima mogli usporediti, potpuno nov pristup donijeli su svojim multimedijalnim projektom: tekstovima, scenskom pojavom te umjetničkim fotografijama kojima su se predstavljali javnosti. Na koncertima su nastupali okruženi bodiljikavom žicom, u isparanoj odjeći, praćeni pirotehnikom, a ponekad su znali scenografiju obogatiti sa stotinama otvorenih kišobrana (kao simbolima zaštite). Sergio Blažić je zbog svoje statičnosti na bini, simbolizovao otuđenog čovjeka, van vremena i prostora. Sa koferom pored njega izgledao je kao neki prognanik sa planete. Niko od članova grupe ništa nije govorio tokom koncerata, nije bilo najava pjesama, zahvaljivanja publici... . Atomsko sklonište - Treba imat dušu http://www.youtube.com/watch?v=c3wErJzAzRQ . U cijeli koncept stvaralaštva grupe u početnoj fazi djelovanja biće uključeno oko 20 stalnih saradnika iz različitih segmenata djelovanja (slikarstvo, fotografija, dizajn, književnost i film). Za naziv grupe članovi su imali nekoliko prijedloga (koje je bolje i ne pominjati) ali ih je Obradović ipak ubijedio da je Atomsko Sklonište najadekvatnije ime. Pored Obradovića koji se može smatrati osnivačem i idejnim vođom grupe, prvu postavu Skloništa činili su: Sergio Blažić (vokalni solista), Saša Dadić (bubnjevi), Dragan Gužvan (gitara) i Bruno Langer (bas). Iz čisto marketinških razloga proglašavaju se punk grupom iako nisu ni znali šta je to punk. Ipak time su uspjeli da zainteresuju javnost. U ljeto
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/09/atomsko-skloniste-ne-cvikaj-generacijo/feed/ 3 http://www.bastabalkana.com/2011/09/verujem-da-mogu-leteti-samo-to-uradite-majkl-dzordan/ http://www.bastabalkana.com/2011/09/verujem-da-mogu-leteti-samo-to-uradite-majkl-dzordan/#comments Fri, 02 Sep 2011 22:45:28 +0000 Zlatko Scepanovic http://www.bastabalkana.com/?p=12555 Zlatko Šćepanović * * *   Naši mogu do medalje na EP u košarci. Verujem da mogu leteti visoko. Samo ako to urade na stari način zlatnih dečaka jugoslovenske košarke . Vreme je košarke. To je sport u kome smo dobri, stvarno dobri, decenijama unazad, a i sada. Sve nekadašnje republike SFRJ a sada države Balkana su učesnici završnice Svetskog prvenstva, što je neverovatna stvar. Tako mali prostor a tako puno dobrog basketa. Ipak, gledam Evropsko prvenstvo u košarci i sve nešto zaključujem da se košarka dosta promenila od mog vremena kada sam je igrao. Bilo je to pre par decenija, kada je u svetu dominirala jugoslovenska košarka u sastavu Dražen Petrović, Jure Zdovc, Vlade Divac, Dino Radja, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Saša Djordjević, Predrag Danilović, i ostali, dok je na drugoj strani Atlantika postojao najbolji svetski košarkaš svih vremena - Majkl Džordan, velikan NBA lige i Čikago Bulsa. Današnja košarka je igra nerava, taktike, koncentracije i atletskih sposobnosti. Reprezentacije su izjednačene i malo ima istinskih asova koji su nezaustavljivi. Timovi pobedjuju više na izboru taktike i manjku grešaka nego na igračima koji prave "razliku", kako se to u košarkaškom žargonu kaže. Svojevremeno mi je takodje naš legendarni Saša Djordjević za tu generaciju rekao, da su protivnici u startu bili u minusu, jer nisu znali na koga da se u odbrani fokusiraju, imali su na parketu pet jugoslovenskih košarkaša svetske klase, koji u startu prave razliku, imaju onaj individualan kvalitet koji nosi sve pred sobom. Danas je drugačije, danas su reprezentacije uz par zvezdi, mahom košarkaša koji igraju u NBA ligi, pre svega sastavljene ot timskih igrača zadataka, specijaliziranih za odbranu, presing, skok ili šut za tri poena. Stoga ovaj post posvećujem sećanju na jugoslovensku reprezentaciju 90-ih koja je bila neverovatna. Imali smo tada briljantne igrače i nevidjen tim, koji
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/09/verujem-da-mogu-leteti-samo-to-uradite-majkl-dzordan/feed/ 2 http://www.bastabalkana.com/2011/08/cvecara-u-kuci-cveca-6/ http://www.bastabalkana.com/2011/08/cvecara-u-kuci-cveca-6/#comments Tue, 09 Aug 2011 22:07:01 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=12059 Lazar Džamić * * *   Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više! RAZLOG TREĆI: OPTIMISTIČKI DILETANTIZAM KAO STRATEGIJA PREŽIVLJAVANJA . ′Nema veze, važno je da radi!′ Ako postoji rečenica u kojoj je sumiran moj život na našim prostorima, od malih nogu do zrelih godina, onda je to ova. Nezaobilazna i perzistentna, ova fraza je bila zvučna i mentalna podloga svemu što sam ikada pokušao da saznam od drugih, sve dok neizdrž da i moje bivstvovanje konačno dodje u kontakt sa nečim lepim - kreiran prevashodno sveprisutnošću profesionalnog dizajna i proizvodnog kvaliteta u svemu što sam ikada video da dolazi iz razvijenog sveta - nije postao previše jak da mu se i dalje odupirem. Snalaženje. Naše majčino mleko, naša borilačka veština, naš univerzitet i naše prokletstvo. Još jedan od razloga za našu kolektivnu identifikaciju sa grupom TNT je i to što su oni isti kao mi u još jednom ključnom aspektu: i njihov život je samo jedan beskrajan hrčkov točak snalaženja. U situaciji u kojoj nema pomoći spolja i gde je red i organizacija samo puka želja, snalaženje je jedini način da se ispliva. Ne fakultetska diploma, ne pristojnost, ne zakon. Samo snalaženje; gde i kako ko ume. Snalaženje je ono najbolje i najgore što nam se ikada desilo, jer nas permanentno levitira u mrtvom, bezvremenom, nepomičnom medjuprostoru izmedju mogućnosti i propasti. Ni tamo,  ni ovamo. Kao i junake Alana Forda. U svojoj najdirektnijoj identifikaciji sa nama (i obrnuto), Alan Ford je, suštinski, jedna vrlo balkanska priča o snalaženju i sitnim zadovoljstvima i uspesima koje društvenim gubitnicima pomažu da nastave sa egzistencijom. Mada to nismo znali, ali smo negde osećali, Alan Ford nam je bio terapija, jer je grupa TNT bila mi. I mi smo bili oni. I više nego Titovi. Zagor, Blek
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/08/cvecara-u-kuci-cveca-6/feed/ 6 http://www.bastabalkana.com/2011/07/cvecara-u-kuci-cveca-%e2%80%a6-5/ http://www.bastabalkana.com/2011/07/cvecara-u-kuci-cveca-%e2%80%a6-5/#comments Sun, 10 Jul 2011 22:09:13 +0000 Lazar Džamić http://www.bastabalkana.com/?p=11269 Lazar Džamić * * * Kako je i zašto Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji - i nigde više!   RAZLOG DRUGI: SATIRIČNA KRITIKA KAPITALIZMA (I KOMUNIZMA) (drugi deo) Iako svrha ovog teksta nije da bude detaljna fenomenološka (a posebno ne istorijska) studija bivše Jugoslavije, jedna od stvari koja se desila od objavljivanja prošlog nastavka je nekako uslovila da tu teritoriju moram da posetim malo detaljnije, hteo to ili ne. Naime, neki od mojih prijatelja (kao što pravi prijatelji i treba da rade) su imali nekoliko primedaba na prethodni nastavak. Njihovo neslaganje je bilo vezano za nekoliko mojih teza, pre svega za moju ocenu nadrealnosti i farsičnosti bivše Jugoslavije; njihova kritika je da je taj period u našoj istoriji u stvari bio jedan od retkih koji je bio miran i bolji od onoga što se tada dešavalo na Zapadu i da je prava nadrealna farsa uvezena kod nas upravo sa tog Zapada, ali kasnije. Dakle, Jugoslavija kao Utopija. Nikada nisam bežao od dobrog intelektualnog izazova, pa neću ni od ovog. Mit o super-Jugoslaviji je nešto što zaslužuje mnogo više razmatranja, iz svakog mogućeg ugla. Na žalost, postoji mnogo razloga zašto se sa vidjenjem mojih prijatelja ne slažem. Ti razlozi su - ponovo, po meni - ključna dinamika u uspehu Alana Forda kod nas. Pre svega, Titova Jugoslavija nije bila bolja od zapadnih demokratija u to vreme, naprotiv; to je bio period u kome smo samo najviše podsećali na normalne, razvijene zemlje. Momenat u vremenu kada smo došli dovoljno blizu civilizacijskom vrhu da možemo da bacimo malo detaljniji pogled na to kako bogovi žive. Tačno je da je kod nas bio mir, da je postojala socijalna sigurnost i da je svako mogao da prespava na klupi u parku bez straha da će biti prebijen (ali ne i bez straha da će
Dalje]]> http://www.bastabalkana.com/2011/07/cvecara-u-kuci-cveca-%e2%80%a6-5/feed/ 4 http://www.bastabalkana.com/2011/07/novak-djokovic-se-pita-srpska-ili-spanska-himna-na-vimbldonu/ http://www.bastabalkana.com/2011/07/novak-djokovic-se-pita-srpska-ili-spanska-himna-na-vimbldonu/#comments Sat, 02 Jul 2011 21:29:37 +0000 Redakcija Bloga http://www.bastabalkana.com/?p=9687 Bravo Novače! Svaka čast! Svira se himna Srbije! Novak Djoković, 125-i teniski šampion Vimbldona i prikaz novog lica Srbije. Ponos i uzor za sve nas kako treba raditi i verovati u sebe, kako se treba boriti i ostvarivati svoje snove sa verom u Boga. Pobeda vere, talenta, timskog rada i istrajnosti. Hvala ti Novače! ]]> http://www.bastabalkana.com/2011/07/novak-djokovic-se-pita-srpska-ili-spanska-himna-na-vimbldonu/feed/ 5